Flu - Stariji “brat” sa manje uspeha…

 Jon Arijas je tihi heroj. Dok se ostatak tima divlje radovao posle pobede nad Interom, Kolumbijac je čestitao sudijama i gledao da što pre pobegne u svlačionicu. On odudara od klasičnog fudbalera, vrlo je povučen, brazilski mediji kažu da dok se ostatak tima skuplja u hotelima da bi igrao video igre, njega obično možete videti u holu sa knjigom.

"Ja sam sanjar", opisao je sebe, uvek je negde u mašti, najčešće kroz knjige slavnog zemljaka Gabrijela Garsije Markeza. Taj magični realizam kolumbijskog špica osetio je Inter u osmini finala, Flu će na megdan Al-Hilalu, očekivali su Siti, ali eto moraće preko "Plavih Talasa" u završnicu.

Arijas nije nepoznat, mada osim onih koji prate južnoamerički fudbal, malo ko u Evropi je upoznat sa njegovim ranijim radovima. Jasno, neizostavni je deo Kolumbije, sa "Kafeterosima" je igrao finale Kopa Amerike, nije ni mlad, njegov put je neuobičajen. Jer, većina mladih, talentovanih igrača u Južnoj Americi završi u Aziji ili Evropi u potrazi za novcem, Arijas nikada nije hteo da igra u slabijim ligama, pa se time objašnjava činjenica da je dugo ostao u domovini. On je iz Patriotasa prešao u Ameriku Kali tek pre tri godine, osvojio titulu i igrao Kopa Libertadores. Tako je isplivao i skrenuo pažnju Fluminensea sa kojim je pokorio Južnu Ameriku. Ovo sada nije isti tim, dosta su promenili u odnosu na to finale protiv Boke pre godinu i po dana, rezultati su slabiji, ali Arijas je i dalje tu.

Sam Kolumbijac je brojnim novinarima pošto je srušio Inter rekao da je prešao dug put, da su šanse da uspeš iz Kolumbije tamo odakle on dolazi male. Dovodio je do ludila Italijane sredinom nedelje u osmini finala, iako nije dao gol.

Ali, nekako njegov put iz senke je simbolično postojanje Fluminenzea. Oni su jedini veliki klub Brazila koji je bio bez kontinentalne krune, zato su navijači konačno odahnuli. Više ih karakteriše rivalstvo sa Flamengom nego neki veliki uspesi. Flu je najstariji klub u Riju, iz njega je šiznom kako to obično biva nastao Flamengo i prevazišao očeve osnivače. Imao je Fluminense svojih trenutaka u istoriji, veliki Ademir, pa Branko, Karlos Alberto, Didi, Romario, pa i Ronaldinjo na kraju karijere su nosili dres ovog kluba, mada niko nije ostavio trag kao Fred. Brazilca se sećate iz Liona, on je definitivno obeležio 21. vek u jednom od četiri kluba iz Rija koji koriste "Marakanu". Postigao je 199 golova za desetak sezona u dva mandata. Ipak, niko nije kao Valdo, niti će njegov rekord biti ugrožen. Ovaj napadač je sedam godina nosio crveno-crno, dao neverovatnih 319 golova, osvojio sva takmičenja u kojima je igrao, uključujući i titulu iz 1957. kada je u šampionatu u kome su igrali i timovi iz Sao Paula, Flu ostao neporažen.

Otišao je u Španiju, tamo negde kada je počeo Kopa Libertadores, šezdesete, u to vreme Peleov Santos je počeo da dominira, a Fluminense je na titulu čekao do 1970. Sedamdesete su bile odlične sa Karlosom Alberom, Dirseuom, Žilom, Rivelinjom, tih godina su bili prvi u Karioki, a osamdesete su predvođeni bombarderom Brankom i Edinjom bili tri puta u nizu šampioni Karioke. Kadavje u pitanju Serija A, obično bi padali u polufinalu, Flu je nekako važio za tim koji gubi najveće mečeve.

Na kraju veka su čak ispali u Seriju C, ali se brzo vratili. Prvo finale Kopa Libertadores su izgubili 2008. protiv LDU Kita, posle 5:5 u dva meča i penala, legendarni het-trik Tijaga Neveša iz revanša ostao je bez nagrade.

Poslednjih deset godina su uspeli da se ustale u gornjem domu brazilskog fudbala, mada im teško pada dominacija Flamenga koji ima više nocca. Prodali su mnogo igrača, da ih sada ne nabrajamo, bili tu pri vrhu, kupivši mnogo simpatija ofanzivnom igrom pod trenerom Dinizom koji je osvojio Kopa Libertadores, dobio šansu i na klupi Brazila da čuva mesto Anćelotiju, ali je u prethodnih godinu dana izgubio oba posla, sada radi kao trener Vaska.

Na klupu Fluminensea vratio se Renato ili "Pube de Oro" kako ga zovu još u Brazilu. On je igrao i za Fla i za Flu, ovo je četvrti mandat na klupi Fluminenzea. Kao igrač je svojevremeno stigao u Romu sa nadimkom "Beli Gulit", ali se nije dugo zadržao u Seriji A. Važi za jednog od najboljih trenera u Južnoj Americi, u Porto Alegreu su mu napravili bistu, sa Gremiom je osvojio titulu prvaka Južne Amerike i kao igrač i kao trener. Kontroverzan je, optuživan da dronom snima treninge protivničke ekipe, nebrojeno puta potukao se na terenu sa igračima protivničkog rima. Često daje kontrovezne izjave poput one da je insistiranje na posedu lopte smešno, da podseća na mladića koji je radio naporno, skupljao novac da izvede neku devojku na večeru i na kraju otišao u restoran sa najboljim drugom.

Flu od početka turnira igra dobro, nadigrali su i Dortmund ali nisu dali gol, pa pobeda protiv Intera nije iznenađenje kakvo je recimo trijumf Al-Hilala u duelu sa Sitijem. Prebogati Arapi su režirali malo čudo u sudaru sa “Građanima” i dobili 4:3, ali neće im biti lako. Prvo, jer predvođen Tijagom Silvom Fluminense ima mnogo bolju odbranu, čvršću, oni se neće otvoriti niti insistirati na posedu. Nekako su ciničniji, umeju da iskoriste šanse, imaju kao i sve brazilske ekipe dosta iskusnih igrača, povratnika iz Evrope, kao i fudbalera koji dugo traju na sceni.

Samopouzdanje im je posle pobede ogromno, Fluminense inače ove godine nije u Kopa Libertadores. Posle lošeg starta bivši brazilski selektor Mano Menezes je smenjen, Renato je na klupi od početka aprila. Oteran je Marselo u decembru, kao loš uticaj u svlačionici, oprostio se i Felipe Melo, došlo je nekoliko novih igrača, iskusni Kanobio Urugvajac je svakako najpoznatije ime. U top pet su bili u Seriji A pre SP, tim je od Flamenga izgubio još jednu Karioku, a u Sudamerikani su lako prošli u top 16.

Zbog čega verujemo da će pobediti Al-Hilal?

Odbrana je sastavljena od veterana, golman Fabio je već sredovečan, 44 godine, ali je protiv Intera pokazao klasu. Nije tu samo Tijago Silva, već i Samuel Ksavijer, pa Rene, Ignasio, Freitas, većina tih fudbalera je duboko zašla u tridesete. Oni, ponovimo, neće napasti, niti ostaviti dosta prostora Al-Hilalu koji je to vešto koristio sa svojim Brazilcima protiv Sitija.

Čini se da Arapima stil igre ekipe iz Rija ne odgovara…