Kad je PSŽ bio mušterija Oksera…

Kada se kaže Okser, dve su stvari prve na pameti. Jedna je svakako strašna omladinska škola, u Burgundiji su ponikli Sise, Mekses, Goma, afirmisali se velika poput Lorana Blana i Erika Kantone, Givarša, Diomeda, Lionela Šarboniea. I naravno, Gi Ru, neka vrsta francuskog Fergusona, čovek koji je od 1961. godine vodio klub i posle dvadesetak godina ulaganja u mlađe kategorije i insistiranja na fudbalskoj izvrsnosti uveo Burgundijce u prvu ligu. Ako računamo godine bez prekida, ovaj trener je sedeo na klupi 36 godina, a vraćao se i u ovom veku.

U toj prvoj sezoni u eliti, mali Okser je tukao PSŽ, i što je još veći podvig, moćni Nant koji kod kuće nije izgubio pet godina.

Već do polovine osamdesetih, bili su u top tri i domogli se Evrope. Ali to je bio tek početak. Jasno, gubili su i tada igrače od većih klubova, prvak Evrope Žoel Bats, golman koji do tog trijumfa "Petlova" nije ni branio za reprezentaciju otišao je u Pariz, ali je stigao takođe reprezentativni golman Bruno Martini. Okser je 1985. ušao u istoriju zbog Paola Maldinija. Naime, tada su posle pobede na "L'Abe Dešampsu" od 3:1, poraženi na "San Siru", a legendarni defanzivac će prvi put igrati za "Rosonere" u Evropi.

Iako su manje više bili redovni u kupu uEFA, sve do kraja osamdesetih su obično ispadali u uvodnim kolima i to po uglavnom sličnom scenariju, mnogo bolje su igrali na svojoj "kutiji šibica" (stadion je izgledom odnosno formom nalik tome) nego na strani. U pretkolu 1989. su promenili navike. Za Gi Rua je kako je govorio to bila jedna od najdražih pobeda. Naime, zagrebačko Dinamo je golom Davora Šukera pobedio u Burgundiji, ali je u revanšu na Maksimiru francuski tim slavio sa 3:1 i plasirao se u prvu rundu. Onda je bilo lakše, spakovali su osam komada albanskoj Apoloniji, isto su prošli Finci iz RoPS-a, u trećem kolu odlučio je gol Kalmana Kovača, Mađara u Atini, eliminisali su na gol u gostima Panatinaikos i osvetili se za eliminiciju sredinom osamdesetih. Italijanska Fiorentina je bila prejaka u borbi za četvrtfinale, ali nekako je ta sezona bila početka "belle epoque" za Gi Rua i njegov klub.

Dovodili su egzotična pojačanja, poput Poljaka Kacmareka i Matušika, ali i nove zvezde Belgijanca Šifa, Holanđanina Verlata i niz odlični francuskih igrača poput Alana Roša, Batikla- Sledi neverovatna 1993. kada su Francuzi igrali polufinale Kupa UEFA i ispali od Dortmunda na penale. To je već tim sa sjajnim Martinsom, Vairuom koji je bio sa Tahitija, Dutuelom, Laslanom, igrao je Alan Goma. Svi ti fudbaleri su napravili sjajne karijere devedesetih i pokazali da je Okser strašna sredina za afirmaciju.

Prvi trofej je stigao 1994. u polufinalu kupa su tukli jaki Nant, a onda su u finalu rasturili Monpelje na "Parku Prinčeva" za pehar. Mogli su sledeće godine u KPK i dalje, Arsenal ih je eliminisao, iako je na "Hajberiju" bilo 1:1, Jan Rajt je utišao domaće navijače, a branilac trofeja otišao u polufinale.

U drugoj polovini devedesetih, Okser je 1996. napravio nestvaran uspeh. Osvojili su duplu krunu, Blan, Diomend i Givarš će postati dve godine kasnije prvaci sveta. Iako su bili nosioci igre Oksera ne treba zaboraviti da je ekipa afirmisala i Tariba Vesta, Sabrija Lamučija...

Mali Okser će te godine završiti sa četiri boda prednosti u odnosu na PSŽ polufinalistu Lige šampiona, a osvojiće i kup protiv Nima u Parizu (prethodno su izbacili Marsej).

Da ništa nije slučajno pokazuje i naredna godina, osvajaju grupu ispred moćnog Ajaksa, međutim Dortmund koji će postati prvak Evrope je bio prejak. Sledeće godine su morali u Intertoto kup, ali im to nije smetalo da stignu do četvrtfinala Kupa UEFA gde ih je zaustavio odlični Lacio. Posle toga na prelazu vekova, bivaju promovisani Mekses, Marle, Đibril Sise, Olivije Kapo, ali snaga kluba već opada, ne mogu da izdrže trku sa Nantom i Lionom koji počinje strašan uspon tih godina. Govorka se o odlasku umornog Gi Rua, ali "belo-plavi" završavaju kao treći 2002. na krilima 22 gola Sisea. Stižu Fadiga koji će igrati sjajno na Mundijalu 2002. za Senegal, Bumsong. U kvalifikacijama za Ligu šampiona ispadaju od portugalskog prvaka Boavište, pa u UEFA kupu od Liverpula. Ali, Okser osvaja novi kup Francuske, Sise i Bumsong u finišu donose preokret i trijumf protiv tima koji je predvodio Ronaldinjo!

Iako i narednih godina Sise daje golove kao posednut, tek kad ode 2004- stiže novi kup, ovoga puta Benjani Maruvari, Kabul uz još par klinaca Kalua, Sanju predvode ekip koja je opet na putu do trofeja matirala PSŽ i to u osmini finala. Tih godina ponovo su igrali 2005. četvrtfinale UEFA Kupa, ali je CSKA koji je i osvojio trofej bio nepremostiva prepreka. Posle trzaj je treće mesto iz 2010. (Žan Fernandez je na klupi), a već dve godine kasnije sledi pad u drugu ligu. Nakon 32 godine heroji iz provincije se vraćaju na početak osamdesetih.

Oni su ostali nekoliko sezona van elite, ali im to ne smeta da recimo 2015. odigraju novo finale kupa, samo ovoga puta se radovala stara mušterija PSŽ. Deset sezona su čekali promociju i stigli pre par godina i to preko leđa velikana Sent Etjena u baražu. Ali trajali su jednu sezonu, u trci sa Nantom ostali kratki u poislednjem kolu. Ali, ponovo su posle sezone među najboljima sa ciljem da opstanu.

Tim je prosečan, na klupi je Kristof Pelisije, ko prati francuski fudbal seća ga se i Lorijena, ali i ranije kada je sa Amijen ostvario nestvarni ulazak u prvu ligu.

Manje je igrača iz škole, Okser je tu trku izgubio, ali im ne ide loše, šest pobeda, sredina tabele, kako igraju Avr, Nant i Monpelje, moglo bi lako da se desi da imaju mirno proleće.

Ovog vikenda, odnosno već u petak na "Dešamps" stiže najteži rival PSŽ. Ali, "Sveci" izvlače najbolje iz Oksera, i pre dve godine kada su ispali, pružili su solidan otpor kod kuće, PSŽ se izvukao u tom meču.

Moglo bi da bude golova, od ostalih utakmica Lens je favorit protiv Monpeljea, golova bi moglo da bude u Remsu gde gostuje oslabljeni Strazbur, treba očekivati i pobedu Nice protiv Avra, ali i tvrd meč između dva učesnika LŠ, Lila i Bresta. Ta utakmica otvara kolo...