Kao sudbina - Botafogo na Palmeiras!

Kada je Amerikanac Džon Tekstor doveo na klupu Botafoga Renata Paivu, komentarisalo se da trikovi sa Portugalcima ne mogu stalno da rade. Paiva je uskočio u cipele zemljaka Artura Žorža koji je ipak poznatiji i koji je sa Fogaom napravio najveći uspeh u istoriji. Okitio se prošle godine titulom u Kopa Libertadores i brazilskoj Seriji A. Potpuno neočekivano tim sa plaža Rija, iz okoline čuvene Kopabakane je prvi put postao šampion kontinenta, i pridodao titulu prvaka Brazila koju su čekali od 1995. 

Paiva nema neki veliki trenerski CV,  nikada nije vodio klubove u domovini, 15 sezona je radio u školi Benfike, jednu na kormilu druge ekipe, a onda ga je put vodio od "fabrike" talenata u Independienteu u Ekvadoru, preko Leona i brazilske Baije, do povratka u Meksiko, na klupu Toluke i novog pokušaja u Brazilu, od februara je u Botafogu.

Nedavno na SP za klubove u grupnoj fazi ga je oduševljeni vlasnik poljubio pred kamerama posle pobede protiv PSŽ. Tekstor i njegova "Igl" grupa koja u vlasništvu ima Lion i Molenbek (do pre neki dan je ovaj američki biznismen bio i ko-vlasnik Kristal Palasa) vodi pravi rat protiv Al-Kelaifija, pa mu je trijumf nad PSŽ značio verovatno koliko i prošlogodišnje titule. Portugalski trener je bio malo iznenađen reakcijom gazde, ali daleko od toga da je on uzdržan.

Pred meč sa Parižanima se nasmejao na konstataciju da je šampion Evrope veliki favorit, uz reči da su groblja prepuna takvih, a posle utakmice je poručio da je Botafogo dobio "Svece" njihovim oružjem i pecnuo one koji su mislili da će ih Evropljani napuniti.

"Ja nisam video neke njihove šanse, a vi", pitao je novinare.

On je inače u domovini važio za trenera koji stvara mlade fudbalere, sa njim su radili Žoao Feliks, Renato Sančez, Bernardo Silva, Ruben Dijaš, Kanselo, kao i Ramos i Žoao Neveš koje je pobedio prošle nedelje jer sada igraju za PSŽ. 

Upravo zbog toga Independiente koji je kako rekosmo prava fabrika mladih i talentovanih igrača mu je pružio šansu, a Paiva je pobedio Barsu i LDU i prvi put doveo tim iz predgrađa Kita Sangokil do titule prvaka države. Pričalo se da će u Los Anđeles, ali su oni odabrali Stiva Čerundola, pa je otišao u meksički Leon gde je ostao šest meseci. Kada ga je dovela Baija, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom, klub je kupila Siti grupa i to je nametnulo određeni model igre, Paiva se začudo snašao, prihvatio da promeni svoje trenerske nazore. Osvojio je državnu titulu, a klub je ostavio iznad zone ispadanja. Epizoda u Toluki nije trajala dugo, i tu je od njega tražen ofanzivan fudbal, nije dugo trajalo, iako je bio drugi u regularnom delu prvenstva.

Nije Paiva ni bio prvi kandidat za klupu Botafoga, ali je gazdu u njegovom životopisu privukao rad u fudbalskoj školi Benfike. Manje je poznato da je pre Kristal Palasa, Amerikanac svim silama želeo da kupi lisabonske "Orlove", ali je onemogućen, tamošnji veliki klubovi ne vole strane vlasnike. 

I iako crno-belima ne ide baš u prvenstvu, pet pobeda u 11 mečeva (mada niko nije očekivao da će odbraniti krune), stvari ne deluju tako loše. Na kraju krajeva, prošli su u top 16 Kopa Libertadores, nastaviće da brane pehar, sledeći rival je LDU Kito. 

