Engleski rebus - Kako pobediti Italiju?

Italija je pre Drugog Svetskog Rata osvojila dve titule prvaka sveta, Engleska nije učestovala, u svom maniru, tvrdeći da nema sa kim da se odmeri. Ipak, igrali su sa Pocovim "Azurima" tri meča, pobedili 3:2 na "Vembliju" u pravo ratu, a dva meča u fašističkoj Italiji završena su bez pobednika.

U stvari, Englezi sve do 1973. nisu izgubili od Italijana, onda su ih išpak pobedili na torinskom Komunaleu, ljubimac navijača Juventusa Anastazi, odnosno "Turku" ili ti "Turčin" na sicilijanskom dijalektu zbog tamne kože je načeo Šiltona, a Kapelo potvrdio pobedu. Ali je "Don Fabio" postigao mnogo značajniji gol za Italijane nekoliko meseci kasnije, kada je na centaršut "Dugog Džona" Kinalje u finišu utišao

90 000 ljudi na "Vembliju" i doneo veliku pobedu. Pao je hram, na Apeninima je ta pobeda slavljena kao da je u pitanju bila takmičarska utakmice, prekinuto je prokletstvo protiv kolevke, ljudi koji su po Đenovi i Milanu učili Italijane fudbalu početkom prošlog veka.

I kada se jednom probije led, posle je sve lakše. Timovi su se sukobljavali po kupovima, Hejsel je bio krvavi obračun, postojalo je ogromno rivalstvo, pa je uveden englesko-italijanski kup za manje prvoligaše, ali su se ti mečevi završavali grubostima i tučama.

Italija je na velikim takmičenjima umela da izađe na kraj sa naivnom Engleskom, dobili su ih na EP u svojoj zemlji pravim anti-fudbalom, iako je Albion stigao kao prvi favorit šampionata. Tukli su ih i 1990. ponovo na domaćem velikom takmičenju, ali to je bila slaba uteha, utakmica za treće mesto (Bogu hvala pa se neko dosetio da ukine). Devedesetih smo gledali i onaj čuveni dvomeč u kvalifikacijama za francuski Mundijal, Zola je doneo pobedu na "Vembliju", ali su "Azuri" gubili bodove od slabijih ekipa. Na kraju je trebalo u Rimu da savladaju Engleze, karabinjeri su bukvalno pretukli gostujuće navijače, na terenu rat, ali je sa Gazom kao liderom Engleska izdržala, odbranila prvo mesto, a Italija je preko baraža otišla na završni turnir. Posle tog meča je mržnja obnovljena, a timovi nisu dugo igrali na velikim takmičenjima. Sve do 2012. kada je potcenjivana Italija stigla do finala. Prethodno su posle dosadne utakmice u nokaut fazi eliminisali Italiju na penale. Iako je Prandelijev tim prvi promašio (Montolivo), dva Ešlija, Jang i Kol nisu savladala Bufona, pa je Italija otišla dalje. Igrom slučaja tragičari će kasnije zaigrati u Seriji A, jedan u Romi, drugi u Interu.

Italijani su i dve godine kasnije pobedili Englesku na Mundijalu u Brazilu, bilo je 2:1, odlučio je gol Balotelija koga je navodno neko od Juventusove trojke išamarao na kraju takmičenja zbog ponašanja. A kraj je usledio već u grupi, bez obzira na trijumf u toj uvodnoj utakmici, Italija je izgubila od Urugvaja i Kostarike, pa su zajedno sa Englezima otišli kući.

I onda, meč svih mečeva, opet "Vembli" i jedan od najtežih poraza Engleza u istoriji, a nije da ih nije bilo. Prilika da se fudbal vrati kući, kako to oni kažu, finale EP protiv Italije koju niko nije očekivao tako daleko. I opet, kao noćna mora, poraz na penale. Žorginjo, najbolji italijanski šuter nije dao gol, ali šta to vrede Sančo i Saka nisu savladali Donarumu, pa je pehar po drugi put u istoriji otišao u Italiju.

Slike Kjelinija i Bonućija kako jedu pastu, u znak poruge na natpise u engleskim medijima, veliko slavlje Italijana, sve to produbilo je negativne emocije.

Ovaj meč u Ligi Nacija neće biti tako značajan, manje je takmičenje, ali će Engleska učiniti sve da pobedi. Jednostavno, svaka utakmica sa Italijom je bitna, oni su, iako su prvi put izgubili 1973. u zaostatku, 12:8 je za Azure, uz 8 remija. Jedini put u istoriji u takmičarskom meču, Engleska je pobedila Italiju u kvalifikacijama za argentinski Mundijal, 1977. Bruking i Kigen su savladali legendarnog Zofa. Ali, Englezi neće otići na SP, jer je Italija imala bolju gol razliku (Italija je pobedila Engleze kod kuće, oba tima imala su po pet trijumfa i poraz u tim međusobnim duelima). Čak sedam igrača iz tog tima koji je izgubio jedini takmičarski meč protiv Engleske, pet godina kasnije osvojiće titulu prvaka sveta u Španiji.

Kako god, Englezima ne leže Italijani, u stvari Italijani ne leže nijednoj reprezentaciji u Evropi, pa i na svetu, osim možda Brazilu, ako se pogledaju takmičarski mečevi, odnosno skor.

Posle remija sa Nemcima i pobede nad Mađarima, Italija, evropski prvak osramoćen u kvalifikacijama za Katar vodi u grupi, Englezi su poslednji, remi sa Nemcima i poraz u Budimpešti.

Za Engleze je baš biti ili ne biti, i svakako da će većina novca igrača ići na domaće. Ne igra se na "Vembliju" već na "Molinou" u Vulverhemtonu, a čini se da Italija nije bez šansi. Pre svega, Englezi su izmučeni posle duge sezone, emotivno ispražnjeni, na drugoj strani prisutna je kakva-takva nada da bi uspeh u LN izbrisao katastrofu iz kvalifikacija za Mundijal.

Manćini je napravio novi tim, maksimalno su motivisani, u tome je najbolji, da podigne mlade igrače, okupi ih oko ideje, i mislimo da Italija neće izgubiti. Englezi jedva čekaju odmor, gledaju ka Kataru koji je mnogo važniji, a dupla šansa na Italiju, kao i x na poluvremenu zvuče kao dobra ideja.