Gold Kup - Amerika ili Meksiko?

Ovo je leto bez velikih reprezentativnih takmičenja, ali će CONCACAF Gold kup držati pažnju ljubitelja fudbala narednih nedelja. Ovaj region će biti u žiži narednih godina, jer je Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku.

 Pred nama je 17. izdanje Gold Kupa, takmičenje se održava jednom u dve godine, u ovom formatu i po ovih nazivom od 1991. Od tada, mrtva trka između ogorčenih rivala Amerikanaca i Meksikanaca, "Sobrerosi" imaju jednu titulu više, jedino je Kanada uspela da osvoji trofej i to 2000. što je bio šok, tada su savladali "gostujuću" Kolumbiju.

Na šampionatima zone Severna i Srednja Amerika su učestvovali Latinoamerički timovi, tako je Brazil recimo, igrao finale 2003. sa mladim igračima (tu su bili Kaka, Dijego, Robinjo, Maikon, zvezde u nastanku) ali su ih Meksikanci dobili sa 1:0 na "Asteki".

Ta je praksa nije napuštena, mada retko ima Južnoamerikanaca, ili tačnije od 2005. ih nema, pozvana je bila Južna Afrika te iste godine, a od tada, posle pauze, od gostujućih ekipa se pojavio Katar na prošlom izdanju, ova selekcija će biti i ove godine u konkurenciji. Pitanje je jasno novca, lukrativnih prijateljskim mečeva u Aziji za CONCACAF reprezentacije, pa je jasno zbog čega su gosti iz Dohe rado viđeni na takmičenju.

Ali, to je duga priča, da se koncentrišemo na ono što je pred nama.

Titulu brane "Jenkiji", Amerikanci su posle drame slavili na prošlom izdanju turnira, u Vegasu su posle produžetka pobedili "El Tri", Meksikance je srušio Robinson u 117. minutu utakmice. Time se se Ameri revanširali najvećem protivniku za poraz u Čikagu, 2019. godine, kada je Džonatan Dos Santos u drugom poluvremenu savladao golmana Sitija, Zaka Stefena. 

Ove godine Amerika je veliki favorit, iako imaju mlad tim i promenili su selektora, posle mnogo nagađanja, pompe, dovođenja u vezu sa klupom nacionalnog tima velikih imena, novi selektor je stari - Greg Belhalter. Njemu je istekao ugovor na kraju Mundijala u Kataru, ali posle potrage za novim licem, federacija je odustala pa se čovek koji je sedeo na klupi nacionalnog tima četiri godine (i sam je bio reprezentativac) vraća posle samo nekoliko meseci.

Oslonio se na na mlade snage, u smislu igrača koje smo gledali u Evropi i koji će činiti nukleus Mundijala 2026. nedostaje nekoliko bitnih fudbalera, poput Desta, MekKenija, Pulišića. Đoa Rejne, ni Timoti Vea nije tu. Dakle, mlada ekipa, jasno sa željom da osvoji titulu. Žreb ih je smestio u grupu sa Jamajkom, Trinidad&Tobagom i Sent Kits Nevisom. Ovi poslednji su stigli iz kvalifikacija, najslabiji tim u grupi sa igračima iz engleske šeste i sedme lige…

Što se tiče karipskih država, Trinidad i Tobago ima tek nekoliko igrača van slabe domaće lige, ali su nedavno tukli Jamajčane. To ne mora ništa da znači, ovo su timovi i sličnog mentaliteta i dobro se poznaju. "Rege Bojsi" imaju više igrača u Engleskoj, ali i Šamara Nikolsona koji je u moskovskom Spartaku. Oni na papiru deluju bolje od pomenutih "Soka Ratnika", ali "Jenkiji" su i u ovom podmlađenom sastavu apsolutni favoriti za prvo mesto u grupi.

Meksikanci bi bili verovatno prvi favoriti za titulu da nije problema koji su njima svojstveni, loše organizacije, ali i internih problema, kako se priča u timu. Naime, najuspešnija nacija u istoriji ovog takmičenja, stiže bez selektora, odnosno Argentinac Dijego Koka je smenjen posle četiri meseca na klupi, vodio je "Sombrerose" na sedam mečeva, zabeležio tri pobede, tri remija i poraz. Mnogo je kritika bilo, pogotovo posle poraza u Las Vegasu u polufinalu Lige Nacija. Igrači su se žalili da ih selektor umara bespotrebno dugim video analizama, neki su pretili da će napustiti tim i savez se zahvalio Argentincu, privremeni trener biće Haime Lozano. On je radio u mladoj reprezentaciji pre par godina, osvojio bronzu na OI u Tokiju, dobro poznaje igrače.

U timu Meksika ima dosta poznatih imena, Očoa je i dalje neprikosnoven na golu, tu je par igrača Ajaksa i još nekolicina iz Evrope, ali, nema više Erere, nisu tu Čaki Lokano, Korona, Pizaro, Gutijerez, pa i ova selekcija podmlađena kreće u bitke na Gold Kupu.

