Sarajevo je na prekretnici, a ovaj čovek ima plan kako ga vratiti na šampionski put

Fudbalski klub Sarajevo od 2020. godine čeka na titulu prvaka Bosne i Hercegovine, a od tada su se na šampionskom tronu smenjivali Zrinjski i banjalučki Borac.

Tokom leta Sarajlije su skrenule pažnju i srpske javnosti angažovanjem najboljeg igrača Novog Pazara Adema Ljajića i najavili šampionske ambicije, ali nova sezona nije počela prema očekivanjima.

Ipak, cilj je postavljen, finansije su sve stabilnije i to bi u dogledno vreme trebalo da donese željene rezultate i na terenu.

Bržoj stabilizaciji kluba na svim nivoima doprineo je ulazak Ismira Mirvića kao investitora u FK Sarajevo, a na poziv Vinsenta Tana koji je bio prvi investitor u ovaj klub.

Sada su već četiri godine od Mirvićevog dolaska na ''Koševo'', a u opširnom intervjuu za ''Sportsport.ba'' on je napravio osvrt na ono što je urađeno, uz najavu stategije za naredni period.

''Sve je došlo nekako iznenada, stihijski. Ušao sam na skupštinu kluba kao podrška i potencijalni investitor, a izašao kao predsednik kluba. Atmosfera je na skupštini za mene bila kao neka slika iz komunističke Kine - nadrealno. Likovi koje prvi put vidim i obaveze koje u tom trenutku i ne shvatam do kraja. 

Možda nisam trebao odmah prihvatiti takvu funkciju već ostati investitor iz pozadine bez ikakve izvršne uloge, kao i ostalih 27 članova skupštine koje i ne znate, i ne snositi nikakvu odgovornost za ono što se dešava, ali gledajte…

Mi i danas imamo najveći problem sa kvalitetnim ljudima. Ne samo mi u FK Sarajevo, već u celoj Bosni i Hercegovini. Tu sam već četiri godine i još uvek tražimo pravog direktora, možda i novog predsednika…'', rekao je Mirvić na početku razgovora.

Bez obzira na sve to, nije se pokajao zbog dolaska u Sarajevo.

''Nikad. FK Sarajevo je moja ljubav, moja strast, ali i zaista odlična poslovna prilika. Moji poslovni partneri investirali su u američke franšize u MLS-u, a ja sam se odlučio da investiram u svojoj domovini i put možda jeste drugačiji i verovatno teži, ali još se nisam pokajao. FK Sarajevo je samo jedan od mojih poslovnih poduhvata i mogu reći i samo jedan od poduhvata u sportu, ali ovde smo da govorimo o njemu pa se neću rasplinuti. Nepopularno je ono što ću sada reći, ali FK Sarajevo napreduje. Ja razumem da to ne izgleda tako danas iz ugla navijača, ali morate shvatiti da mi, ako želimo praviti klub koji je održiv, ne možemo u prvih deset godina samo investirati. Pa krenuti od terena, pionira, kadeta, stvoriti igrače koje ćemo prodavati nekad u narednoj deceniji, a istovremeno ulagati u prvi tim koji će praviti rezultate u bh. prvenstvu, izgraditi veliki stadion i onda otvoriti njegove kapije... pa zarađivati prodajući kokice okupljenoj masi.

Shvatam da to iz ugla navijača izgleda kao normalan i poželjan proces, ali u poslu nije tako. Naš prvi zadatak je stvoriti brend od Sarajeva, ne u Bosni i Hercegovini, jer kod nas je Sarajevo već ogroman brend, nego na internacionalnom biznis tržištu gde Sarajevo pre Vinsenta Tana praktično nije postojalo. Znači, da bismo uopšte mogli raditi, morali smo odmah imati igrače o kojima možemo pričati sa bitnim akterima na tržištu, morali smo odmah imati projekte kojima ćemo privući dodatne investitore i krenuti sa aktivnostima na tržištu već prve godine, te što pre početi generisati prihode.”

Da li je uspeo u tome?

“Uspeli smo. I te kako. FK Sarajevo je danas globalno poznat brend na transfer-tržištu igrača. Od kluba i lige koja nije postojala na poslovnoj mapi regiona, a kamoli šire od toga, napravili smo klub koji redovno prodaje igrače širom sveta. Samo u ovoj godini prihodovali smo više od 8 miliona evra prodajom igrača dok se drugi klubovi hvale transferima od par stotina hiljada evra. I još uvek trošimo više nego što zarađujemo, ali naše opredeljenje je da prvo uložimo novac u promociju imena FK Sarajevo na međunarodnoj sceni, pa tek onda da radimo sve drugo. Pri tome ne mislim na onu vrstu promocije koja se dobije nastupom u evropskim takmičenjima, već deo posla koji možemo uraditi lično, vlastitim snagama ne zaviseći od ničije milosti i nemilosti.

Shvatam ja da navijače interesuju pobede na terenu, a ne naši finansijski rezultati. Međutim, za razliku od nekih klubova, mi nismo ničiji ljubimac i za FK Sarajevo pobede mogu doći samo ukoliko ostvarimo finansijsku stabilnost. Ako će klub zavisiti od toga da li ću ja ili Vinsent (Tan, op.a.) poslati par miliona i pobeđivati kad šaljemo novac, a gasiti se čim to izostane, onda takav klub nema budućnost i nije zanimljiv ni meni ni nikom drugom. Naravno, u tom procesu trpeli su drugi segmenti kluba. Neki zato što su možda i morali trpeti, nekima se možda nismo stigli posvetiti dovoljno, a trebali smo, a negde smo pravili greške iako smo verovatno mogli i morali raditi drugačije i bolje.

