Kako je Bepe Marota promenio istoriju italijanskog fudbala?

Uvek je čudno poslednjih godina kada gledamo "Derbi Italije" sa predsednikom Marotom na čelu Juventusovog najvećeg rivala. Doduše, na drugoj strani nema ni Anjelija pod čijim je pritiskom i nakon svađe najbolji sportski direktor u Evropi napustio Torino. Ova titula nije naše mišljenje već je zvanično dodeljena te 2018. godine kada je Marota morao da ode.

Iza njega je ostalo 14 trofeja za osam godina, uključujuči i sedam titula i četiri duple krune, dva finala Lige šampiona.

Jer, složili se ili ne, iako se igra na terenu, ono što je on napravio od Juventusa je nezapamćeno. Kao ni što dominacija iz prošle decenije nema presedana u italijanskom fudbalu.

Ako premotamo na početak, Bepe je stiga0 2010. iz Sampdorije. Tamo je oformio strašan tandem Kasano-Pacini, uz trenere, prvo Novelina, pa Valtera Macarija, dva puta je stigao do Evrope. Onda je kao vrhunac 2010. godine, uz trenera Del Nerija stigao do četvrtog mesta i kvalifikacija za Ligu šampiona. Tadašnji vlasnik Sampa, Rikardo Garone je Marotu ohrabrio da prihvati ponudu najvećeg italijanskog kluba. Sa sobom je poveo desnu ruku Fabija Paratićija, ali i trenera Del Nerija. Juventus se nalazio na raskršću, posle Kalćopolija, povratka i dva plasmana u Ligu šampiona sa Ranijerijem, probali su sa svojom legendom Ćirom Ferarom i završili kao sedmi, jedan od najgorih plasmana u istoriji "Zebri".

To je uslovilo da Elkani, naslednici imperije pruže šansu svom bratu od strica Andrei Anjeliju na čelu kluba, usledile su promene na svim nivoima. Marota je te sezone zamenio i Žana-Kloda Blana kao generalni direktor (Francuz je zaslužan za izgradnju jednog od najlepših evropskih stadiona) i mada ta prva sezona nije bila uspešna, postavljeni su temelji za eksploziju. U toj debitantskoj godini Juventus je doveo Bonućija i Barzaljija koji će biti stub odbrane. Stigli su Krasić, Kvaljarela, Akvilani, Martinez iz Katanije koji će biti najveći promašaj.

Posle sedmog mesta i izostanka iz Evrope, smenjen je Del Neri, a šansu je sa dve godine zakašnjenja dobio nekadašnji kapiten Konte. On je naime bio varijanta 2009. kada je angažovan Ferara, Juventus se odlučio između dva eks-kapitena za nešto starijeg i pogrešio. Tog leta kada će početi Juventusova surova vladavina, Marota dovodi Pirla, Vidala, Lihštajnera, Đakerinija, Vučinića, pa Borijela, Kaseresa i Padoina. Svi oni daće doprinos prvoj tituli posle one oduzete iz 2006. godine, Juventus dobija trku sa moćnim Milanom i seda na presto.

Ono što je usledilo je neverovatan niz "skudeta".

I svake godine je tim bivao jači, iako sa relativno ograničenim sredstvima u odnosu na vodeće evropske klubove, Marota dovodi igrače poput Pogbe,Teveza, Ljorentea, Danija Osvalda, Morate, Evre, Komana i kreće u seriju.

Dolazi u sukob sa Konteom oko nadležnosti, ali i pojačanja, Anjeli staje na njegovu stranu, pa posle strašnog sukoba predsednika i trenera, Konte odlučuje da ode usred priprema. Marota reaguje, jedan telefonski poziv Alegriju je dovoljan. Dominacija se nastavlja uz dodatak, iskorak u Evropi što je Konteu najčešće zamerano. Juve stiže u tri godine u dva finala Lige šampiona, a pojačanja se nastavljaju. Klub dovodi Dibale, Mandžukića, iskopava Samija Kediru kao slobodnog igrača, krade Kvadrada za mali novac. Pravi se novi tim bez Pirla, Vidala, Pogbe, Morate, ali jedno se ne menja, Juve i dalje gvozdenom pesnicom vlada na Apeninima. Marota je u elementu stiže za italijanski rekord Pipa Iguain, ali i Pjanić, Dani Alveš kao slobodan igrač, Benatija iz Bajerna za sitan novac.

I tako sve do 2018. godine,

A onda, velika šizma.

Rascep je nastao oko Ronalda. Anjeli svim silama hoće Kristijana, računa pre svega na marketinšku pompu koja prati Portugalca, Marota je protiv. Ne veruje da jedan igrač može da promeni sve. Kada pogledate njegov poslednji prelazni rok, on je za manje od osamdeset miliona doveo Bernadeskija, Matuidija, Šćešnjog, Daglasa Koštu i Bentankura. Anjeli nalati saveznika u Paratićiju koji izdaje svog šefa Marotu, pregovara sa Ronaldom,

Epilog?

