Igrao u Liverpulu, zvali ga po Gerdu Mileru, a sada radi u fabrici i nastupa za amaterski klub

Nekadašnji supertalenat nemačkog fudbala Samed Jesil otkrio je zanimljive detalje iz svog života koji su ga u nekoliko godina od svetske scene spustili do duge trave amaterskih liga.

Mnogo puta ne ide onako kako zamislimo, niti kako nam se karte otvaraju. Krene sve stranputicom i nikako da se završi... Samed Jesil je pre jednu deceniju bio jedan od najtalentovanijih igrača Evrope, golove je davao kao na traci i smešila mu se blistava karijera. Sada, živi život jednog radnog čoveka koji se za hleb svojoj porodici bori radeći kod privatnika.

"Odrastajući, oduvek sam želeo da postanem fudbaler. Igrao sam za mali klub iz Dizeldorfa pre nego što me je primetio Bajer Leverkuzen kada sam imao 11 ili 12 godina. Profesionalni ugovor sa njima potpisao sam sa 16. Tada sam i po prvi put zaigrao za reprezentaciju Nemačke", započinje Jesil (27) svoj razgovor za "Atletik".

Za reprezentaciju do 17 godina postigao je 20 golova na 22 meča. Impresivno. Bio je najbolji strelac Evropskog prvenstva 2011. godine za taj uzrast, a njegova selekcija je poražena u finalu od Holandije za koju je nastupao Memfis Depaj. Iste godine, igralo se i Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina i sa šest pogodaka bio je drugi najbolji strelac turnira. 

Jasno je bilo zbog čega su mu predviđali mnogo bolju budućnost u odnosu na onu koju ima danas. Toliko su bili oduševljeni sa njim u Nemačkoj da su ga čak prozvali Gerdom, po legendarnom Gerdu Mileru!

"Kada su ljudi počeli da me zovu "Gerd", iskreno, nisam znao ko je bio Gerd Miler. Igrao je pre nego što sam ja rođen. Onda sam ga potražio na Guglu i gledao sam njegove golove. Tada sam shvatio da je to velika čast", dodaje Jesil.

EPA/Jose Mendez

Priliku u seniorskom timu Leverkuzena dobio je od Samija Hipije u aprilu 2012. godine zahvaljujući impresivnoj statistici u mlađim kategorijama. Čak 58 golova na 74 utakmice...Tog leta, stigao je poziv Brendana Rodžersa i Liverpula.

"Nisam znao da me Liverpul prati. Sa agentom sam došao na aerodrom i on mi je samo pokazao karte. Bio sam potpuno iznenađen. Kada sam sve to saznao, želeo sam samo u Liverpul. Posle sam čitao da me je i Arsen Venger želeo, ali nikada nisam pitao svog agenta da li je to bila istina", kazao je Jesil i dodao:

"Bilo je sve kao san. Kao da igram Plejstejšn. Bio sam u svlačionici sa Džejmijem Karagerom, Suarezom, Stivenom Džerardom... Nekoliko nedelja nisam shvatao šta se oko mene događa".

Debitovao je za Liverpul 26. septembra 2012. protiv Vest Bromvič Albiona, a mesec dana kasnije odigrao je svoj drugi i ispostaviće se poslednji meč za seniorsku ekipu u karijeri.

Tada je sve krenulo strmoglavo da se menja i u dresu reprezentacije doživeo je povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena. Osam meseci odsustva, povratak na teren od samo tri meseca i svet mu se ponovo srušio. Opet prednji ukršteni ligamenti kolena...

Novi povratak, pozajmica u Lucernu i istek ugovora sa "crvenima" primorali su ga da nastavi karijeru na drugom mestu. Usledila je selidba u Panionios, gde je platu dobijao povremeno, zatim nemački trećeligaš Urdinger, turska Ankara Demir... Pandemija koronavirusa vratila ga je u domovinu gde je nastupao za četvrtoligaša okruga Duizburg - Homberg. Nastupio je 22 puta i u dva navrata postizao pogotke i sada je u diviziji ispod u ekipi Tutonija Sent Tonis.

Trenira tri pita sedmično, radi u fabrici za proizvodnju vazdušnih filtera i slobodno vreme provodi sa šestomesečnim sinom i suprugom.

"Uzeli smo četiri od mogućih šest bodova do sada. Imam nekoliko asistencija i želeo bih da odigram barem 30 utakmica, postignem 15, 20 golova i podignem se u ligu iznad. Trenutno nas, svaku domaću utakmicu, gleda oko 200, 300 ljudi. Predsednik kluba mi je dao posao u njegovoj kompaniji. Moram da imam siguran prihod za slučaj da se više nikada ne vratim profesionalnom fudbalu", zaključuje Jesil.