INTERVJU - Darko Lemajić od Rige: "Ovde i taksista očekuje da pobedite Ajaks"

Letonija i fudbal – dva su sveta različita, opevao bi čuveni Toma Zdravković. Košarka i hokej su sportovi koje ova zemlja obožava. Uostalom, jedan od ta dva sporta nas je i doveo do Rige ovog leta. Košarka će dominirati do prve polovine septembra. Ali, za nas, ipak, bez fudbala – ne može. Makar malo.

"Poslaću vozilo po vas, red je", gospodski nam je kazao najbolji strelac letonskog šampionata. Naše gore list – Darko Lemajić. Špic RFS-a, koji je 2017. po prvi put kročio u ovu baltičku zemlju u koju se zaljubio odigrao je preko 140 mečeva u domaćem prvenstvu i jedan je od inostranih igrača sa najviše utakmica u istoriji letonske lige. 

Bio bi veliki hendikep za RFS ukoliko bi Darko propustio revanš protiv Hamruna u Rigi budući da je reč o njihovom najboljem strelcu. Oseća bol u kolenu, trenirao je pred utakmicu, ali pitanje je hoće li moći da pomogne u cilju da se sustigne minimalna razlika iz Hamruna.

"Zaostajemo jedan gol, ali mislim da moramo da prođemo dalje jer klub kao klub zaslužuje. Vidite i sami da su stvarno napravili kvalitetnu i zdravu priču. Za sve nas je jako bitno ako bismo ušli opet u Evropu jer je sve počelo da se diže ovde što se tiče fudbala. Prošle godine kada smo igrali Ligu Evrope, stadion je bio pun, pa sada čak i na domaće utakmice dolazi više ljudi nego inače. Nisu samo košarka i hokej popularni, sada se tu pojavljuje i fudbal", počeo je Lemajić za Sportske.net.

Ljudi u klubu su entuzijasti. Sve je na nivou porodične priče i tako se ophode prema celokupnom kolektivu.

"U poslednje vreme su imali nekoliko kvalitetnih prodaja i malo su počeli da razmišljaju o tome. Još je ovo mlad klub, 10-15 godina postoje. Verovatno je i njima potrebno neko vreme da bi videli. Porodična priča je u pitanju. Predsednik i direktor su kućni prijatelji, dugo se druže i rešili su da pokrenu klub. Baš je mirno, kvalitetno. Nije ni čudo zašto sam se zadržao toliko ovde. A, vidite i sami da ima dosta Balkanaca. Prija nam ovde".

Odakle odluka da odabere baš Letoniju? Te 2017. ova zemlja je bila poprilična fudbalska nepoznanica. Sada je nešto bolje.

"Iskreno, nisam ni znao gde idem. Igrao sam u Inđiji tada, finansijska situacija je tada bila loša. Preko agenta je došao kontakt, rekli su mi gde idem i otišao sam. Imao sam probu nekoliko dana posle čega su mi rekli da ću dobiti ugovor. Baš sam bio odlučan da ostanem jer, čak sam i rekao da me ne interesuje kada će plata biti, samo da se sklonim odavde".

 Kvalitet je daleko lošiji u odnosu na srpski fudbal, ali za infrastrukturom i organizacijom ne nazaduju. Štaviše...

"Izuzimajući nekoliko klubova u Srbiji, mislim što se tiče tih nekih stvari po pitanju infrastrukture, organizacije – da su Letonci ispred. E sad, što se tiče kvaliteta, mislim da zaostaju jer mislim da u srpskoj ligi ima dosta kvaliteta. Ali, ovde, ima dve-tri ekipe koje su dobre, ovo ostalo jesu timovi punih mladih igrača, koji se razvijaju, pokušavaju da se prodaju, dođu kod nas ili u Rigu. Mislim da je velika razlika u igračkom kvalitetu jer u manjim klubovima ima dosta mladih igrača. To su utakmice gde ni ne možeš da daš 100 odsto i onda kada dođe Evropa – fali nam intenziteta".

RFS

Letonski fudbal doživljava ekspanziju iz godine u godinu, a malo ko to bolje poznaje od Lemajića koji je bio tu kada i retko ko.

"Mislim da se pik letonskog fudbala doživljava upravo sada. Ne znam da li su ikada ranije igrali Ligu Evrope, čak smo pobedili Ajaks, imali nekoliko zapaženih rezultata u grupi. Što se tiče finansijski, navijača i ljudi koji te prepoznaju u gradu koji su počeli da prate šta se dešava... Mislim da je ovo taj neki period, nadam se da će to ići još bolje".

Koliko se fudbal generalno prati u Letoniji?

"Prati se dosta fudbal, evropski više nego domaći. Znate kako to ide, svi su treneri, svi su pametni... Čak i taksista kad te sretne ume da kaže: ’Morate dobiti Ajaks’. Ne možeš ti njemu objasniti ko je Ajaks, a ko mi. To je nebo i zemlja. Na kraju se ispostavi da smo ih dobili. Kada smo ušli u takmičenje, oni očekuju da mi budemo ravnopravan član te Lige Evrope što nije realno. Drago mi je da se ljudi interesuju sve više, deca dolaze da treniraju u sve većem broju".

