Kao patina, kad je Maradona pobeđivao strašni Milan!

Dueli Napolija i Milana nikada nisu imali posebnu težinu osim u drugoj polovini osamdesetih, kada je Dijego Maradona naterao Vezuv da proključa. Ti mitski dueli Sakijevog Milana sa „Letećim Holanđanima“ i južnoameričkog Napolija, gde su uz Maradonu, plesali Alemao i strašni Kareka su dobili sa vremenom mitsku konotaciju.

Čini se da su u to vreme oba kluba imala najbolje timove u istoriji, ali je mogao biti samo jedan.

Maradona je za Napoli odigrao 13 utakmica protiv „Rosonera“ i ima polovičan učinak, po pet pobeda i poraza, uz tri remija.

„El Pibe“ je svoj prvi gol Milanu dao u proleće 1986. posle Bruna Đordana, Argentinac je pogodio u pobedi gostiju na „San Siru“, tada je Milan završio kao sedmi, Napoli je bio treći, a titulu je uzeo Platini na oproštaju od Juventusa i fudbala, Roma je ispustila bodove kolo pre kraja u Lećeu, i na kraju ostala praznih šaka.

Sledeće godine u sezoni prvog „Skudeta“, bio je 0:0 u prvom delu prvenstva, a jednu od ključnih utakmica na putu ka istorijskom trijumfu, Napolitanci su dobili na „San Paolu“ sa 2:1. Karnevale i Maradona su savladali Nućarija, posle te pobede, sa tri remija je Napoli stigao do prvog mesta.



Ali sledeće godine je Milan žestoko uzvratio, rasturili su šampiona na „San Siru“ sa 4:1, iako je Kareka samo naljutio moćne „Rosonere“, a u revanšu Napoli je praktično kapitulirao, Milan je sa dva gola Virdisa i Van Bastenovim pogotkom, dobio sa 3:2. Maradona je postigao gol, ali je tada Milan pobegao tri boda i prvi put osvojio „skudeto“, posle gotovo deceniju.

Taj tim je bio strašan, osvojio je dve titule evropskog prvaka, ali su naredne godine izgubili 4:1 na gostovanju, no Napoli nije vratio titulu, te sezone je, neočekivano sa svoja tri „Pancera“, Bremeom, Mateusom i Klinsmanom, i Trapatonijem na klupi osvojio titulu. Te sezone Napoli je bio drugi, Milan treći, ali ozbiljniji izazov Interu nije ni postojao, oni su titulu osvojili sa ogromnih 11 bodova prednosti.

I onda novo Maradonino čudo, nova velika trka dva moćna tima. Napoli je dobio sa 3:0 na San Paolu, Milan je istim rezultatom uzvratio kod kuće u februaru 1990. Trkali su se do samog kraja, tačnije do pretposlednjeg kola kada su Lombardijci poraženi od Verone, pa je Napoli pobedom u Bolonji stigao na korak od titule. Imali su dva boda prednosti, dovoljan je bio remi protiv Lacija, pobedili su golom Baronea, za drugo slavlje. Maradona je te godine dao 16 golova, ali je titulu najboljeg strelca odneo Van Basten sa 19 golova.

Tog leta je Maradona eliminisao Italiju na Mundijalu, navukao gnev Apenina. Još samo jednom je naredne jeseni igrao protiv Milana, u oktobru je bilo 1:1, Maradona je dao gol sa penala, Gulit izjednačio. Milan je te sezone bio drugi, iza Sampdorije, a Napoli završio kao osmi. Bio je to poslednji baš veliki Napoli, u ovoj deceniji su se trkali sa Juventusom, ali nikada sa Milanom. Možda je ovo ta sezona, do sada su Napoli i Milan pokazali najviše, Rino Gatuzo će protiv tima u kome je bio igrač i trener učiniti sve da dobije, sa druge strane lider se uzda u Ibrahimovića.

Meč će svakako imati prizvuk dobrih starih vremena.