Eirik Horneland – trenersko čudo iz kišnog grada

Ako uspone i padove doživljavamo kao konstante svačijeg životnog puta, onda bismo na primeru norveškog Brana mogli da naučimo mnogo više od poznatijih evropskih klubova, manje otpornih na neuspehe i teške trenutke.

Još od davne 1908. godine kada je grupa zaljubljenika fudbala iz Bergena osnovala klub, aura posebnosti odisala je na krajnjem zapadu zemlje, tamo gde je kiša domaćin, a sunce tek povremeni gost.

U kulturološkom razvoju drugog po veličini norveškog grada retko šta se tako primilo kao fudbal. Čak ni automati za prodaju kišobrana, tako potrebni zalutalom putniku ili rasejanom meštaninu na mokrom asfaltu Bergena, nisu naišli na oduševljenje.

Ako je predvidljivost jedan od zagušujućih faktora života, onda je ono što se poslednjih godina dešava u fudbalskom Bergenu baš branovski, suprotno od svega našta smo navikli.

Glavni krivac za ono što Bran čini zanimljivim godinama unazad u norveškom fudbalu je harizmatični trener Eirik Horneland, mladi stručnjak iz Havesunda, odakle dolazi najljući rival tima kojeg vodi.

Stigao je u Bran nakon prvog većeg rezultatskog neuspeha u trenerskoj karijeri, shvativši da je pritisak u Rozenborgu suviše veliki za pleća čoveka koji je skrenuo pažnju na sebe vodeći Havesund.

Uprkos tome što je vodio najuspešniji fudbalski klub u zemlji, Hornelandu nije bilo teško da 2020. godine novi poslovni izazov pronađe na mestu pomoćnika tadašnjeg trenera Brana Korea Ingebrigtsena.

Već sredinom naredne godine imenovan je za prvog trenera pošto je Ingebrigtsen ražalovan nakon serije loših rezultata, a uprkos evidentnom boljitku u igri Bran je morao da prihvati realnost da će narednu sezonu igrati u nižem rangu.

Igranje u drugoj ligi omogućilo je da Hornelandu da trenerski sazri i dodatno razradi finese koje će od kluba, nazvanog po norveškoj reči za vatru, načiti skup igrača spremnih da napadnu vrh.

Dominantan povratak u elitu, sa svega jednim porazom, nagrađen je visokim drugim mestom i osvajanjem norveškog kupa, ali mnogo veću pažnju od isporučenog rezultata budi način na koji Horneland vodi tim.

Uprkos tome što kao jedan od dominantnijih timova u ligi veliki značaj pridaju posedu, fudbaleri Brana su još kvalitetniji u trenucima kada lopta nije u njihovim nogama.

To ih čini jednim od agresivnijih timova u ligi sa visokim indeksom PPDA, merom pritiska koji tim postiže u trenucima kada protivnik ima loptu.

Bez obzira na to što je igra na duge lopte nešto od čega odustaju mnoge ekipe u savremenom fudbalu, plašeći se gubitka u ranoj fazi napada, namera trenera Brana je da mu tim napadne prostor.

Horneland veruje da njegovi igrači, čak i u slučaju gubitka duela, mogu napasti drugu loptu i tako doći u realnu situaciju da vrate posed.

Mladi stručnjak je shvatio sa kakvim timom raspolaže i na osnovu toga je ponudio odgovarajući taktiku koja crpi maksimum od njegovih fudbalera. Nešto slično kao Matjaž Kek u Sloveniji na aktuelnom Evropskom prvenstvu.

To znači da mu je sistem igre apsolutno podređen profilu sopstvenih, ali i protivničkih igrača od čijih sklonosti i osobina zavisi na koji će im se način suprotstaviti.

Prošle sezone su zahvaljujući nešto slabijim rezultatima na strani ostali kratki za sedam bodova u odnosu na šampiona Bodo, a predstojeći derbi dočekuju u prilici da pobedom postanu lideri.

Okršaj na stadionu „Aspmira“ igra se u nedelju od 14:30 u Bodu, a domaćin ga dočekuje na svega dva boda više od Brana, koji nema nijedan poraz u gostima od starta sezone.

Bran poslednje tri utakmice nije poražen od Boda, što je veliki zalog da hrabrom igrom na terenu velikog rivala ostvare rezultat dostojan divljenja.