Kako pariski derbi, a nema PSŽ?

 Francuska nije zemlja u kojoj postoji mnogo lokalnih derbija. Prvo, regionalizam u fudbalu je prisutan u zemlji Gala praktično od početka, drugo, sistem finansiranja, odnosno podrška gradskih vlada je obično bila usmerena na jedan klub, pa su obično veći gradovi sinonim za jedan tim.

Čak ni Pariz nema velika gradska rivalstva, osim jednog. I ne, to nije Pari Sen Žermen koji je svojevremeno igrao derbije osamdesetih sa Rasing Matrom, ali je ovaj, najstariji klub sada četvrtoligaš. U to vreme kontroverzni bogataš Žan-Luk Lagarder je kupio Pariz, preimenovao ga u Pariz Rasing kupovao poznate fudbalere, ali i izgubio na čitamo poslu 300 miliona franaka. Ovaj klub je propao, iako su za njega igrali takvi majstori kakav je Frančeskoli, Bosis, Luis Fernandez, golman Olmeta, Žinola, Rabah Mađer...

FK Pariz je nastavio svojim putem, njegova uprava nikada nije pristala na spajanje sa Rasingom, napravili su svoj klub koji je danas drugoligaš. Dug je t put bio od pete lige, oni su se drugog ranga dokopali tek 2015. i otada su negde na granici između druge i treće lige. Ipak, prethodnih godina su konkurentni, ušao je novac iz Bahreina i pored protivljenja navijača, ali i raznih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Arapi su u modifikovanoj formi nastavili da ulažu, to je neka manja protivteža Kataru, odnosno novcu Pari Sen Žermena, mada nije za poređenje (Bahrein je štićenik susedne Saudi Arabije, jasno vam je odakle vetar duva).

Malo smo se odaljili od pariskog rivalstva. Opozit Parizu je Red Star. U pitanju je još jedan pali div francuskog fudala. Osnovan je krajem 19. veka na inicijativu ni manje ni više nego Žila Rimea, rodonačelnika svetskog fudbala i tvorca ideje o Mundijalu...

Ovaj klub dolazi iz severnih predgrađa prestonice, igraju na mitskom stadionu Bauer koji je star 109 godina i na njemu su igrane utakmice još na OI u Parizu pre 100 godina. Ova crvena zvezda u grbu nema nikakve veze sa komunizmom, priča je da su Rime i saradnici na ideju došli gledajući šou Bafala Bila odnosno cirkus Vilijema Kodija koji je ostavio trag u Evropi (Gentov grb je deo tog vestern kolorita). Ali, kasnije je postala simbol, sever Pariza je pun radničkih predgrađa što je definisalo simpatizere i politiku kluba.

Oni nisu bili u eliti već pola veka, oni stariji ih znaju kao klub u kome je plesao "Pape" Sušić na kraju karijere. Iako levičari u američkim su rukama, investiciona grupa 777 osim Đenoe, Vasko de Game, Herte, Standarda iz Liježa i delom Sevilje, eto u svom vlasništvu ima i ovog francuskog drugoligaša.

To što se Pariz i Red Star ne vole je zbog politike. Naime, navijači ovih prvih su veoma bliski ultra-desnim grupama, pre svih nekadašnjem Nacionalnom Frontu, rasizam je često prisutan na tribinama "Šarletija". Ovaj stadion je lociran u 13. arondismanu sa leve obale Sene, na jugu grada. U ovom kraju postoji velika azijska zajednica i to je stalni izvor problema sa navijačima Pariza. Pariz je krajem sedamdesetih igrao jednu vrstu gradskog derbija sa Pari Sen Žermenom (oba tima su bila pri dnu tabele francuske elite), ali iako je bilo vatre, nije se to baš "zapatilo" jer je mnogo stariji klub odmah ispao i više nikada nije bio u eliti.

To je rodilo rivalstvo sa Red Starom sa kojima su se često susretali u drugom i trećem rangu, a kada je politika umešala prste, ti mečevi su bili baš nasilni, kao retko koji u francuskom fudbalu. Na kraju navijači PSŽ će vam reći da oni nemaju ništa sa pariskim klubovima, za njih je daleko najveći derbi od kraja osamdesetih do danas "Klasik" protiv Marseja.

Pre nekih desetak godina su oba tima u istoj sezoni ušla u drugu ligu, svako je dobio na strani, ali je Pariz odmah ispao. Vratili su se tri godine kasnije i opet dobili na Baueru, "Zelene" sa zvezdom u grbu.

Sada su oba tima ponovo u drugoj ligi, Red Star se vratio posle pet godina, osvojio treću ligu, boriće se za opstanak. Ambicije Pariza su veće, po nama bliži su pobedi, ne bi trebalo da bude mnogo golova.

Preostalu ponudu francuske druge lige pogledajte OVDE!