Kan - Zidanove velike godine!

Kada se pomene fudbal na Azurnoj Obali, obično se misli na Nicu i Monako, Marsej je priča za sebe. Ali, mlađi ne znaju da je krajem prošlog veka, zastavu juga Francuske nosio Kan.

Ovaj tim iz gradića koji je sinonim za filmski festival ima baš dugu tradiciju, oni su na inicijativu engleskih iseljenika osnovani još početkom 20. veka i mada su preživeli 100 turbulentnih godina, padali i uzdizali se, jedna stvar je zanimljiva, uvek su imali jaku podršku, za razliku od recimo Monaka.

Tridesetih godina su imali svoje zlatno doba kada su u trećem pokušaju osvojili kup. Veliki igrači tog vremena kapiten Luis Klerk i nešto ranije Moris Koten su dvadesetih i tridesetih nosili tim. Delom su veliku pažnju privlačili jer je veliki broj Engleza bio čest kolorit u Kanu. Kasnije je klub ispao, čekali su dvadeset godina posle rata da ponovo zaigraju u prvoj ligi i odmah ispali.

Ipak, istorija Kana je ipak najviše vezana za drugu polovinu osamdesetih i devedesete. Tada su zahvaljujući jednoj od najboljih škola fudbala u Francuskoj uspeli da se domognu elite. Ali i da prežive, taj tom je predvodio izvesni Zinedin Zidan. Mladi plej je u toj prvoj prvoligaškoj godini predvodio tim do sredine tabele, a onda je usledila senzacija. Ekipa je 1991. uz Zidana, ali i iskusnog Luisa Fernandeza, pozajmljenog napadač Pari Sen Žermena, Amara Simbu stigla do četvrte pozicije. Iako su se pojačali, doveli i Hrvate Aljošu Asanovića i Zorana Vujovića, kao i Alena Bokšića i Kamerunca Omama Bijika, nisu uspeli da izbegnu sindrom igranja na dva fronta. Na klupi je bio Boro Primorac. Ovaj Mostarac je bio i igrač Kana (u Jugoslaviji nastupao za Velež i Hajduk), kasnije će biti asistent Vengeru u Nagoji i Arsenalu. Te sezone je Kan ispao iz Kupa UEFA od moskovskog Dinama u drugom kolu. U šampionatu su završili kao pretposlednji, prodali Zidana Bordou, ali su se u timu pojavili talentovani klinci. Od njih će Miku, Patrik Vieira i David Džemali napraviti sjajne karijere. Odmah su se vratili, na klupi je osvanuo Safet Sušić koji je imao strašan igrački legat u Francuskoj. Preživeli su sledeću sezonu, "Pape" ih je doveo do devetog mesta. Ali, već u septembru je smenjen, ipak su stigli do 14. mesta. Prodali su Vieiru Milanu, Djuriks je otišao u Japan kod Vengera, veteran Ajaš se povukao. Nisu pogodili sa pojačanjima, ali su ponovo preživeli u finišu. Ipak, bio je to početak kraja, već tog leta odlazi Miku u Bordo, kao i Žameli, fabrika talenata je presušila, ispadaju 1998.

I nikada više Kan nije bio u eliti. Posle decenija mučenja, proterani su iz profesionalnog fudbala. Naravno, igrači pod ugovorom su napustili klub koji se potucao po regionalnim mediteranskim ligama. Pre godinu i po dana dobili su nove vlasnike. Naime, Fridkin grupa, vlasnici Rome su kupili Kan i obećali ga da će ga vratiti u profesionalni fudbal. Kan je u četvrtoj ligi, ne igraju baš sjajno ove sezone.

Za vikend je na programu francuski kup, Kan igra protiv Grenobla koji je u drugoj ligi. Neke mečeve ćemo obraditi u posebnim rubrikama, derbi je u Lensu, gde "Krv i zlato" dočekuje PSŽ koji brani trofej. Velikani Sent Etjen i Marsej igraju na severu, zanimljivo će biti u Bordou, gde još jedan pali div, Žirondinci, sa Endijem Kerolom u timu dočekuju Ren koji bi trebalo da pobedi bez problema. Kale, klub heroj koji je 2000. igrao finale kupa protiv Nanta dočekuje Strazbur našeg Đorđa Jovanovića. Ovo je inače klub naslednik, taj nekadašnji Kale je bankrotirao, pa je spajanjem par klubova osnovan novi koji je ušao u petu ligu.