Granada - Brzi povratak, pa nevolja!

Granadu obično zovu istočnom kapijom Andaluzije i svakako je mnogo poznatija po tvrđavi Alhambra nego po sportu. Pomenuto kulturno dobro je zdanje u kome je stolovala dinastija Nasrida, islamskih vladara Španije do kraja 15. veka kada su proterani iz Evrope. Lokalni klub je u svojoj istoriji nakupio nešto manje od tridesetak sezona u eliti i negde je oko dvadesetog mesta po uspešnosti u istoriji. To nije loš rezultat, najbolja godina bila je početkom ove decenije kada su čak zaigrali u četvrtfinalu LE u svojoj jedinoj sezoni u Evropi i ispali od Mančester Junajteda.

Nose crvene boje i to slučajno, popularna je priča da je Granada bila plavo-bela, ali je posle građanskog rata bilo nemoguće naći tu boju, pa su prigrabili crvenu koja nakon pada republike nije bila baš u upotrebi.

Stadion Nuevo Los Carmenes je star tridesetak godina, zamenio je nekadašnji prilično ruinirani "Los Carmenes". Tim je dugo bio van prve lige, plasirali su se 2011. nakon 35 godina posta kada su za dve sezone preskočili dva ranga.

Pre toga su sedamdesetih bili među najboljima. Klub ima dugu tradiciju uspeha u kupovima, ne mislimo na trofeje, već su često stizali u top 8 fazu i pred svojim navijačima izbacivali jake klubove. Pre par godina su čak igrali polufinale. To je ona sjajna generacija u korona sezoni na čijoj je klupi bio Dijego Martinez sada trener Olimpijaosa. Sa gomilom pozajmljenih igrača tukli su Barsu, zaustavili Atletiko. Posle je šampionat prekinut pa nastavljen tokom leta, kada su sa tri pobede u poslednja četiri julska kola uspeli da se dokopaju drugog najboljeg plasmana u istoriji (bili su šesti početkom sedamdesetih).

Pre dve godine su ispali, ali su se ekspresno vratili. I hvala im na tome, često smo vam u našim specijalizovanim rubrikama predlagali da igrate na Granadu kod kuće, to je bio zalog njihovih ambicija. Naime, prošle sezone u Segundi su Andalužani napravili 17 pobeda u 21 utakmici, i bili neporaženi čitave sezone. Sjajnim finišom su osvojili prvo mesto i vratili se među najbolje.

Kako im ide?

Pa, ne baš dobro.

Granada ima prosečan tim, nije bilo novca za veća pojačanja, mada je stigao Argentinac Boje iz Elćea za sedam miliona, kao i Gonzalo Viljar iz Rome. Ali, morali su da prodaju super-talentovanog Samua Omorodiona Atletiku za šest miliona, "Jorgandžije" su ga prosledile Alavešu, momak je ogroman potencijal. Vratio se na novu pozajmicu iz Reala Hesus Valjeho, ali imaju samo jednu pobedu čitave sezone i teško će se spasiti ako ovako nastave.

Granada je inače u kineskim rukama. Azijati su klub otkupili od čuvene porodice Poco, vlasnika Udinezea i Votforda. Italijani su od 2009. do 2016. bili na čeklu, u to vreme je iz treće ekipa stigla do prve lige i održala se godinama.

Sredinom nedelje pod Alhambru stiže Sevilja, ali iako gradove deli nekih 250 kilometara, to nije rivalstvo, najveći protivnik Granade je Malaga. Sevilja je veći klub, ali loše su se provodili na ovom gostovanju čak i kada su bili jači nego sada. Ne mislimo toliko na period u prošloj deceniji kada su "Nasridi" bili početnici u Primeri, već na nešto bliskiju prošlost. Naime, u poslednjih šest gostovanja su Berberi dobili samo jednom na "Karmenesu", a četiri meča su bila pobede domaćih. Poslednje dve godine pre ispadanja iz lige, Granada je dobijala sa 1:0. Pošto su uz Almeriju primili najviše golova u Ligi, a i Seviljina odbrana sa Ramosom nije nešto, možda su sada golovi najbolja opcija.

Što se tiče ostalih susreta, veliki favorit je Barselona koja dočekuje beznadežnu Almeriju, a Atletiko posle poraza u Bilbaou mora da se pričuva Hetafea. Gosti iz okoline prestonice sa našima Mitrovićem i Maksimovićem su preslišali Sevilju, imaju odličnu sezonu i bez ikakve sumnje mogu da iznenade.

Real putuje u Vitoriju gde pobeđuje po navici, možda bi Sosijedad mogao da slavi na Obali Sunca u Kadizu, domaćin nije ništa posebno.