Italijanski Superkup - Trofej bez mesta i reda

Originalna zamisao Italijana kada je Superkup u pitanju bila je da ovo slično Čeriti, odnosno Komjuniti Šildu bude meč koji otvara sezonu i jasno da igraju šampion i pobednik Kupa Italije. Domaćin je bio naravno osvajač "Skudeta", ako bi neki tim osvojio duplu krunu, jasno je poraženi iz kup finala bi imao šansu da otvori sezonu. 

Ali, vremenom su se namene menjale, prvi je odigran 1988. Ideja se od početka nije svidela navijačima, tim pre što je igrana u avgustu, kada je i kolektivni godišnji odmor i kada se stanovnici Apenina razmile po plažama. Tek 20 000 ljudi je gledalo pobedu Sakijevog Milana protiv Boškovljeve Sampdorije, a sledeće godine ponovo je igrano na Meaci, još jednom je Sampdorija kao osvajač kupa bila gost, a "nemački" Trapatonijev Inter je osvojio trofej pobedom od 2:0. Nije da su baš imali sa kim da proslave, tek 7000 ljudi gledalo je meč, desetina kapaciteta stadiona, delovali je prilično jezivo. Poseta je bila mnogo veća kada je Napoli, posle svoje druge titule pregazio Juventus sa 5:1, na "San Paolu" je bilo 5:1.

Posle pet godina, ideja je izvezena u Ameriku, naravno, pokušaj da se pridobije snažna italijanska zajednica preko bare, ali te generacije su već zavolele bejzbol. Uz to nije igrano u Njujorku, već prestonici, bilo je 25000 ljudi, a u dosadnom meču je Marko Simone rešio duel sa "Bikovima" iz Torina. Milan je tako od prvih šest izdanja takmičenja dobio tri, a slavili su i sledeće godine protiv Sampdorije na penale. Taj meč je bio jedinstven, jer je gol za "Rosonere" dao Gulit koji se u međuvremenu vratio na drugi mandat iz Dorije u Milan, a strelac na debitantskom meču za Đenovljane bio je Siniša Mihajlović.

Kasnije je krenula dominacija Juventusa, 2003. nekoliko meseci nakon što je Ševčenko zakucao Juventine penalom na "Old Trafordu" i "klempavka" odneo na grob svom mentoru Lobanovskom u Kijev, dva italijanska giganta su igrala i u Nju Džerziju, ovoga puta je za mnogo manje bitni trofej slavio Juve na penale. Deset godina kasnije od one američke premijere u Vašingtonu, na stadionu "Džajantsa" je interesovanje bilo mnogo veće.

Zatim je 2009. došla na red Kina, pokušaj da se probiju na Istok, Murinjov Inter je izgubio u Pekingu od Lacija, a Portugalac poklonio jednom navijaču srebrnu medalju, pokušavajući da pokaže da je meč beznačajan. I početkom prošle godine se ponovo igralo u takozvanom "gnezdu" u Pekingu dva puta, Milan je dobio Inter, a sledeće godine Juve je posle gotovo devenije slavio, 4:2 protiv Napolija u produžetku.

Superkup se u poslednjih deset godina selio preko Rima, Katara, Šangaja, Džede, čak do stadiona Sasuola u godini korone, Pirlov Juventus je dobio Napoli. Juve je tokom serije od devet skudeta osvojio i pet trofeja u ovom takmičenju, pa su na večnoj listi pretekli Milan, imaju devet trofeja, dva više od "Rosonera", slede Inter i Lacio sa po pet. Juventus je i klub koji je izgubio najviše finala, čak sedam.

Sada ih čeka novi duel, rival je šampion Inter, poslednji put "Derbi Italije" u Superkupu je igran 2005. tada je kao osvajač kupa Mančinijev Inter golom Verona u produžetku slavio protiv Juventusa na "Dele Alpiju".

Klubovi nisu bili raspoloženi da igraju u sredu, ali je federacija odbila zahtev da se meč pomeri. Mnogo češće je šampion dobija osvajača kupa, ili poraženog u finalu kupa nego obrnuto, 23:10 je skor, ali nije Inter favorit samo zbog toga, u boljoj je formi i ima bolju sezonu. Videćemo i rekordera verovatno, Paula Dibalu, koji je najbolji strelac u istoriji takmičenja sa 4 gola iz 5 mečeva, legendarni Del Pjero je odigrao šest utakmica, dao je tri gola, koliko Eto, Ševčenko i Tevez (El Apače je samo dva puta bio na terenu u ovom meču).

Obe ekipe u meč ulaze osokoljene pobedama za vikend, Inter je zadržao prvo mesto posle trijumfa nad Laciom, Juve čudesno okrenuo u Rimu, ali će biti strašno oslabljen u ovom duelu, bez Kjeze, De Lihta, Kuadrada, verovatno i Bonućija…