Kadiz - Radost igre

"Ko je protiv Kadiza, protiv je dobrobiti ljudi", kažu da je napisano u tunelu na stadionu Ramon De Karanca. U ovom, po mnogima najlepšem gradu Andaluzije živi se opušteno, stanovništvo je uvek raspoloženo, sa ulica odjekuje pesma, a plaže su prepune.

Ovo je na kome vredi živeti, a "Kanarinci" su lokalni ponos i to nema veze sa rezultatima, jednostavno, u fudbalu treba naći sreću. Samo 13 godina ovaj živopisni klub je proveo u eliti, a vratili su se posle 15 godina u Primeru. Kada je stadion pun, od nekakve mržnje i animoziteta prema rivalima. Gostujući timovi, ali i navijači vole "Karancu", atmosfera je karnevalska, šteta što zbog pandemije ove godine Kadiz igra pred praznim tribinama.

Polovinu od prvoligaškog egzila Kadiz je proveo u trećoj ligi, i mada im je bilo teško na početku Primere oni ove sezone imaju sjajne rezultate protiv najvećih klubova. Mnogi smatraju da je u pitanju odsustvo pritiska, silno samopouzdanje koje su stekli pobedom u Madridu, zaustavili su i Barsu, i mada će se boriti za opstanak, oni mogu da budu zadovoljni sa četiri boda iznad zone ispadanja.

Alvaro Ćervera je stigao na klupu kluba pre četiri godine. Klub je bio u trećoj ligi, i odmah te prve sezone su izborili Segundu. On je uveo pravilo La Lucha no se negocia, odnosno (oko borbe nema pregovora). Kada su neki igrači pobegli iz kampa, nije ih kaznio, ali je rekao da su dužni da se bore i da će to biti mantra kluba.

Njega su kritikovali na početku zbog igre na kontru, ali je problem bio što nije imao dovoljno dobre igrače da zadrži posed. Tako je igrao i u Segund a mečevi protiv Barselone i Reala su bili primer da Kadiz itekako ume da se prilagodi rivalu. To znači da sa trojicom defanzivaca u veznom redu, Ćervera je uspeo da neutrališe Mesija. Njegovi igrači veruju u filozofiju trenera, on je rekao da za razliku od karnevalske komedije po kojoj je grad poznat, u njegovoj igri nema mesta za opuštanje. Tako su stigle i pobede protiv Madrida, Bilbaoa, jačih timova, ali problem je jasno protiv timova koji se brane.

Poraz je dozvoljen, ali ako se ne boriš naljutićeš trenera. Bio je veoma besan na igrače kada su primili četiri gola za poluvreme protiv Selte, prema tvrđenju igrača neki su se bojali da odu do svlačionice.

Najbolji igrač Kadiza u istoriji, pisali smo o njemu je Mahiko Gonzalez, iz Salvadora, Maradona ga je opisivao kao jednog od 10 ljudi koji najbolje igraju fudbal na svetu.

On nikada nije želeo da napusti Andaluziju, Valjadolid ga je kupio polovinom osamdesetih, ali je odigrao samo deset utakmica. “Magičnog” su želeli veliki klubovi, ali njegovi treneri su govorili da kada zakažu trening u 10, on dođe do 11, i isteže do podne, dok se ne završi.

Ali, u Kadizu su ga obožavali jer je navijače ostavljao bez daha. Argentinski menadžer Veira je majstoru iz Salvadora kupovao najzvučnije budilnike, ali kada to nike davalo rezultata pojavljivao bi se ispred njegove kuće sa flamenko trupom kako bi ga razbudio. 

U ovom gradu uvek je fudbal zabava, navijača ima oko 10 do 15 000 omiljena zabava im je da trče tribinama za pomoćnim sudijom i da ga imitiraju. Ove godine jedini cilj im je opstanaka, kako je rekao predsednik Viskaino kako bi posle pandemije pružili šansu da se navijači zabavljaju.

“Ovo je tim svih nas u Kadizu i mi smo po prirodi veseli ljudi, fudbal ne treba doživljavati nikako drugačije”, rekao je prvi čovek kluba...