Gvardiola - Čelsi kao sudbina

Kada se Pep Gvardiola posle jedne Mesijeve majstorije okrenuo ka klupi i svom pokojnom pomoćniku Titu Vilanovi rekao "Ja bih trenirao u trećoj ligi da nemam Lea u timu", mnogi su rekli da se "folira" i da je lažno skroman. Ipak, Gvardiola i danas ponavlja da ga je na početku karijere, Mesi, ali i ta sjajna Barsina generacija učinila boljim trenerom nego što je zaista bio.

Begiristajn, u to vreme direktor kluba je ubedio Laportu da pruži šansu Gvardioli koji je vodio "B" tim, iz kurtoazije su čelnici sportskog sektora otišli na sastanak sa Mendešom i Murinjom saslušali Žozea koji je tvrdio da će igrati ofanzivno i razvio šeme po stolu za ručavanje. Ni jednog trenutka nisu pomislili da angažuju nekadašnjeg Robsonovog pomoćnika ili "prevodioca" kako su ga podsmešljivo zvali u klubu. Murinjo se osvetio sa Interom, ali izbor Gvardiole bio je opravdan.

On je vodeći Barselonu osvojio dve evropske titule, nigde drugo i nikada u poslednjih deset godina mu to nije pošlo za rukom, ni u Bajernu gde nikada nije igrao finale, ni za četiri godine u Sitiju.

Da se podsetimo njegovih trijumfa.

Pep je u prvoj godini osvojio sve, titulu, kup i Ligu šampiona. U finalu su tukli Junajted u Rimu sa 2:0, golovima Etoa i Mesija. Ali posle Liona, Bajerna, najteže je bilo u polufinalu protiv Čelsija. Englezi su se održali na "Kamp Nou" meč je završen bez golova,u revanšu je Esijen brzo doveo "Plavce" do prednosti, ali je onda, iako bez Abidala, sa igračem manje, Pepov tim onim toliko puta opisanim golom Inijeste, koji je zakucao loptu pod prečku, kroz iglene uši prošao dalje.  

Dve godine kasnije, novu evropsku krunu su u Londonu Katalonci osvojili ponovo protiv Junajteda, razlika u klasi je bila vidljiva, pre toga su u mitskom polufinalu protiv Murinja uspeli da se osvete za eliminaciju godinu dana ranije i da se nađu na Vembliju. Murinjo je već bio na klupi Reala, to je bila zaista neverovatna tenzija, povike iz Madrida na suđenje, ali je Barselona otišla u bitku za trofej, pa je Gvardiola za tri godine osvojio dve titule prvaka Evrope.

I poslednje sezone, ponovo je priča vezana za Čelsi. Ako je onaj gol Inijeste na "Stamford BridžU" bio najslađi za četiri godine u klub, tri najgora dana u Barsi usledila su 2012. Tako je barem pisala štampa, mračni čas i uvod u Pepov odlazak. On je prvo izgubio "El Klasiko" od Murinja sa 2:1 čime je Real otišao na +7 i praktično rešio pitanje titule četiri kola pre kraja. Tri dana posle toga Barsa je eliminisana od Čelsija u polufinalu Lige šampiona. Englezi su doneli prednost od 1:0 na "Kamp Nou", meč u Londonu rešio je Drogba. U revanšu, Teri je pocrveneo u prvom poluvremenu, Barsa je golovima Busketsa i Inijeste vodila sa 2:0 imala igrača više, a onda u nadoknadi prvog dela primila gol, Ramireš je bio strelac. Ipak, očekivalo se da sa igračem više napune rivala u nastavku, nisu uspeli da posle opsade Čehovog gola daju treći za finale, umesto toga "El Ninjo" Tores je u nadoknadi postavio konačnih 2:2 i odveo Čelsi u minhensko finale u kome su šokirali Bajern.

Gvardiola je te godine otišao sa kupom, bez titule i evropske krune, i nikada se nije vratio i neće, osim kao navijač, ako mu je verovati.

Od tada, pa do dolaska u Siti, bio je meta Romana Abramoviča. Tačnije i pre. Naime, 2011. kada je otpušten Anćeloti, Čelsi je probao da privuče trenera Barselone, ali je on odbio, pa je Viljaš Boaš seo na klupu. I on je smenjen, a Di Mateo je ni kriv ni dužan matirao Pepa u napred opisanom polufinalu i osvojio titulu prvaka Evrope. Kada je počelo da se priča da će Pep napustiti Čelsi, Abramovič je stupio u akciju to je bilo u jesen 2015. kada je smenjen Murinjo. Gus Hidink je čuvao klupu, nadali su se za Gvardiolu, ali je njemu bio pripremljen teren od strane Begristajna i Sorijana u Sitiju. 

Ostao je Čelsijeva želja, a sada i najveća prepreka na putu ka tituli prvaka Evrope. 

Gvardiola se više od Čelsija u karijeri sastajao jedino sa Arsenalom, Real Madridom i Junajtedom. Sa "Gunerima" ima neverovatan skor, ali je Čelsi pobedio 8 puta u 18 mečeva, izgubio čak sedam duela, više nego od bilo koga, čak i Reala. No, sa druge strane, Pep ima odličan skor protiv Tuhela koji će biti na drugoj strani u finalnom meču.

Naime, Nemac ima pozitivan skor protiv Zidana, Anćelotija, Nagelsmana, najviše packi je dobio od Klopa koga je nasledio u Majncu, ali i Dortmundu, od 15 mečeva izgubio je 9.. Protiv Španaca je vodio timove 8 puta, dobio poslednja dva susreta, u prvenstvu i u kupu. Ali, pre toga je uzeo bod u pet mečeva.

Doduše vodio je uvek slabije timove, možda i sada, ako je suditi po procenama kvaliteta u finalu, ali videćemo da li je recept našao. Utakmica u šampionatu ne može da bude merilo, Siti je već osvojio titulu, ali je u kupu pokvario triplu domaću krunu "Građanima". Doduše, nije osvojio trofej, izgubio je od Lestera na Vembliju.

Bilo kako bilo, ovde sve kreće iz početka, Tuhel je prošle godine izgubio sa PSŽ finale od Bajerna, nije debitant i sa te strane nema pritiska. Čak, ako se gleda činjenica da je za Siti ovo najveći meč u istoriji i kruna uloženog, veći pritisak biće na favoritu.

A to nije nevažna činjenica...