Karabag - Iz izbeglištva u LŠ

Prva asocijacija na Karabag je za mnoge svakako Azerbejdžan, dominacija, državni projekat i veliki novac.

A u stvari, sve je suprotno.

Naime, ovo je izbeglički klub iz Nagorno Karabaha, u pitanju je tim koji je još 1993. napustio visoravan oko koje su ratovali Azerbejdžan i Jermenija, Klub iz Agdama je i u SSSR bio daleko od centra fudbalskih zbivanja, u crvenoj imperiji je ovu republiku predstavljao ponekad Nefči, Kazat i Kapaz su bili negde između druge i treće lige i bili poznatiji kao razvojni klubovi.

Pa kako su "Konjanici" uspeli da se domognu takvij visina posle raspada SSSR?

"Azerisun" kompanija koja se ne bavi naftom već poljoprivredom je organizacijom, mudrom transfer politikom i bez prevelikih ulaganja uspela da pobedi klubove koji su bliži državnim strukturama i novac crpe iz energije kao glavne privredne grene. "Izbeglice" kako navijači ostalih timova sa potcenjivanjem zovu Karabag su ulagale u skauting službu, specijalizovali se za tržišta Afrike, bivše Jugoslavije i Brazila, ali nižih liga u zemlji fudbala. Kao i sve "naftne republike" Azerbejdžan boluje od dovođenja isluženih stranaca, bilo igrača, bilo velikih imena kao trenera. Tamo je završio i bivši kapiten Arsenala Toni Adams, kao i još par bivših igrača engleskih klubova.

Za to vreme priča iz Karabaga je drugačija. Nacionalna fudbalska legenda, Gurban Gurbanov (onaj lik koji je obrukao Srbiju i Crnu Goru u Podgorici u jednim kvalifikacijama na početku veka) je još 2008. seo na klupu. Politika je oprezno trošenje novca, nema nekih velikih kupovina, ali i prodaja, dok ne nađu ili razviju zamenu. Uz to, nemaju previše stranaca, uzdaju se u kvalitet, pre svega štopera iz same zemlje, a filozofija je oduvek bila da kupuju mlade i brze afričke igrače. Kvalitet donose Balkanci i Brazilci. Neki će to nazvati drugorazrednom robom, ali su "Konjanici" prodali Kadua za oko šest miliona u Krasnodar, a heroj iz prvog učešća u Ligi šampiona, Dino Ndlovu je za nekoliko miliona otišao u Kinu, po posle i u Tursku.

Nemamo prostora da uradimo analizu transfera po sezonama, ali primetna su u ovih bezmalo par decenija mala ulaganja u obeštećenje, ili privlače slobodne agente velikim platama, ili kupuju jeftine klince kako bi ih razvijali.

Ako pogledate tim, tu je recimo Marko Janković, Crnogorca se sećate iz Partizana, igrao je u Italiji i Izraelu, on je došao za ogromnu platu, ali godinama pravi razliku. Isto važi i za Španca Montijela koji je igrao za Rajo i po pozajmicama. Kupuju i mlade, recimo Kaščuka koji nije mogao da se nametne pored onih silnih Brazilaca u Šahtjoru, prihvatio je kao slobodan igrač dolazak u Baku, sada će ga unovčiti tokom leta.

Ovo nije prvi put da je Karabag u LŠ, još 2017, su u plej-ofu izbacili Kopenhagen, uzeli dva boda, dva remija protiv madridskog Atletika u grupi. Redovni su kasnije bili u LE, svake godine su prvaci Azerbejdžana, stanu obično u baražu za elitu. Ali su letos izbacili Šelburn, Škendiju i Ferencvaroš, onda u ligaškoj fazi tukli Ajntraht i Kopenhagen kod kuće, Benfiku u Lisabonu, zaustavili su Čelsi.

Ironija je da je ovaj tim slabiji od prošlogodišnjeg, prodat je i njegov Žuninjo u Flamengo i on za oko pet miliona, uz njegovog zemljaka Kadua to je rekordan transfer. 

Ako se računa prodaja, ali i ulaganja, budžet je recimo neuporedivo skromniji od Zvezdinog, no igraju LŠ i to uspešno. Za mesto u top 16 čeka ih duel sa Njukaslom, male su im šanse, ali ko zna, ako steknu neku prednost na svom terenu sve je moguće.

Klub nosi ime po rasi azerbejdžanskih konja i vole da kažu da su tako snažni i brzi. Sam Gurbanov je postao tema medija na zapadu, nedavno je Englezima rekao da je osnova disciplina i da sve polazi od odbrane i fizičke spreme. Razne generacije timova Karabaga su uvek nosile zaštitni znak, jaka defanziva, mnogo trke, kontra, borbenost koja je često i fanatična. On to poredi sa upornošću i otpornošću kluba koji je izbegao sa visoravni i uspeo da se prilagodi. Prošle godine je Azerbejdžan osvojio Nagorno Karabag, priča se da će država izgraditi ponovo srušeni stadion kluba i da će se oni vratiti u Agdam. Ali nije realno, jer i da se to desi, u Evropi neće moći da igraju na tom stadionu u polu-ratnom okruženju, to niko ne bi dozvolio.

Teško je videti iznenađenje, ali malo golova je naš prvi predlog u duelu Azera i "Svraka".