U top 16 tekućeg SP za klubove, tim iz Rija će u Filadelfiji za vikend igrati protiv Palmeirasa. Brazilski derbi privlači ogromnu pažnju. Ovi timovi u domovini nisu direktni rivali, ali su poslednjih godina nekako sudbinski povezani. Pre dve sezune je Palmeiras uspeo da odbrani krunu iako je Botafogo bio pred ciljem i imao ogromnu prednost tokom jeseni. A onda je usledio istorijski raspad, "Fogao" nije uspeo da pobedi u poslednjih 11 utakmica šampionata i na kraju je završio kao peti. Ključ je bio poraz od Palmeirasa u 31. kolu, prvog dana novembra. Naime, tada je domaćin vodio sa 3:0 posle 35 minuta i izgubio sa 4:3, "Verdao" je golom Murilja u 100. minutu meča odneo bodove sa stadiona "Nilton Santos". Šta se sve dešavalo timu koji je u to vreme vodio Bruno Laž (još jedna poveznica sa Benfikom) pisali smo, gubili su dobijeno, na neverovatan način.

No, ta škola je naučena, pa je prošle godine Botafogo osvojio i Kopa Libertadores i Seriju A i to baš ispred Palmeirasa. U prvenstvu su ih tukli dva puta, u Riju minimalcem Tikinja Soareša, a titulu su overili protiv "Zelenih" u Sao Paolu tri kola pre kraja, trijumfom od 3:1. 

No, najslađi je bio Libertadores. Palmeiras je verovatno uz Flamengo najbolji tim Južne Amerike u ovoj deceniji, dva puta su osvajali Libertadores, 2020. i naredne godine, uzeli su i sve ostalo u Brazilu (domači i latino-superkup, dve titule prvaka i kup Brazila, sve u pet godina). Libertadores je svake sezone njihov cilj, imali su poslednjih nekoliko godina par gorkih pilula, poraz od Mineira na penale u četvrtfinalu 2022. i ispadanje od Boke od koje su bili bolji, ali se ispromašivali, takođe na penale.

Ipak, prošlogodišnje ispadanje od Botafoga u osmini finala im je najteže palo. Oni su, bez sumnje bili favoriti u tom dvomeču, ali su u Riju izgubili sa 2:1 i onda doživeli nokaut za desetak minuta na svom "Alijanc Parku". Igor Žesus i Savarino su matirali Vevertona, "Verdao" se do kraja vratio preko Lopeza i Ronija u poslednjih pet minuta, ali nije bilo vremena za potpuni preokret. 

Botafogo ove godine nije konkurentan za vrh, sećate se, pisali smo u najavi šampionata Brazila, prodali su Luiza Enrikea Zenitu, Almada je otišao u "bratski" Tekstorov Lion, u Karioki se nisu ni plasirali u plej-of.

Palmeiras je na drugoj strani na ionako jak roster dodao Fakua Toresa Urugvajca, Paulinja iz Mineira, Emija Martineza iz Mitjiztlanda, iskusnog Bruna Fuksa, Majkla, Barsinog Vitora Rokea i Lukasa Evanđelistu iz Red Bul Bragantina. Prodavali su i "Zeleni", sećate se da je Vitor Rejs otišao u Siti, Roni u Mineiro, ali nema nikakve sumnje da su uz Flamengo i dalje najjači tim, ne samo Brazila, već Južne Amerike. Na tabeli Serije A su pali na četvrto mesto, ali tek je odigrana četvrtina, u Kopa Libertadores igraju u top 16 protiv Univerzitarija, veliki su favoriti. Palmeiras će imati i veću podršku u brazilskom derbiju osmine finala, uz Boku njegovi navijači su najbrojniji od svih učesnika. Na kraju krajeva u remiju protiv Majamija na stadionu Mesijeve ekipe, više navijača bilo je uz Brazilce. Nisu svi došli iz domovine, dosta iseljenika, delom i Italijana navija za Palmeirasa generacijama, na kraju krajeva oni i jesu klub italijanske imigracije i do 1942. su se i zvali Palestra Italija. Njihovi navijači tradicionalno dolaze iz bogatijih slojeva Sao Paula, i iako su neke granice izbrisane, manje ih je, ali su finansijski jači od pristalica najvećeg rivala Korintijansa, pa je i to razlog što je solidan broj mogao da priušti put u Ameriku.

Bilo kako bilo, postoje svi uslovi da gledamo sjajan meč u brazilskom derbiju...