Rešavamo mnogo dugoročnih problema i sve manje je improvizacije. Put gradimo organski, znanjem, konekcijama i kvalitetom - to se neće menjati, ali mora ići na bolje. Strpljenje svih nas je važno, svi vide da mnogo toga utiče na konačan rezultat na terenu, ali zna se ko će dugoročno imati najveći prosperitet.”

Do kada planira da investira u FK Sarajevo?

''Objektivno gledajući, mi smo jedini pojedinci koji investiraju u sport u BiH na ovom nivou. Znam da popularnost ne zavisi od visine i trajanja investicija, već od rezultata, ali ponoviću - jednog ne može biti bez drugog. Ne želim bacati isprazne fraze i govoriti o procesima. Nisu to mali novci, ali mi smo odabrali svoj poslovni put. Neko možda može misliti da taj put nije ispravan, taj neko je uvijek slobodan da pokuša drugačije sa svojim novcem i radujem se trenutku kada ćemo se sresti na terenu''.

Kolika je trenutna vrednost FK Sarajevo kad bi klub izašao na tržište?

''Obično se kaže da svaki proizvod vredi onoliko koliko je neko spreman za njega platiti, ali opet ću reći nešto što se navijačima neće dopasti, jer istina nije uvek ružičasta. Najveća, istinska vrednost kluba uvek će biti u njegovoj istoriji, u strasti, u zajednici i u našem velikom, ogromnom broju navijača koji zaista žive za FK Sarajevo i jesu FK Sarajevo svim svojim bićem i kada o tome govorim sa poslovnim partnerima, moje srce je iskreno ispunjeno, ali dovoljno je pogledati brojeve u bilansima naših prihoda od sponzorstava, ulaznica, merchandisinga i neke osnovne rashode koji su neophodni da bi klub uopšte egzistirao u ligi i biće vam jasno da tu nema neke ekonomije. Čak i da to utrostručimo, nije dovoljno. Nemojte se zavaravati, nijedan klub u BiH ne živi od toga. Jedina prava, finansijska, korporativna i prodajna vrednost FK Sarajevo danas na globalnom tržištu jeste taj brend u sportskom poslovnom svetu koji smo napravili u poslednjih par godina i koji je počeo donositi ozbiljne prihode. Ne voli niko to čuti, nema tu lirike i romantiziranih prikaza velike istorije, zato sam do sada i izbegavao da o tome govorim u javnosti. Međutim, budimo svesni i da taj brend ne postoji bez ljudi koji ga vode na globalnom nivou.

Recimo i to da smo svesni da sportski učinak i ono što prikazujemo na terenu ne prati naš napredak i naša i očekivanja navijača. Jasno je da to mora biti mnogo bolje i da još uvek nismo napravili nikakav iskorak. Jedan osvojeni Kup u ove četiri godine nije nam dovoljan da uopšte razmišljamo o nekom ozbiljnijem izlasku na tržište.

Da bismo nastavili dizati naše standarde, i standarde naše lige, treba nam više ulagača, a ne pametnjakovića sa 0 uloga.

Kako pronaći prave ljude?

''Teško je pronaći prave, ali još je teže izbeći krive ljude. FK Sarajevo je predugo bilo opštenarodno dobro iz kojeg je svako samo izvlačio, to je postala navika i standard rada. Transformacija ka kapitalizmu je bolna, ali je i jedini put koji je pred nama, nije da postoji neki izbor. To je prošla svaka kompanija u bivšoj Jugoslaviji i to čeka svaki klub, pre ili kasnije. Realnost je da se u procese u FK Sarajevo uključuje ili pokušava uključiti masa ljudi koji nisu bitni ili ne mogu doprineti. Niko ništa nije uložio, niko ne nosi nikakvu odgovornost, ali su velika opstrukcija, stalno pametuju, stalno traže neki svoj put, neku titulu u klubu i na kraju nešto za sebe. Kako iskoristiti, kako naplatiti, kako biti bitan… Često se na nekim sastancima uhvatim da su tu svi iskreni navijači, svi vole klub, a jedini ja od prisutnih tu ne živim od kluba. Tu se osećam bliže onim gledaocima sa tribine, ali i oni će kući nakon utakmice da analiziraju, a mi moramo ponuditi rešenja.

Znao sam da ulazim u sistem koji je komplikovan i opterećen interesima, ali nisam bio spreman na podmetanje nogu, i rad protiv dobrobiti kluba. Klub je jedna velika fabrika koja direktno i indirektno zapošljava više od 100 ljudi i normalno je da svako traži sebe tu. Ali strah me kratkovidosti i sitnih dnevnih interesa, na to nisam navikao radeći u Americi'', objašnjava Mirvić.

Pominje se i ulazak Zorana Mamića u klub.

''Kao neko ko dolazi iz drugačijeg sveta od onog u Bosni i Hercegovini želeo sam čuti mišljenje i savete što više ljudi koji iza sebe imaju stvarne rezultate. Zoran Mamić je jedan od njih'', rekao je Mirvić, a kompletan intervju sa njim čitajte OVDE.