Kad je Atletiko bio na pragu nestajanja…

Manje je poznato da Atletiko Madrid pre Drugog Svetskog Rata ili bolje da kažemo pre građanskog rata u Španiji nije bio ni blizu današnjeg statusa trećeg tima u državi. Ono što verovatno znate je da su nastali kao ogranak moćnog baskijskog Atletika, kao ideja studenata iz ove pokrajine u Madridu. Ali, osamostalili su se četiri godine kasnije, namera je bila da bace rukavicu Madridu, prvom timu u prestonici i preteči Reala.

Nisu imali baš uspeha iako su u međuvremenu preveli ime sa baskijskog na kastiljanski i dodali i plavu boju u dresove. Tek dva finala kupa, titule u regionalnom prvenstvu bili su sve u dvadesetim. Iako su bili među osnivačima jedinstvenog takmičenja 1928. dve godine kasnije su ispali i pet sezona proveli u nižeg rangu. Vratili su se u predvečerje rata, i odmah ispali u godini kada su izbila neprijateljstva.

Tokom rata formiran je Avijasion klub u kome su članovi bili igrači i vojnici i koji se selio kako je Franko dobijao rat. Salamanka, Saragosa, na kraju Madrid gde su dočekali pobedu fašista. Kada je oružje zaćutalo, postavilo se pitanje šta sa tim ogrankom vazduhoplovstva. Neko je došao na ideju da se spoje sa Atletikom koji je kako rekosmo bio ponovo u drugoj ligi, bez dovoljno igrača, terena, u dugovima. Tako je rođen Atletiko Avijasijon koji je spasao "Jorgandžije". Inače, ovaj njihov nadimak potiče od boje tradicionalnog jorgana u Španiji, crvene, plave i bele.

U partnerstvu koje je rođeno 1939. avijacija je imala glavnu reč, pa je predsednik postao komandant Fransisko Vives, Frankov general. Fašisti su bili i u drugim klubovima, Atletiko Avijasion je probao da uskoči među prvoligaše umesto Ovijeda čiji je teren bio uništen u ratu. Ali, to pravo je osporila Osasuna, pa je odigran u Valensiji (poslednjem gradu koji je pao u ruke fašistima) baraž, dobio je Altetiko sa 3:1 i otišao u prvu ligu.

Predvođeni jednim od najboljih predratnih golmana na svetu Rikardom Zamorom uzeli su dva prvenstva, 1939. i 1940. Ali, već sredinom četrdesetih, Atletiko se vratio originalu, izbrisao vazduhoplovce i postao Atletiko De Madrid.

Ali, oni nisu zaboravili ko im je pružio ruku i spasao ih od nestajanja. U blizni "Metropolitana" postoji spomenik od 2019. avion u bojama nekadašnjih crveno-beli koji podseća na taj period od 1939. do 1946. godine.

Pisali smo o "Madrilenju" Atletiko je imao nesreću da svoje velike timove stvara u trenutku kada je Real bio moćan, pedesetih recimo, ali i u prošloj deceniji. Klubovi su u dobrim odmosima, navijači svakako ne, pitajte Kurtou, njemu nikada neće oprostiti dolazak u "Bele" preko Čelsija.

Inače, to da je Real fašistički klub ipak treba uzeti sa rezervom, konzervativniji slojevi, policija, državna služna tokom vladavine “Kaudilja” su navijali za Atletiko. Franko je koristio Real kao meku moć izolovane Španije i gurao ih isključivo kako bi bili konkurentni u Evropi. Ono što treba reći je da kao i svaki diktator, nije voleo fudbal. Zato danas kada skandiraju, “Frankov Real, sramota Španije”, navijači Atletika ipak prenebregavaju deo sopstvene prošlosti, ali takođe i to da i danas, pogotovo među mladima, desničari i ekstremne ideje poput madridskih Skinsa uglavnom navijaju za Atletiko, zamerajući Realu kosmopolitizam. Uostalom, Florentino Perez je dekretom proterao Ultras Sur sa stadiona gde su bili decenijama zbog koketiranja sa fašizmom i širenja ideja prihvaćenih od svojih “pobratima” iz Lacija.

Derbi odavno nije bio važniji nego ovaj za vikend, Real ima bod prednost, Barselona koja gostuje u Sevilji je blizu, čeka rasplet u derbiju prestonice. Simeone naravno ima negativan rekord protiv gradskog rivala, ali poslednjih godina ne gubi u prvenstvu. "Kolčonjerosi" su u boljoj formi od šampiona, Real je izgubio u Kataloniji od Espanjola, posle nekih kontroverznih sudijskih odluka.

Neke druge mečeve obradićemo u posebnim rubrikama, uživajte u madridskom derbiju.