Hoće li Totenhem zaista ispasti iz lige?

Pre deset godina Totenhem je živeo velike snove, u jednom trenutku, bio je februar 2016. oni su bili dva boda iza Lestera posle velike pobede i preokreta protiv Svonsija. U tom trenutku Vengerov Arsenal im je gledao u leđa, niko i dalje nije verovao da će "Lisice" izdržati na vrhu, pa se desila jedinstvena situacija od kada je PL, "Pevci" su bili favorit za titulu. Onda je čak Ranijerijev Lester izgubio dva boda protiv VBA u Midlendsu pa je Poketinova ekipa imala šansu da preuzme čelnu poziciju zbog bolje gol razlike. Ali, dobri, stari Totenhem je izgubio od Vest Hema na istoku grada, više nisu imali nijednom do kraja šansu da makar na jedan dan preotmu čelnu poziciju. Godinama posle toga je bilo dobrih rezultata, na kraju krajeva sledeće godine su osvojili 86 bodova i završili iza Čelsija. Nekako Poketinov kraj je bio vidljiv posle finala Lige šampiona, trenutka za istoriju kada su delovali preplašeno prilikom protiv Liverpula. Već sledeće godine Argentinac odlazi.

Nije dobio dovoljno mladih igrača da ih pridoda Kejnu i Sonu, Livi je imao zmiju u džepu, a i ta pojačanja koja su želeli nisu stigla u klub. Iz današnje perspektive nestvarno zvuči činjenica da su Griliša malo pre korone mogli da dobiju za desetak miliona funti, ali je Totenhem ponudio tri i igrača u zamenu. Vila je tada morala da prodaje, bili su u finansijskoj nevolji, ali uskoro su stigli novi vlasnici, kraj priče o Grilišu znate.

Pravljene su greške u izboru trenera, lutalo se, Murinjo je, kako sada kažu "isisao" život iz tog Poketinovog tima, iako ogromno ime, on je potpuno nespojiv sa filozofijom Totenhema. Sada se u analizama ističe da je Totenhem odustao od sebe u želji da ih drugi vide kao veliki klub. Zato su dovodili Murinja, kasnije nisu zadržali Kontea, ni Njuno Ešpirito Santo nijhe neko ko će krenuti Totenhemovim putem, igrati lep fudbal.

Na nekom tragu su bili sa Angeom Postekogluom, na kraju krajeva Livi je slavodobitno izjavio da se Totenhem vratio svom fudbalu kada je stigao Australijanac. Ali, iako je osvojio LE (taj meč u Bilbau je bio baš užasan) menadžer je smenjen, zbog očajnih igara u prvenstvu.

I eto, nekoliko meseci kasnije, drugu godinu u nizu je Totenhem na par mesta od zone ispadanja. Imaju u ovom trenutku četiri boda više od Vest Hema i mnogo će zavisiti od narednih mečeva, duela sa Palasom u četvrtak i sledeće utakmice kod kuće protiv Barnlija. Između toga je Atletiko u LŠ, ali ko da misli o tome, ispadanje iz PL bi bilo zaista krah za klub, nešto što je nezamislivo za većinu živih navijača "Pevaca".

Neko će reći da je tim dobar, nećemo se složiti, dobar je da ne ispadne, ali valjda niko iz top šest engleskog fudbala, možda Junajted eventualno nije imao toliko promašaja. Njihova pojačanja su ili povređena, ili se nisu snašla. Zamera im se da su premalo rizikovali, plaćali su velike transfer sume za igrače iz PL, što je možda "ziherica" ali bez nekog konkretnog dobitka.

Recimo, od 2020. su posle kupovine Ndombelea što je bilo hrabro, ali ne baš i pametno rešili da se okrenu igračima kojima neće biti potrebna aklimatizacija na PL. Paratići je dovodio igrače iz Serije A, tipa Betankura i Kuluševskog iz Juventusa, "Kutija" Romera iz Atalante, ali to nisu skupi igrači za engleske uslove. Kada su u pitanju oni najskuplji, napadači u Ričarlisona, Solankea, Kudusa letos, dodajmo i Brenana Džonsona koji je nedavno otišao uloženo je nekh 220 miliona evra. To je trebalo da bude sigurna stvar koliko su doneli procenite sami.

Videćemo hoće li se Poketino na leto posle Mundijala vratiti, Tudor koji je izgubio prve dve utakmice je privremeno rešenje. Jedino što mora je da obezbedi opstanak i to što pre.

Kako znaju i umeju moraju da dobiju rasterećeni Palas u četvrtak uveče, inače će Čempionšip biti još bliže.