"Kokni finale" i Romanov izbor…

Rivalstvo između Totenhema i Čelsija, iako svakako ne u prvom planu kada su londonska posla u engleskom fudbalu u pitanju, datira od 1967. odnosno finala FA Kupa. Od tada navijači Čelsija veruju da su "Pevci" njihov najveći protivnik, dok sa druge strane, jasno, klub iz Severnog Londona kao glavnog rivala vidi Arsenal.

Vratimo se na pomenuto finale, Vembli je bio krcat, više od 100 000 ljudi, to su zlatne godine fudbala na ostrvu kada je titula prvaka sveta "stanovala" u Engleskoj, kada je Seltik postao prvi britanski tim sa titulom prvaka Evrope, Rendžers igrao finale KPK, a Lids izgubio od Dinama u finalu Kupa Sajamskih Gradova.

Na Vembliju, Totenhem je u mitskom meču pobedio sa 2:1. Zbog čega mitskom? To je bilo prvo finale kupa između londonskih klubova, pa u engleskoj fudbalskoj terminologiji je utakmica poznata kao "Kokni finale". Spursi su bili bolja ekipa šezdesetih, to je bio njihov treći trofej u dekadi, Robertson i Saul su ih doveli do prednosti, a Bobi Tambling je u finišu vratio nadu "Penzionerima". Ipak, Pat Dženings je do kraja sačuvao pobedu i trofej, kako rekosmo treći kup u sedam godina.

Desetak godina kasnije, sasvim drugačija prilika, ovoga puta u igri je bio opstanak. Tri kola pred kraja dva tima su grcala, pre utakmice navijači su provalili u teren, bilo je tuča i oko stadiona, Totenhem je dobio sa 2:0. Čelsi u poslednja dva kola nije uspeo da slavi, pa su ispali, a gradski rival se spasao. I dok je osamdesetih Totenhem bio bolji, devedesete su pripale Čelsiju. Naime, "Pevci" nikako nisu uspevali da ugroze Čelsi, desetak godina nisu dobili "Plavce". U tom periodu čuvena je pobeda "italijanskog Čelsija" od 6:1 na "Vajt Hart Lejnu". To su sezone u kojima su navijači kluba iz Severnog Londona optuživali predsednika Alan Šugara da ne želi da uloži novac, a on odgovarao da neće klub uvlačiti u dugove poput Čelsijevog predsednika Kena Bejtsa. Naime, klub sa zapada grada je doveo redom Gulita, Vijalija, Zolu, Di Matea i uvek imao poslednju reč protiv Totenhema.

Najveći udarac, pisali smo o tome, naneo je Roman Abramovič. Zaputio se da kupi Totenhem, dok je Mercedes išao po izlokanom putu, ulicama Severnog Londona, on je rekao vozaču da su rupe gore nego u Sibiru i promenio mišljenje. Kupio je Čelsi pa je ostalo istorija. Par godina kasnije konačno je Totennhem posle 16 godina uspeo da pobedi Čelsi u ligi i to posle dugih 16 godina. Oni ih jeszu 2002. uništili u Liga kupu, ali u PL im nije išlo. U martu 2007. ponovo FA Kup, Čelsi se vratio od 1:3 i izborio novi meč. Sutradan je došlo do opšte tuče navjača u kojoj je izbodeno desetak ljudi. Na kraju Čelsi je otišao dalje pobedom u ponovljenoj utakmici.

Totenhem je poslednji trofej osvojio baš protiv Čelsija. Bilo je to daleke 2008. godine, Liga kup, malo ko se osim navijača "Pevaca" seća tog trijumfa. Bilo je 2:1, na klupi pobednika je bio Huande Ramos, napad su predvodili Kin i Berbatov, na drugoj strani Anelka i Drogba su bili u špicu tima koji je te godine smenio Murinja, postavio Avrama Granta i izgubio dva finala, ovo u Londonu i ono bolnije u Moskvi protiv Mančester Junajteda u Ligi šampiona.

Zanimljivo 2015. je tek Čelsi prestigao rivala po broju trofeja, ponovo u Liga kupu, osveta za 2008. Dijego Košta i neizbežni teri su doneli trofej "Plavcima".

Sledeće godine, Totenhem je bio u trci sa Lesterom za titulu, igrači Čelsija su u čuvenoj "Bici na Bridžu", održali 2:2, uz mnogo grubosti, tuče i tunelu, ali i okršaja na terenu. Totenhemovi igrači su postavili rekord PL, devet žutih kartona. Musa Dembele je zaradio šest mečeva suspenzije, oba tima su kažnjena jer nisu uspeli da kontrolišu svoje igrače. U aprilu 2018. Totenhem je prvi put dobio Čelsi u gostima posle 28 godina.

Česte su rasističke uvrede navijača Čelsija na račun Totenhema, pogotovo ranije aludiranje na veliki broj Jevreja koji navija za Spurse, ali je i Son bio na meti navijača uspešnijeg kluba. Jaz se povećava, od kada su 2015. pretekli Totenhem po broju trofeja, u Čelsiju su osvojili još šest trofeja, rival jedno veliko "ništa".

Čelsi je eliminisao nedavno Totenhem u polufinalu Liga kupa, ni Antonio Konte nije uspeo da zaustavi svoju prošlost. I Murinjo je posle Čelsija vodio Totenhem, sa istim ciljem, da prekine sušu trofeja, ali nije uspeo, smenjen je pre finala Liga Kupa koji je klub izgubio.

Totenhem i ove sezone gleda u leđa Čelsiju, ali imaju i dosta mečeva manje, pa prednost od desetak bodova evropskog prvaka nije realna. Ali, ne bi oni imali ništa protiv da Čelsi ostane treći, ako bi se plasirali na četvrtu poziciju i vratili se u Ligu šampiona.

Hari Kejn se nije proslavio u prvenstvu protiv "Plavaca", igrao je u 13 mečeva, izgubio šest, dao četiri gola, a kao poseban kuriozitet navodimo da je čak osam puta dobio žuti karton. Na drugoj strani Lukaku je još gori, on je igrao 16 puta u svim takmičenjima protiv Totenhema, samo jednom im je dao gol. Na drugoj strani biće njegov omiljeni trener, Antonio Konte, koji ga želi i u Totenhemu i zbog čije je prodaje otišao iz Intera, ali taj transfer je nerealan.