Inter protiv Reala, “Bernabeu” noćna mora!

Sve je počelo dobro, prvi veliki uspeh Helenija Herere i njegove verzije "katanca" upravo je napravljen protiv Real Madrida. Merengesi retko gube finala, ali na "Prateru" su bili potučeni do nogu. Iako je Inter važioi za tim koji igra defanzivan fudbal, Luis Suarez je bio najbolji igrač Evrope tog vremena. Španac je protiv svojih zemljaka dirigovao, heroj je bio Sandro Macola sa dva gola, na kraju je završilo 3:1. To je bio i kraj velike Realove generacije sa Puškašom, Di Stefanom i Hentom. Iako je Real dao dvostruko golova više do finala, radovali su se Italijani.

I to je bilo sve, kada je Inter u pitanju.

Nakon toga su Madriđani postali njihova noćna mora i to traje do danas.
Timovi su se sastali dve godine kasnije u polufinalu, Piri je doneo pobedu Madriđanima u prvom meču, Inter je čak bio favorit u revanšu, na kraju krajeva tih godina su osvojili dve od tri titule prvaka Evrope. Ali, Amansio koji je kasnije razočarao Partizan u Briselu je utišao "San Siro", legendarni Faketi je izjednačio, do kraja tuča i valjanje na terenu, Real je otišao u bitku za pehar.

Inter se osvetio sledeće godine kada su dobili oba meča, prošli i CSKA iz Sofije, već videli trofej, ali je to bio kraj velikog Intera, izgubili su od Seltika sa 2:1. Već sledeće godine su bili peti u prvenstvu i Anđelo Morati je smenio "Il Maga", koji je okrivio igrače da su ga "bušili".

Na novi okršaj u polufinalu, dva giganta su čekala 14 godina. Inter je neočekivano uzeo titulu 1980. bila je to ona generacija "radnika" igrao je već "ujak" Bergomi, pa Bepe Barezi, Lele Orijali, Spilo Altobeli i Austrijanac Prohaska. Oni su prethodne godine iznenadili Trapov Juve, da bi sledeće bili tek četvrti, ali su stigli do polufinala. Protiv Zvezde su igrali 1:1 u Milanu, Srebrenko Repčić je dao gol nade. Ali, na krcatoj "Marakani" je zaboravljeni Karlo Muraro postigao jedini gol i doneo plasman u polufinale. No, ponovo Real, kao sudbina. Na klupi "Los Blankosa" je bio Vujadin Boškov. Santiljana i Huanito su matirali Bordona, u revanšu je Inter pobedio golom Binija, nije bilo dovoljno, i taj meč su obeležile grubosti i odugovlačenje Španaca koji nisu stigli do trofeja, savladao ih je Liverpul, najbolji evropski tim tog vremena.

Krajem devedesetih timovi su igrali u Ligi šampiona, grupnoj fazi, svako je dobio kod kuće, Italijani su ispali od Fergijevog Junajteda.
Inter je prošle godine sa Konteom izgubio dva meča protiv Reala i još jednom se pokazalo da italijanski trener, za razliku od nacionalnih šampionata nema igru za Evropu.

Zanimljivo da je polufinale nekako kobno za Inter kada igraju sa Madriđanina. Naime, sredinom osamdesetih su u kupu UEFA čak dobili rivala sa 2:0, posle sjajne partije Altobelija i Lajama Brejdija koji je u Juventusu morao da ustupi mesto Platiniju. Irac je igrao fantastičan fudbal, ali su Santiljana koji je bio strah i trepet i Mičel u revanšu odveli Real neočekivano u finale. Inter je važio za favorita, ali su ponovo stali pred poslednju prepreku. Real im je uzeo meru i u KPK, i to 1983. kada su se timovi redovno sastajali, posle 1:1 u Italiji, opet je pakleni Santiljana u glavnoj ulozi. Ni tada međutim Real nije osvojio trofej, Aberdin, koga je trenirao Aleks Ferguson ih je savladao u finalu.

Timovi su uglavnom dobijali kod kuće, ali Interov rekord na strani protiv Reala brine, oni su osam puta gostovali na Bernabeu, imaju čak sedam poraza...