Kada ćemo početi da poštujemo Olivijea Žirua onoliko koliko zaslužuje?

Nikada se o njemu nije pričalo kao o napadaču svetske klase. Nikada nije davao po 25-30 golova u sezoni (najviše je dao 2016/16 - 24kom), nikada čak nije bio ni standardan napadač u svojim timovima. Ali, kada je bilo najpotrebnije davao je golove i što je još važnije, donosio je ono nešto svojim timovima da budu bolji na putu ka trofejima. 

Olivije Žiru je ponovo čovek o kome se priča. I verovatno nedovoljno. Njegova statistika u Čelsiju je impresivna, iako je dolaskom Tima Vernera i povratkom Tamija Abrahama trebalo da bude treći napadač pa čak i na transfer listi.

Žiru je odgovorio makazicama, i ova majstorija je njegov 15. pogodak na poslednjih 16 utakmica za Čelsi u Evropi, kada je bio starter!

Ne smemo da zaboravimo kako je Žiru sa 11 pogodaka bio najbolji strelac i najzaslužniji za Čelsijev trofej u Ligi Evrope pod palicom Mauricija Sarija u sezoni 2018/19. 

Prošle je bio u nemilosti, sve vreme se spekulisalo da će biti  prodat, on je odlučio da ostane i da čeka svoju šansu. Večeras je iskoristio na najbolji mogući način. 

Ne smemo zaboraviti da je Žiru svojevremeno bio najzaslužniji i za verovatno najluđu i najšokantniju titulu Monpeljea u sezoni 2011/12 ispred moćnog Pari Sen Žermena. Žiru je u toj sezoni postigao 21 pogodak za Monpelje i doneo nestvarnu titulu šampiona u Ligi 1 sa 82 osvojena boda.

Takođe, na Mundijalu u Rusiji je pokazao da je najvažniji saigrač Antoana Grizmana, bio je nezamenjiv na poziciji centralnog napadača i tihi vođa ka tituli svetskog prvaka.

Valjda ćemo konačno malo više pričati o njemu... kao o napadaču čija vrsta, nažalost, odumire. Ali, što bi se reklo popularnim rečnikom - "klasa će ostati večna".