Junajtedovi prioriteti - Novca nema dovoljno…

Mejson Maunt je u Mančester Junajtedu.

I posle svega to je jedino važno, mada mnogi smatraju, među njima i Rio Ferdinand recimo, da će se lako odricanje od engleskog reprezentativca Čelsiju obiti o glavu.

Oni su na kraju pristali, kada je postalo jasno da bolja ponuda od 70 miliona evra neće stići. Postoji i druga teorija da su napravili sjajan posao, jer je igraču ostalo još samo 12 meseci do isteka ugovora i da su "Đavoli" previše platili, posle loše sezone u kojoj se fudbaler utopio u sivilo "Plavaca".

Bilo je i dimne zavese, navodni pregovori sa Brajtonom oko Moisesa Kaiseda, iako je bilo jasno da Junajted nema novac za igrača od 100 miliona koliko su "Galebovi" tražili za Ekvadorca. Takođe, nije bilo ni ozbiljnih pregovora sa Veroniko, mamo Adrijana Rabioa koji je na kraju kao slobodan igrač produžio ugovor sa Juventusom.

Maunt je od početka bio jedina ideja Ten Haga, a i sam igrač nije želeo nigde drugde. Iako su Čelsijevi vlasnici otezali i povećavali cenu, na kraju je tata Mejsona Maunta, Toni uspeo da posle video-kola sa Kalifornijom, odnosno Todom Bolijem da izdejstvuje transfer za sumu koja je poslednja ponuda Junajteda. Klub iz Londona će dobiti 70 miliona, samo ako "Đavoli" osvoje titulu, to je klauzula vezana za bonus, nema sumnje da bi rado platili taj novac. Čitavi pregovori su bili nekako u senci transfera Deklana Rajsa u Arsenal, britanskog transfera istorije, doskorašnji kapiten je plaćen oko 120 miliona, a argumentacija Čelsija je bila u nekim pregovorima da nije moguće da Maunt vredi duplo manje. Samo to nije validno, igrač vredi, stalno to ponavljamo koliko je neko spreman da plati.

Za Maunta su bili zainteresovani manje-više svi veliki klubovi Engleske, plus Njukasl, ali nigde nije bio prioritet. Zanimljivo krajem prošle godine, tačnije pre Mundijala on se verbalno dogovorio oko novog ugovora, ali onda je Čelsi počeo da okleva. Prvo su tražili da produži ugovor na još sezonu, do 2025. što je razbesnelo igrača. Od tada njegov narativ se promenio i činio je sve da napusti klub u kome je, verovali ili ne, od šeste godine. Ten Hag ga dobro poznaje, naime, on je sedeo na klupi Utrehta kada je tom timu Maunt dao prvi seniorski gol u karijeri. U tom trenutku klinac koji obećava je bio na pozajmici u Viteseu, nezvaničnoj filijali Čelsija, ili kako neki kažu, klubu koji je Roman držao preko posrednika.

Te godine, sredinom sezone Ten Hag je otišao u Ajaks, kasnije je sve istorija, dok se Maunt vratio u matični klub i dobio šansu kod Frenkija Lamparda. Ten Hag od dolaska na "Old Traford" traži modernu "osmicu" kako kažu Englezi, veznog igrača koji igra u oba pravca, može da odgovori zahtevima presinga, a često se pojavljuje iz drugog plana kao strelac. Sve te uslove ispunjava, pa nema sumnje da će u sistemu holandskog menadžera imati jednu od ključnih uloga.

On će, makar u projekcijama biti zbog raznovrsnosti u prednosti nad Eriksenom i čini tandem na sredini da dinamičnim i pobeda uvek gladnim Kazemirom.

Interesantno je da su "Đavoli" požurili sa kupovinom engleskog reprezentativca, iako je budžet ograničen na oko 120 miliona evra, oni su više od polovine potrošili na igrača na poziciji koja nije prioritet.

Naime, ako dok ovo budete čitali, kupe i Onanu od Intera, sa nigerijskim golmanom, budžet će biti potrošen.

A ostaje napadač kao ključ.

I to je problem, jedno je nada da mogu da prodaju Marsijala, Freda, Mek Tomineja, možda i Megvajera, plus nekoliko igrača koji su se vratili sa pozajmica i da skupe novac za Hjolunda iz Atalante ili Muanija, dve prve mete, drugo realnost. Cene pomenutih igrača su previše, ako se imaju u vidu i plate, za klubove srednje kategorije, oni najveći nisu zainteresovani.

Ten Hag insistira na golmanu jer ne veruje De Hei, navodno je i ponuda za produžetak povučena, pa je Španac sada na izlaznim vratima. Ugovor mu je istekao, pričalo se o ponudi koja je mnogo manja od onoga što je sada primao, ali menadžer želi svog bivšeg pulena iz Ajaksa, Onanu. Neke jeftinije varijante su Džastin Bilou, golman Fejenorda i čuvar mreže Brajtona, Španac Robert Sančez, no, Onana je prioritet. Previše prioriteta, premalo novca, tako bi se mogao okarakterisati prelazni rok. Provlači se priča da neće biti doveden napadač, da će klub čekati do zime promenu vlasnika i katarski novac, ali u januaru prvo nije pametno raditi najveće transfere, a drugo, pozicija u PL se definiše do i tokom prazničnog ludila, posle je kasno.

Pitanje je i ambicija Junajteda, makar iz naše vizure. Pre svega, to da će parirati Sitiju i pojačanom Arsenalu koji iza sebe ima odličnu, mada ne i trofejnu sezonu malo je verovatno. Drugo, veruje se i da su sa sadašnjim timom dobri za top 4, mada ne treba zaboraviti ni Liverpul koji će se vratiti u priču. Ali, to za klub veličine "Đavola" nije dovoljna ambicija, navijači hoće trofej, kada to mislimo, ne uzimamo u obzir domaće kupove, odavno nikoga u Engleskoj to ne impresionira.

Istorija nas uči da veličina plata u PL određuje tabelu, tu Junajted može da parira, ali kada na vagu stavite kvalitet igrača, pobednički mentalitet, dubinu rostera, tu su i dalje u debelom zaostatku u odnosu na bučne komšije, da ostale ne analiziramo.

Maunt i Onana nisu igrači koji će to promeniti, Rašford ostaje, ali i dalje se postavlja pitanje gde je čovek koji garantuje 25-30 golova u sezoni. Kejn ostaje neispunjena želja, nismo ni sigurni da Danac iz Atalante može brzo da se prilagodi, isto važi za Kolo Muanija, ili čak Dušana Vlahovića koji je ipak nismo na listi opcija, a i cena mu je i dalje paprena i pored loše sezone. I što više čeka da nekoga proda, Junajted je u sve većem zaostatku za rivalima, ako uopšte možemo da pričamo o konkurisanju u šampionskoj trci. Sezona je na mesec dana, u avgustu igraju tri meča u šampionatu, Vulvsi, Totenhem u gostima i Notingem Forest. Već tada se mogu znati ambicije i mogućnosti, a bez garancije u napadu sve će biti teže.