Federiko Gati - Od “šjake” do zvezda!

Federiko Gati, izgledom i stilom igre nalikuje Đorđu Kjeliniju. Za razliku od legendarnog kapitena, mladi Juventusov štoper je mnogo manje bio zainteresovan za školu (Kjelo je završio fakultet igrajući za slavni klub), a sam kaže da ga klupa i knjige nikada nisu interesovale.

Život nije mazio ovog lava. Odrastao je u provinciji oko Torina, od malih nogu u siromaštvu, kao klinac nastupao je za mlađe kategorije Alesandrije, pa Torina, gde nije dobijao pravu šansu. Morao je dužim putem, momak iz varošice Rivoli, nekih 15 kilometara na zapad od Torina (ka francuskoj granici) je pred punoletstvo otišao u Pavarolo. Ovi amateri iz pete lige su mu plaćali makar hranarinu, a kako bi izdržavao porodicu, radio je kao moler, zidar, popravljao krovove, ugrađivao prozore. Momak za sve, koji danas kaže da je živeo za fudbal, ali da je shvatio da u to vreme ne može da živi od fudbala. Nije ga to omelo, Gati je radio preko dana, trenirao uveče. S obzirom na visinu, već na početku punoletstva je prekomandovan iz veznog reda, na mesto štopera.

Dugo mu je trebalo da se dokopa Serije C. Pro Patria, istorijski značajan tim ga je uzela pre tri godine od četvrtoligaške Verbanije. U Lombardiji je svoj poslednji meč odigrao baš protiv Juventusa, rezervnog tima, odnosno ekipe do 23 godine u plej-ofu i izgubio. Klub nije otišao u Seriju B, junak naše priče jeste. Gati je završio u Frozinoneu i odigrao jesen za pamćenje. Uverio je Juventus da ga vrati u zavičaj, kupili su ga za 10 miliona sa bonusima i ostavili do juna u okolini Rima.

Impresionirao je Alegrija tokom priprema, povrede štopera, u kombinaciji sa željom da se pruži šansa mlađim igračima uticale su na njegov status.

Naravno da mu je Kjelini idol, protiv Sportinga je Gati bio heroj, uz golmana Perina, nije mogao da nađe bolji trenutak da postigne prvenac u dresu "Bjankonera".

Gati je inače uvek blistao u velikim prilikama, još kao klinac je igrajući za mali Kjeti, shvatio da su u publici skauti Torina (igrali su protiv dečaka iz "Bikova), na tribinama je bio Đorđo Boskarato, lovac na talente, odmah ga je odveo u veliki klub.

Svi su impresionirani njegovom mirnoćom na loptim on objašnjava da je ipak bio vezista. Svaki meč igra kao da je poslednji, prošlog četvrtka je Gati na čestitke novinara na golu protiv Sportinga rekao samo: "Hajde da odemo u Lisabon da se borimo, šta je bilo večeras, već sam zaboravio".

On uvek misli na svoju porodicu i na to kako su ponosni na njega. Otac mu se razboleo kada je igrao u amaterima, izgubio je i posao tokom korone, pa je Fede radio više, ali je sve vreme znao da je jedini izlaz da uspe u fudbalu. Zato je posle desetodnevnog fizičkog rada nastavio da ide na treninge.

Neodoljvo poređenje navijača se nameće.

Naime, pre tridesetak godina mnogi su bili u čudu kada je Trapatoni u Juve doveo Morena Torićelija.

Naime, Torićeli nikada nije stigao do profesionalnog fudbala do 22. godine. On je nastupao za amaterski Karatese i radio u fabrici kao stolar. Slučaj je hteo da defanzivac igra prijateljsku protiv Juventusa. Tako je impresionirao velikana da su nedugo zatim platili 50 miliona lira i doveli ga u Torino.

Dobio je zbog stolarskog zanata nadimak "Đepeto" od velikog Roberta Bađa. Nije baš bio nežan prema okolini kao Pinokiov tata, predstavljao je pravu noćnu moru za protivnička krila. Već u prvoj sezoni po dolasku iz pete lige se izborio za mesto startera, kao desni bek, ali je igrao i štopera. Ostalo je istorija, bio je standardan u najjačem evropskom timu tog vremena, uzeo sve trofeje pre odlaska u Firencu 1998. na zahtev Trapatonija.

Gati pred sobom ima uzor, gledamo li novu bajku u Juventusu?