Fener - Jedanaest dugih godina…

Baš je davno bilo kada je Fener vladao turskim fudbalom. Prošlo je više od decenije, taj tim je vodio Ersun Janal, on se kasnije vraćao na azijsku stranu Bosfora, ali drugi mandat ovog trenera inače poreklom sa Kosova nije doneo ništa.

U toj ekipi su igrali Emre Belezoglu, Dirk Kajt, Musa Sov, Bruno Alveš, branio je Volkan Demirel, u napadu su bila još dva Afrikanca, Pjer Vebo i Emenike, niko od tih igrača nije već dugo aktivan.

Pa šta se desilo Feneru sa godinama?

Menjali su trenere, ređali su se Ismail Kartal, Vitor Pereira, Dik Advokat, Kuman, Koku, domaći stručnjaci Ajkut Kočaman, pomenuti povratnik Janal, Erol Bulut, vraćao se i Kartal, bio je tu i Žorž Žesus. Mnogo je Ali Koč predsednik, mešao karata, tim je završavao čak šest puta kao drugi za 11 sezona. Biilo je i raspad godina, recimo sedmo mesto u korona sezoni. Nije da je nedostajalo zvezda u timu, ređali su se Van Persi, naš Lazar Marković, Nani, Krasić, gomila Brazilaca, Škrtel, Vinsent Jansen, Soldado, Valbuena, Islam Slimani, Ener Valensija, Peroti, Ozil, Bruma, Bačuaji, na kraju prošlog leta Tadić, Džeko, Fred, ali titule nema.

U Feneru će vam reći da su razlog sudije. Zato su iz protesta prošle godine poslali omladince na Superkup i napustili teren. U ovom klubu smatraju da je fudbalski establišment uz Galatasaraj za koji navijaju bogatiji, ali i većina establišmenta, to je neka urbana legenda u Turskoj vezana za korene "Arslana". Sa druge strane, podrška Feneru je recimo mnogo veća kod turskih iseljenika, sirotinje u Anadoliji, mada se došljaci u Istanbul ipak opredeljuju više, prema nekim istraživanjima za Galatu.

Ima raznih teorija zbog čega je tako, ali je činjenica da većina stanovnika prestonice navija za žuto-crvene. Rivalstvo je veliko, pisali smo, ako jedete pomfrit sa kečapom u Turskoj i neko vas podozrivo gleda, biće da veruje da provocirate i da ste navijač Galatasaraja.

Ovo je naravno takođe priča koja ne mora da bude tačna, ali u Turskoj fudbal često dobija konotacije koje nikakve veze sa sportom nemaju.

Fener ne može da čeka. Platili su Murinja, dodatno se pojačali Kostićem, En-Nesirijem, Sen Maksimanom. Koliko im je bitna titula pokazuje činjenica da nikoga nije uzrujalo ispadanje u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

"Niko mi nije rekao da je to imperativ", lakonski je poručio Murinjo nakon neuspeha protiv Lila.

Fener je ove sezone krenuo sa četiri pobede u pet mečeva, raspucali su se nakon remija protiv Gestepea, spakovali deset golova Rizeu, Alanji i Kasimpaši. Dominik Livaković je ostao nesavladan.

I sada prvi derbi u sezoni, prilika da perfektnoj Galati preotmu prvo mesto. Ako pogledate prošlu godinu, dva tima su vodila mrtvu trku, na kraju je Fener pao kada više nije bilo nade. Zato su bodovi u međusobnim susretima dragoceni.

A tu Fener ne želi da gleda u bližu prošlost kod kuće. Jer oni su pobedili najvećeg rivala prošle godine u maju kada je bilo gotovo. Dobili su i dve utakmice u sezoni kada je Galatasara bio užasan, pre par godina završili su kao 13. Ali, tada je napravljen rez, pa su usledile dve titule.

Ako izuzmemo pomenutu pobedu, Fener od 2016. nije tukao Galatu kada je bio domaćin. Doduše, ni rival se nije proslavio kada je igrao kod kuće, ovo je zaista nepredvidiv meč, obe ekipe imaju strašan napadački potencijal, ali je malo golova uglavnom bio ishod. Murinjovi timovi retko gube na domaćem terenu, i to treba uzeti u obzir, pa je dupla šansa, plus malo golova logičan izbor.