Junajtedova nevolja zove se Siti...

Teško je reći da li je više primereno upotrebljavati Fergijevu kovanicu "bučne komšije" kada je u pitanju Mančester Siti. Setimo se, bio je baš iznerviran kada je Tevez promenio boje u gradskom derbiju, a još više kada je Siti pozdravio novo pojačanje bilbordom "Dobrodošao u grad", asocirajući na tvrdnje svojih navijača da su "Građani" u stvari jedini klub u Mančesteru, a da je Junajted van originalnih gradskih zidina. 

Naravno to je tumačenje prošlosti i otrovna žaoka, pa je Škot rekao da su toliko slabi da se eto služe takvim provokacija, ali da nema rešenja, kao kada su ti bučne komšije, zatvoriš prozor i nastaviš da živiš.

Samo, od odlaska Fergusona stvari su se itekako promenile. Pre svega jer je Siti, novcem, ali i studioznim radom (to se često zaboravlja) u poslednjih desetak godina mnogo uspešniji od Junajteda. Uz sve što se ima zameriti "Građanima", ali i sumnjati u njihovo kreativno računovodstvo i dobre namere kada su u pitanju vlasnici, treba reći da je Junajted takođe trošio mnogo novca, ali sa mnogo slabijim rezultatima. 

Od kada je Ser Aleks odlučio da ode i posveti se porodičnom životu, na "njegovoj" klupi su se promenila četvorica trenera, Siti je imao jedino Pelegrinija koji je u stvari bio čuvar mesta za Pepa Gvardiolu. Zbog svega toga jasno da je jezičak na vagi u derbiju grada pomerio. Naravno ne u tom smislu da je Siti uspeo da se mnogo približi komšijama, Junajted je ipak planetarni fenomen, ali na terenu ključevi grada obično pripadnu klubu koji je nekada bio poznat kao simpatični gubitnik. Mančester Siti, osim što je u pitanju bila lokalna zabava je po tradiciji igrao lep fudbal, nisu mnogo brinuli o rezultatima, a valjda samo njima je moglo da se desi da jedne sezone osvoje titulu, druge ispadnu iz lige i uskoro se nađu i u trećem rangu. 

Sa uplivom novca od nafte (i izrabljivanja ekonomskih migranata, primetiće navijači Junajteda) čitava stvar se okrenula na glavu. Jer u Sitiju će priznati da su krali metode Junajteda, tadašnji direktor Kuk je video dosta toga pozitivnog u marketingu komšija, pa je dana, deceniju posle Mančester Siti odavno prerastao grad i Englesku, danas ćete u Aziji ili na letovanjima po svetu komotno videti Sitijeve dresove i njihove navijače koji nisu Englezi.

Na terenu, ako kao godinu nultu uzmemo 2009. i prvi derbi u kome su Arapi imali punu kontrolu kada su kupili klub od Taksina Šinavatre (u pitanju je septembar 2009. godine) rezultat je u prvenstvu izjednačen, Solskjer je vratio "Đavole" u igru.

U kupovima u to vreme Mančester Junajted ima pobedu više, ali je Siti dobio sve važne utakmice i ima pravu žetvu trofeja u domaćim takmičenjima. Oni su kada saberemo sve trofeje u deset godina osvojili pet Premijer liga, dva FA kupa, i čak šest Liga kupova. Dakle 13 trofeja, dok Junajted može da se pohvali sa dve Fergijeve titule u poslednje tri sezone legendarnog menadžera, Van Galovim FA kupom, i Murinjovim duplim trofejem, Liga kupom i LE. 

Razlika je primetna, ne toliko u međusobnim duelima, ali kako rekosmo, kada je potrebno Mančester Siti je dobijao odlučujuće mečeve, sa druge strane budimo fer prema Junajtedu, ne samo oni, bilo ko drugi, osim eventualno Čelsija nije uspevao u proteklih 10 godina da pobeđuje na relativno redovnoj osnovi. 

Zbog toga je možda ispravno reći da Siti dominira na planu PL i da ovakva dominacija nije zabeležena od Junajtedovih zlatnih devedesetih, i da je najbolja liga na svetu dobila još jednu dinastiju, ovoga puta nebo-plavu. Na nesreću “Đavola” to su im komšije koje sada imaju razlog da prave buku...