Zanimalo nas je da li bi pobeda nekog od košarkaških timova u bilo kom evropskom takmičenju bila veća za Letonce nego što je taj trijumf RFS-a nad Ajaksom?

"Mislim da bi košarka bila zvučnija pobeda za njih, ali i ovo je bilo... Bili smo u šoku tri-četiri dana. Bila je to fešta od medija i navijača. Mislim da se takva pobeda desila u košarci, ispratili bi još više".

Pažljivo se vodi računa o infrastrukturi...

"Ovde ima pravilo – četiri ligaška kruga. Prvi krug se igra na veštačkoj podlozi da bi se sačuvali oni prirodni za kasnije. Pošto igramo od marta do novembra bez letnje pauze, a tokom marta i kraj godine oktobar, novembar  - vreme je katastrofa. Ima dosta kiše, snega. Da se ne sačuvaju terenu u tom periodu bilo bi jako loše i mislim da nemaju čak ni struku koja može da ih održava osim ova dva kluba. Manji, zavise od toga da im se sačuva u tom periodu.

Gostovanje koje se čeka – protiv najvećeg rivala Rige.

"Riga, taj derbi. Sećam se kada sam došao 2017. da je to bila utakmica kao kod nas prijateljska seoska. Tu je dolazilo po 100-200 ljudi. Sada već dolazi i po 7000 ili 8000. Oseća se ta fudbalska atmosfera. To mi je jako drago. Oseća se to. Prošle godine smo dobili tamo na njihovom terenu, pun je stadion bio. Prvi put ovde da se dešava da je fudbalska groznica. To jedino. Ovo ostalo je prosek".

Prepoznaju li te na ulici?

"Nije to još nivo da bi te oni zaustavljali na ulici. Prepoznaju te oni, ali svaki peti ili šesti čovek. Niko ti neće prilaziti. Možeš normalno da živiš. Ovde sam skoro 10 godina, sa dve godine koje nisam bio tu. Mogu slobodno da kažem – ako bih pored svoje kuće, Srbije, birao gde da živim, to bi bilo ovde. Prija mi grad, prijaju mi ljudi, njihov mentalitet. Ima dosta Balkanaca ovde, tako da se osećamo kao da smo kod kuće.

RFS

Kako izgleda svlačionica sa toliko igrača sa naših prostora? Domaća muzika je neizostavna.

"Obavezno. Čak su oni komentarisali... Poslednji je došao Aleksandar Filipović iz Partizana, neko je prokomentarisao od domaćih igrača da su sada oni postali stranci jer nas ima više. Samo se čuje kako mi galamimo, pričamo među sobom. Rasporedili su nas u svlačionici tako da jedan sedi u jednom uglu, drugi u drugom, pa kad pričamo, moramo da vičemo i onda im to pomalo smeta, ali sve je to u pozitivnom smislu".

Razlika u mentalitetu između nas i Letonaca je velika.

"Mislim da, da, velika je. Mislim da je to i razlog zašto dovode mnogo Balkanaca. Kod njih je to: pobedili ili izgubili, daj da se smejemo. Njima nije normalno da se posle utakmice neko pobije, da dođe do rasprave. Gledaju to kao posao, došli smo da radimo i svako svojoj kući".

Otkrio nam je Lemajić i da postoje određeni kanali kroz koje se redovno snadbevaju proizvodima iz Srbije.

"Pana, Stefan Panić, ima nekog momka što vozi kamion kroz Rigu i onda nas on snadbeva suhomesnatim proizvodima, plazmom i svim ostalim proizdovima koje nam fale. Golman Pavel je probao rakiju i sada ne može da prođe nijedna tura, a da on ne dobije svoje zalihe".

Šta pije?

"Šljivu je pio. Za kajsiju je rekao da mu se sviđa, ali uglavnom šljivu pije, pričao nam je uz smeh.

Tokom 2012. godine nakratko je završio i u Parmi i postojala je opcija ostanka, ali on je ipak odabrao drugačiji put.

"Tada mi je menadžer bio Vladimir Jugović. Bila je neka priča za Švajcarsku i u međuvremenu me on pita da li želim u Parmu na turnir Primavere. Meni je bilo ’vau’! Gledao sam ih na televiziji, još je tad Serija A bila pojam nedeljom. Došao sam na turnir, a jedan naš momak, mi reče da igramo tri utakmice, dobijemo svoje i ne možemo mi dalje. Međutim, mi do finala stigli. Izgubili od Juventusa u finalu. Bila je opcija za ostanak, ali u Primaveri. Oni su tada imali preko 60 igrača na platnom spisku u Primaveri. Ja sam hteo, ali u razgovoru sa roditeljima i menadžerom, nije bilo pametno. Igrao sam u prvom timu Inđije u to doba, bio kapiten. Nije bilo pametno spuštati se sad u mlađe kategorije, pa opet...  Na tom turniru je igrao Marko Livaja za Inter. Uf, i u tom periodu... Tada je izgledao kao da je stariji od svih nas pet godina. Po kvalitetu zaslužuje svetski nivo, ali ko zna što nije"

Katai ili Livaja?

