Inter protiv Juventusa - Senke 1998. godine…

Bilo je leto 1997. par godina nakon što se Morati vratio "porodičnoj stvari", tačnije ponovo priključio Inter porodičnom portfoliju. Kao klinac, dizao je pehar sa ocem Anđelom šezdesetih i to dva puta u Ligi šampiona, ali njegov povratak među "crno-plave" 1995. nije tekao po planu.

Inter je tu prvu sezonu, kada su Moratijevi otkupili klub od Ernesta Pelegrinija završio kao šesti, a prvo transfer leto je donelo navijačima Pola Insa, Roberta Karlosa, Zanetija (koji je bio u senci na predstavljanju, pored svog zemljaka Ramberta). Otavio Bjanki tvorac šampionskog Napolija je počeo godinu, smenjen je, prva Moratijeva trenerska žrtva, a sezonu je završio Roj Hodžson. Na kraju sedmo mesto, niko nije bio zadovoljan, a Morati je najavio ogromne kupovine.

Redom su potpisivali Zamorano, Kanu, Đorkaef, švajcarski plej Sforca, Aron, Žoslin Angloma, Vinter (prvi tamnoputi igrač u istoriji Lacija), Galante i još par italijanskih igrača.

Hodžson je izdržao gotovo celu sezonu, ostvaren je napredak, treće mesto, ali je Englezu uručen otkaz nakon poraza u finalu Kupa UEFA od Šalkea na penale (Jens Leman je utišao "Meacu").

Više od 50 miliona dolara (u to vreme nezamisliv novac) Morati je potrošio odmah tog leta nakon još jedne godine bez trofeja.

Ronaldo je svetski rekord  italijanski rekord, plaćen je Barseloni više od 30 miliona, stigli su Dijego Simeone, Ze Elijas, Koje, Sartor, Taribo Vest, Moreiro iz komšija, pa tokom jeseni Paulo Sousa ovenčan evropskom krunom sa Dortmundom. Novi trener je bio iskusni Điđi Simoni. To je bila jedina sezona u kojoj je Ronaldo bio potpuno zdrav, nosio je Inter na leđima, dao 25 golova u Seriji A. Ali, prvog dana sezone, gotovo nepoznati Alvaro Rekoba je zapalio Milano sa dva gola u pet minuta u finišu duela protiv Breše. "Kinez" je okrenuo rezultat. Nio je to uvod u odličnu seriju Intera, do Božića su izgubili sa taj poslednji meč u trećoj nedelji decembra u Udinama i na ferije otišli sa prvog mesta. Kada je šampionat u januaru nastavljen, srušili su golom Đorkaefa Juventus i činilo se da ništa ne može da ih zaustavi na putu ka tituli. Ali, usledili su do marta porazi od Bolonje, Lacija i moćne Parme, pa su pružili šansu aktuelnom šampionu da se vrati.

Iako je Inter od polovine marta do kraja aprila vezao šest pobeda, i Juve je tukao redom rivale, pa je sudar krajem aprila odlučivao o tituli.

Usledio je čuveni meč u kome je Julijano srušio Ronalda, sudija Pjero Ćekarini nije pokazao na belu tačku. U kontri je Del Pjero postigao gol za Juventus, tako se završilo. Imali su jedni i drugi šanse, Ćekarini je grešio na obe strane, Del Pjero je promašio penal, Paljuka je odbranio u stvari i na kraju Inter je izgubio, odnosno Juve je otišao na +4.

"Ako postoji Bog, Juventus neće osvojiti titulu", rekao je Simeone, ali Inter nije pobedio ni Pjaćencu, ni Bari u naredna dva meča, uzeli su tek bod. Juventus nije pobedio Vićencu u Venetu naredne nedelje, jeste Bolonju kod kuće što je značilo i titulu.

Do kraja života (umro je pre četiri godine), Simoni je pričao da je Juventus pokraden, Ronaldo tvrdi da je trebalo da napuste teren kada nije sviran penal. Zaneti je realniji, on je kasnije rekao da je Inter sam sebe pobedio, ne u tom meču, već recimo u duelima sa Barijem koji je ispao i uzeo im šest bodova. Ćekarini je na sudu dobio Inter, mada je ostalo nejasno zbog čega nije sudio Kolina koji je bio jedini italijanski arbitar na Mundijalu u Francuskoj narednog leta. To će biti poslednja Juventusova titula do 2002. kada im je Inter porazom u Rimu poslednjeg dana sezone poklonio "Skudeto". To će biti i poslednja Ronaldova utakmica, suze na klupi na "Olimpiku" su obišle svet, a on je otišao u Real, ispraćen prezirom i Moratija i Interovih navijača. Morati će na titulu čekati do "Kalćopolija", a Inter i Juve su i pre toga, a naročito posle ostali najveći ne samo rivali, već i neprijatelji.

Inače, posle tog raspleta 1998. Simone je smenjen već u novembru, Ronaldo se povredio, Morati je ponovo srušio svetski rekord, 35 miliona evra za Boba Vijerija je plaćeno Laciju. Ali, 1999. su bili tek osmi, Roj Hodžson je završio sezonu. "Crno-plavi" su zatim angažovali Lipija, on je trajao tek tek nešto više od godinu dana, da bi Hektor Kuper, u pomenutom maju 2002. ispustio krunu u Rimu.

Mnogo je prošlo od tih sudbonosnih dana, kraj prve dekade našeg veka je obeležio apsolutni Murinjov trijumf, kasnije se Juventus vratio na vrh. Anjelijevi su proslavili vek vladavine u Juventusu, Morati je otišao pre desetak godina, prodavši Inter Eriku Toriru.

Ništa nije isto, ali Inter je osvojio par titula poslednjih godina, prekinuta je dominacija Juventusa (devet skudeta u nizu), a i ove sezone je Inzagijev tim favorit za titulu. Iako su krenuli nešto sporije, sada ulaze u ritam. Juve je neporažen, ima bod manje, ali i čak četiri remija. Samo jednom su Di Gregorio i Matija Perin savladani u osam utakmica, ali nema sumnje da bi potpisali za bod na "Meaci". Prvi poraz Juventus je doživeo u utorak od Štutgarta u Ligi šampiona.

Oni su pre dve godine dobili kada je Filip Kostić rešio "Derbi Italije", ali su u ovoj deceniji uglavnom u prvenstvu gubili u Lombardiji. Bilo je trijumfa u kupu Italije, ali to je ipak takmičenje drugog reda. Ono što je bilo zajednički imenitelj je malo golova, biće tvrdo i u nedelju. Inače, Inter je dobio meč u LŠ u sredu u finišu je senzacionalni Turam doneo bodove na gostovanju Jang Bojsima.

Od ostalih mečeva, lider Napoli je veliki favorit protiv Lećea koji je primio šest golova u Salentu od Fiorentine prošlog vikenda i šokirani su tim brodolomom. I Atalanta je favorit protiv Verone kao i Lacio protiv Đenove, "L'Akvile" su bile sigurne do sada protiv ekipa iz donjeg doma kod kuće. Romu čeka težak posao u Firenci jer su "Ljubičasti" u dobroj seriji. Milan će u Bolonju u sudaru timova koji igraju u Ligi šampiona. Favoriti su i Torino protiv Koma i Monca protiv Venecije, ali bismo ostavili te mečeve po strani za klađenje. Golova bi moglo da bude u duelu Parme i Empolija, dok u Udinama verovatno treba očekivati tvrd meč, na sever stižu Isolani sa Sardinije.