Rivali u grupi B nisu impresivni, mada "Grenadiri" iz Haitija imaju igrače rasute širom sveta, doduše uglavnom u manjim klubovima i slabijim liga. Honduras je uvek čvrst i dobro uigran, na klupi je Argentinac Vaskez. "Katračosi" bi mogli da konkurišu Meksiku, mada ne treba zaboraviti ni Katar. Naime, oni su na debiju pre dve godine igrali u polufinalu. Karlos Keiroš računa na igrače sa Mundijala, ova azijski tim je recimo tukao Jamajku pre nekoliko meseci, mada prijateljske ipak nisu merilo.

U grupi C Kostarika i Panama su mnogo iskusniji od El Salvadora i kvalifikanta Martinika koji je manje više redovan poslednjih godina u završnici, ali nikada ne prođu grupu pa nema razloga da sumnjamo da će tako biti i ovog puta.

"Los Tikosi" i dalje imaju Navasa, Borhesa, Žoela Kempbela, nema za promenu Brajana Ruiza, biće neobično bez njega. Na klupi je več dve godine Kolumbijac Luis Suarez. Kostarikanci su bili šampioni 1989. na poslednjem prvenstvu na kome se nije igralo po ovoj formuli. Tada ih je vodio naš Bora Milutinović. Čak ni sadašnja generacija koja je igrala četvrtfinale Mundijala u Brazilu nije uspela da se domogne ni finala, a jedini put kada su igrali za pehar je 2002. savladali su ih Amerikanci u Pasadeni. "Kanaljerosi" iz Paname su ipak slabiji, Danac Tomas Kristensen je pozvao neka poznata lica tipa Anibala Godija, Kvintera, Barsenasa, svi ovi igrači imaju dosta iskustva. Na El Salvador i kvalifikanta Gvadalupe ne treba puno trošiti reči. Doduše, ovi poslednji imaju nekoliko profesionalnih igrača u Francuskoj, tu je i talentovani Graviljon koji nije dobio šansu u Interu, ali su skupljeni kao i ostale ekipe sa Kariba, navrat-nanos i nisu uigrani.

Kanada je veliki favorit grupe D. "Kanuksi" su posle istorijskog plasmana na Mundijal igrali finale Lige Nacija, prošle nedelje poraženi su od domaćina Amerikanaca. Ni oni nisu na okušu, fale Dejvis, Hačison, Larin, Džonatan Dejvid, pa je jasno da i pored toga što je konkurencija slaba i što će izaći iz grupe, teško mogu do kraja. Uz njih tu je Gvatemala koja loše igra van svog terena, Kuba koja je nepoznanica, sa igračima rasutim u karipskim ligama, ali i nekolicinom iz egzotičnih evropskih šampionata. Sve u svemu ovo je na papiru najslabija grupa, a zanimljivo da Kanađani samo otvaranje igraju u svom Torontu. To je i jedini stadion van Amerike na kome se igra, domaćini su Dalas, Šarlot, Čikago, Sinsi, Majami, Feniks, Njujork, Hjuston, Los Anđeles, Vegas, San Dijego, San Francisko i Sent Luis. Ako vidite druga imena nemoj da vas buni, to su mesta kraj pomenutih megapolisa, gde se nalaze stadioni lokalnih MLS timova.

Po dve ekipe idu daljem odmah se igra četvrtfinale (nema prolaska na osnovu trećeg mesta kao u Evropi i Južnoj Americi). Ne treba očekivati neki kvalitet, favoriti su oslabljeni, ipak je ovo takmičenje druge kategorije u kome dominiraju dva suseda Amerikanci i Meksikanci. Ako ponovo budu igrali finale, ni to nije neka prednost za domaće, igra se na Inglvudu u Kaliforniji gde su Meksikanci veoma entuzijastični.

Ipak, za klađenje će biti dobrih prilika, kada igraju slabije ekipe između sebe obično nema mnogo golova. Uz to, iznenađenja u nokaut fazi su retka, favoriti uglavnom sigurni.

Počinje u nedelju u Čikagu, Amerikanci na "Soldžer Fildu" dočekuju Jamajčane koji su ih zaustavili u Kingstonu u finišu kvalifikacija za Mundijal, ali su ih poslednji put na Gold Kupu pobedili 2015. i to sa mnogo boljim timom. U duelu Haitija i Katara ne bi trebalo da bude mnogo golova, dok će Meksiko igrati u jednom od zanimljivijih mečeva prve faze protiv Hondurasa. I tu gotovo nikada nema mnogo golova, mada su Meksikanci dominatni u međusobnim duelima. U noći između nedelje i ponedeljka igraju Panama i Kostarika što je uvek zanimljivo. Iako generalno Kostarikanci imaju bolji tim, "Kanaldžije" prosto umeju sa ovim rivalom, pa Panama često iznenadi "Los Tikose".