"Katai je naš, uvek broj jedan", rekao je uz smeh.

Ono što je zanimljivo, jedan od finansijera RFS-a je NBA as Kristaps Porzingis.

"Često on dolazi na utakmice. Kada je bila Evropa, dolazio je svaku utakmicu jer je to bio period kada je bio povređen ili tako nešto. Tu je u klubu, finansirao je deo ovog kompleksa. Dobar je prijatelj sa našim predsednikom, sportskim direktorom... Malo, malo pa dođe. Lepo je kada takav jedan superstar dođe i gleda utakmicu. Prija".

RFS

Taj superstar nam je jedan od rivala u grupi na Evrobasketu. Dosta tiho su prišli turniru u gradu.

Naravno, ispratiću. Arena mi je od stana 50 metara. Koliko budem mogao od obaveza, ići ću da pogledam. Već sam uzeo karte za prvu utakmicu. Mislim da je njima sve ovo mnogo bitno. Veruju da mogu svakoga da dobiju. Mislim da nemaju šta da traže. Kaznena ekspedicija je stigla.

Šta da se održava Evropsko prvenstvo u fudbalu, da li bi onda bila veća euforija?

"Ma, manja bi bila sigurno. Oni generalno svoj fudbal, svoju reprezentaciju, slabo prate. Nemaju ni neke rezultate i to vuče jedno drugo. Prvo bi morali da naprave nešto. U košarci je drugo. Imaju dva-tri sjajna igrača i nemaju klub koji se bori u najjačim evropskim takmičenjima, ali reprezentaciju prate. Već smo počeli sa peckanjima u svlačionici – ko će koga, koliko".

Nekako je Riga tiho brendirala celokupno Evropsko prvenstvo. Tek u blizini hale se pomalo oseća euforija.

"Sad je tek počelo. Kao što rekoh, živim 50 metara od dvorane i bilo je sve pusto, prazno, sve do poslednje dve nedelje kada su počeli da ograđuju, nameštaju bine. Dosta su mirniji što se toga tiče. Da li oni očekuju nešto mirnije Prvenstvo... Mada, gledajući karte, nema ih mnogo. Sve njihove utakmice su rasprodate prvog ili drugog dana".

Šta kažu Letonci o Srbiji?

"Momci iz kluba govore da smo mi favoriti. Da li to stvarno misle. Mi mislimo i jesmo. Možda samo pokušavaju da se opravdaju. Biće puno, posebno protiv njih. Tu sam pokušavao da nađem karte, tu je haos i ne verujem da ćemo otići".

Bio je saigrač sa zanimljivim imenima poput Andreja Ilića koji igra odlično u Union Berlinu.

"Kad pogledam ovako od početka njegove karijere, svugde je davao golove. Tip napadača je koji se meni jako sviđa. Dok smo igrali zajedno, bio sam oduševljen. Sad, taj nivo, Lil, Union Berlin... To je ozbiljan nivo. Ne znam da li sam mislio da će baš toliko da dogura. Čujemo se svaki dan i zaslužio je kao igrač i kao momak za 10".

Ali i sa Malikom Fofanom, sjajnim krilnim napadačem Liona. S njim se sreo u Belgiji.

"Videlo se to i tamo. Bio je tehnički sjajan, brz, nezgodan. Sećam se kada radimo jedan na jedan na treningu, ne možeš da ga uhvatiš. Doći do tamo dokle je on došao je ceo jedan proces, od talenta, rada... Drago mi je. Čitao sam da je Čelsi zainteresovan, Bajern, svaka čast".

Povratak u Super ligu Srbije za sada nije u opticaju nakon ranijih boravaka u Inđiji i Napretku?

"Bilo je nekih razgovora, ali ništa konkretno. U 32. godini sam, imam još godinu i po dana ugovora. Tu sam gde sam. Jedino, Bože zdravlja, ako bude neka dobra ponuda... Ali, ne po svaku cenu. Namestili smo se ovde supruga i ja, sinčić je rođen ovde".

Domaći fudbal prati kada god je u mogućnosti i ima puno pohvala za Srđana Blagojevića sa kojim je sarađivao u Inđiji.

"Pratim, pratim, kako ne. Prvo, ja sam opredeljen na jednu stranu, ali volim pogledati i jedne i druge. Partizan sada sa mladim momcima, milina mi je gledati tu želju, borbu i kako ginu. Nadam se da će ih držati do uvek. Sa Srđanom Blagojevićem sam radio u Inđiji. Mada, navijam za Zvezdu i više njih pratim. Eto, gazda Rige je gazda Pafosa. Ja sam kod njega bio dve godine u Rigi, pa sam trebao i na Pafos ići. Tada su se tek pravili kao klub, nisu imali igrače... Vidim da su sada napravili sjajnu priču, da dovode velike igrače, da mnogo ulažu", završio je Lemajić.