Kristijano dolazi u Juventus, Marota je skrajnut, napušta u jesen 2018. klub. Neko pušta "buvu" da odlazi kako bi postao predsednik lige, ali on to žestoko demantuje. Istorija mu je dala za pravo. Juventus još par godina sa mnogo jačim timom osvaja titule, ali bez iskoraka u Evropi. Sada neki igrači poput Kjelinija i Bonućija kažu da je duh tima izgubljen dovođenjem Ronalda, da je fokus sa zajedništva svlačionice pomeren na jednog čoveka, ma koliko on dobar bio.

I momentum je izgubljen, Juve se u ovoj deceniji ne može prepoznati.

Marota prihvata ponudu porodice Ženg i Zanetija i dolazi u Inter.

Godina je 2019. prva akvizicija je Antonio Konte. Bez obzira na nesuglasice oko nadležnosti u Juventusu, nema zle krvi, tandem kreće u novu saradnju. Opet je priča ista, uz ne baš izdašne Kineze, sjajni direktor, kupuje Lukakua od Junajteda, dovodi Godina. Eriksena na zimu, prve godine posle mrtve trke sa mnogo jačim timom Juventusa, Inter je drugi. Ali, već sledeće, pošto pošto je uzeo Hakimija, Barelu, Sančeza, našeg Kolarova, Vidala, osvajaju titulu. Konte odlazi jer Kinezi zbog korone nemaju novca da ulože, moraju da prodaju. Za Lukakua i Hakimija Inter uzima 170 miliona evra, dovodi Čalhanoglua i Džeka kao slobodne agente, i Damfrisa za svega 12 miliona. Marota pogađa sa trenerom Simone Inzagi je tradicionalista kao i prethodnik, veruije u 3-5-2 formaciju. Te prve sezone, novi Inter je drugi, iza Milana, zatim vraćaju Lukakua na pozajmicu, izmišljaju Onanu. Mihtarijana. Rezultat je treće mesto, ali i osvojen kup Italije, Superkup i finale Lige šampiona. Ni u trećem pokušaju Marota ne osvaja "ušatog". Ponovo pravi sjajne transfer, Tiram kao slobodan igrač, pa Somer, Aćerbi, Pavar za siću, Arnautović na pozajmicu. Inter se vraća na tron, ali Kinezi gube vlasništvo, klub pada u ruke američkog investicionog fonda. Marota postaje predsednik. Nema velikih promena, specijalitet "slobodni agent" stiže u vidu Taremija. Bivši trener Konte im uzima titulu, Inter igra još jedno finale Lige šampiona, obrukao ih je PSŽ. Posle tog meča odlazi Inzagi, bez motiva, kako je rekao, Marota je želeo Murinja koji tada ima ugovor sa Fenerom, Fabregas neće, na kraju izbor pada na Kivua.

Neiskusan trener, ali opet čovek koji je legenda kluba i radio je mlađim kategorijama. Videćemo kako će se razvijati situacija, gorka piluila je poraz od Udinezea, sada navijači gunđaju da Marota nije odradio posao, mada je doveo Akanjija iz Sitija, Bonija i još Sučića i Luiza Enrikea pre SP za klubove.

Juventus je pobedio prve dve utakmice, sačuvao mrežu, kreće u novu sezonu, ponovo sa ambicijama koje po nama ne odgovaraju realnosti. Pokušavaju da valorizuju neke igrače poput Kopmajnersa koji je bio promašaj prošle sezone, kupili su Džonatana Dejvida, Opendu, Žegrovu (Kanađanin je došao kao slobodan Igrač). Nisu uspeli da zadrže Muanija, promašaji tipa Daglasa Luiza i Nika Fonzalesa su napustili Torino. Tudor je dobio šansu kao drugi izbor tek kada je Konte posle predomišljanja ostao pod Vezuvom. Juve je verovatno dobar da trči za top četiri još jednu sezonu u nizu, ali da se vrati na vrh, mi u to ne verujemo.

Ali, čak i u ovoj deceniji Inter je retko dobijao u Torinu, za njih ovaj stadion kao da je uklet. Kvalitetniji su na papiru, ali ni to ništa nije značilo u nekim prethodnim sezonama. Hajde da ne pričamo o periodu pre Marotinog dolaska. Ali, od promene snaga Inter je dobio tek jednom u sedam pokušaja, ne računajući i utakmice kupa gde takođe nisu dobili.

Dakle, teško će i sada slaviti, ovako rano derbi može da nagne ka "iksu", ali i malom broju golova. Odbrana Juventusa je povratkom Bremera mnogo dobila, izgledaju potpuno drugačije, sigurnije. Neće biti suspendovanog Kambijasa, povredio se Konseisao tokom reprezentativne pauze, Vlahović i Kostić će početi sa klupe. Inter je kompletan, debitovaće Akanji u štoperskoj trojci sa Bastoniem i Aćerbijem.

Ostatak po rubrikama, ovde bismo eventualno izdvojili pobedu Napolija u Firenci, Atalanta bi trebalo da dobije Leće i to po nama ubedljivo, ne mogu toliko da promašuju, čak i sa Ivanom Jurićem na klupi.