Ekvador - Dušan Drašković i akademija u dolini recept za uspeh!

 Ako se pogleda fudbal u Ekvadoru u prošlom veku, ništa ih nije izdvajalo od suseda, čak su Peru sedamdesetih sa Kubiljasom i Kolumbijci osamdesetih i devedesetih sa Valderamom bili fudbalski pojam u trouglu na severozapadu Južne Amerike.

Ekvador je bio relativno blizu plasmana na Mundijal 1966. i dvadeset godina kasnije, a u bumu u poslednjih tridesetak godina najveću ulogu je imao naš Dušan Drašković. Ovaj bivši igrač Vojvodine, Radničkog iz Niša i Spartaka je posle poečtaka trenerske karijere u Voši i Spartaku, preuzeo južnoameričku reprezentaciju 1988. Pod njegovim vođstvom "Orlovi" ili "Trikolor" kako god hoćete su se plasirali na tri završnice Kopa Amerika. On je doneo novi vetar u neorganizovani tamošnji fudbal, špartao zemljom, skautirao igrače i stvorio vrlo respektabilnu ekipu. Ovaj tim je recimo 1989, dobio Urugvaj u Brazilu na kontinentalnom prvenstvu i odigrao bez golova sa Argentinom što su bili nezamislivi uspesi.

Četiri godine kasnije na domaćem terenu napravljen je nezamisliv uspeh. Osvojili su grupu, izbacili Paragvaj, ali ih je u polufinalu sačekao Meksiko. Kasnije je Drašković napustio klupu, otišao u Brazil, preuzeo Bragantino, ali se vraćao i trenirao razne klubove, ali i reprezentacije po Južnoj Americi i Africi.

Samo, svih tih godina Ekvador jedino nije uspevao ništa da napravi protiv Brazila. Kada su 2001. prvi put savladali "Selesao" to je trasiralo put ka azijskom Mundijalu. Iako su tamo ispali u grupi, pobeda u Jokohami protiv Hrvata je pokazala za šta je sve sposoban Ekvador. Četiri godine kasnije u Nemačkoj, generacija u kojoj su bili sada već veterani koje je svojevremeno lansirao Drašković, Urtado, de la Kruz, Delgado i nove zvezde poput Kavijedesa, Segunda Kastilja, Antonija Valensije, Tenorija, Lare je dobila dva meča u grupnoj fazi, ušla u osminu finala, ali Bekam i sreća su ih sprečili u tesnom porazu od Engleza.

Bio je to vrhunac, u poslednjih dvadesetak godina gledali smo različita izdanja Ekvadora, probleme sa disciplinom vodećih igrača što ih je koštalo plasmana na Mundijal u Rusiji.

Ali, u "dolini" kako kažu su stasavale nove zvezde. Uspon Independiente del Valjea o kome smo pisali i fudbalska "fabrika" u Gvajakilu, kao i pragmatičan pristup selektora Gustava Alfara su doneli Mundijal u Kataru. Tamo je Ekvador bio drugi najmlađi tim sa novim licima kao što su Hinkapi, Sifuentes, Pervis Estupinjan, Kaisedom i par prekaljenih "kajli" kao što je pre svih kapiten Ener Valnensija, ali i Anhel Mena. Iako su pobedili domaćina na otvaranju i remizirali protiv Holandije, bolni poraz od Senegala ih je eliminisao. Ali, Ekvador je i tada, a i sada sigurno bio jedna od najjačih reprezentacija Južne Amerike, ne računajući dva giganta.

U ovim kvalifikacijama Ekvadorci su dobro počeli, posle tesnog poraza od Argentine, tukli su urugvaj i Boliviju, pa su usledili remiji sa Venecuelom i Ekvadorom. Pobedili su Čile minimalnim rezultatom pa sve ide po planu. Na klupu je od nedavno Sebastijan Bekaćeće, Argentinac i bivši Sampaolijev pomoćnik.

Loša vest za njega je da debituje protiv Brazilaca. Jer, Ekvador je u 35 mečeva, ostao neporažen samo osam puta u duelima sa najvećom fudbalskom nacijom na svetu. Pobedili su dva puta, pomenuti meč iz 2001. i tri godine kasnije takođe u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj. Imaju dva remija na dva poslednja meča protiv "Selesao", ali Ekvador nikada nije uzeo bod Brazilcima kada su igrali u gostima. Jasno kakav ih zadatak čeka u Koritibi, iako domaći ne liče na sebe. Pisali smo o Brazilovim nevoljama u poslednjih godinu dana, dokumentovane su i ispadanjem na Kopa Amerika od Urugvaja. "Selesao" je šesti iza Ekvadoraca u ovom trenutku na tabeli, to je poslednje mesto koje donosi direktan plasman na SP 2026.

U ostalim mečevima, Urugvaj je veliki favorit protiv Paragvaja na oproštaju Luisa Suareza, a Kolumbija gostuje u Limi, Peru ih je iznenadio u prošlim kvalifikacijama u Barankilji, ali su "Los Kafeterosi" mnogo bolja ekipa...

OVDE pogledajte kompletnu ponudu južnoameričkih kvalifikacija.