Kako je Bernar Tapi uništio Valensijen

Lojalna navijačka baza, lepa istorija, odličan stadion za potrebe kluba, jedna od najboljih francuskih fudbalskih akademija... Sve to čini Valensijen, reklo bi se epitetima, solidan prvoligaš, ali naprotiv. Valensijen tavori u Ligi 2 i nadaju se nekim boljim danima budući da su skoro otkupljeni od strane srpskog biznismena Dragana Šolaka.

Valensijen je jedan od rodonačelnika profesionalne fudbalske lige u Francuskoj. Krenuli su od 1933. godine iz Druge divizije i sve do Drugog svetskog rata važili su za tzv. „jo-jo“ ekipu pošto su provodili po sezonu u elitnom rangu, a potom su se vraćali natrag gde su i sada. Drugi svetski rat ih je doveo do amaterskog fudbala.

Svetle godine došle su pedesetih godina prošlog veka. Tada su, čak i kao drugoligaš, uspeli da se domognu finala Kupa Francuske 1951. godine gde su ubedljivo poraženi sa 3:0 od Strazbura. U međuvremenu su se i vratili u elitu, bili tri sezone u gornjoj polovini tabele, a potom 1959. igrali novo finale, tadašnjeg Kupa Drago. I tu su izgubili, ovog puta su bili nešto bliže trofeju, ali je Lans bio bolji sa 3:2 posle produžetaka na čuvenom „Parku prinčeva“. Došla je sezona 1959/60, a Valensijen je pod vođstvom Roberta Domerža završio na istorijskom 8. mestu. Ali, kako to obično biva, veće ekipe pokupile su poneke bitne igrače iz tog tima, stoga su završili tek 19. i bili eliminisani u niži rang.

Ali,u kampanji 1961/62 iznedrili su dva izuzetna imena Boleka Kočika i Serža Masnagetija, čuvenog golgetera Valensijena o kojem se i danas pričaju priče. Tim Roberta Domerža pomerao je granice i dva puta u nizu su bili treći najbolji tim u Francuskoj – 1965. i 1966, a u tom su iznedrili pomenutog Masnagetija koji je u kampanji 1962/63 postigao čak 35 pogodaka. Valensijen je recimo, tu godinu završio kao deveti sa 60 golova, pa je jasno da je to bio praktično tim koji je zavisio od njega. Dao je ukupno 111 golova za Valensijen u 188 utakmica.

Momenat koji je znatno uticao na istorijat kluba dogodio se tokom 1993. godine kada je ekipa Fransoe Smerekog nastupala u elitnoj diviziji po povratku iz druge lige. U toj godini, bili su u srcu skandala podmićivanja od strane, tada, najpopularnijeg kluba u zemlji – Olimpik Marseja i njihovog kontroverznog predsednika Bernarda Tapija. Razne kriminalne radnje su mu pripisivane devedesetih, a jedna od njih uplela je Valensijen i neke od njihovih fudbalera koji su plaćeni od strane Olimpika da budu „blaži“ prema igračima slavnog francuskog kluba budući da je ove kroz nekoliko dana očekivao meč sa Milanom u Ligi šampiona. Želeo je Marsej da sačuva najbolje igrače za Italijane, u isto vreme i pobedi Valensijen, što su i uspeli. Istraga je dovela do toga da se Valensijen sroza na najniže grane u tamošnjoj javnosti, tonuli su sve dublje i dublje i kroz samo nekoliko godina stekli su amaterski status,  bankrotirali su i morali da budu preimenovani.

Polufinale Kupa Francuske im je nekako na dohvat ruke. Igraju sa trećeligašem Ruenom koji jeste činio iznenađenja u prethodne dve runde jer su eliminisali Tuluz i Monako. Ove sezone stoje očajno. Tek dve pobede u Ligi 2, 15 osvojenih bodova i zakucani su za dno tabele. Treći rang im se smeši...