Kup Kralja - Betisova šansa veka!

 Betis je na mnoge načine čudan klub.

Ne samo zbog svog bekgraunda, odnosno radničke Trijane koja se kasnije pretvorila u reakcionarno navijačko jezgro. Iako izvorno levičarski klub, danas je Betis mnogo više privlačan konzervativnim elementima, jedno vreme je bio i deo vojske, pa iako je Sevilja odnosno Pishuan njen predsednik sarađivao sa Frankom, danas ćete u Španiji u svim gradovima naći dosta bivših vojnih lica, policajaca koji simpatišu manji klub izu Sevilje.

Oni su svoju sudbinu tridesetih vezali za Britanca Patrika O'Konela, koji je vodio ranije Santander i kao igrač bio kapiten Mančester Junajteda. Čudna priča o "Don Patrisiju" koji je legenda Betis, spasao je i Barsu od ispadanja pre rat, a opet završio je kao beskućnik na ulicama Londona.

On je Betis doveo na prag najvećeg uspeha, to je bila praktično jedina šansa za "zeleno-bele" da osvoje titulu. Uspeli su i pre Sevilje uzeli trofej, oba andalužanska kluba imaju po jedan trijumf.

Betis je te sezone u poslednje kolo ušao sa bodom prednosti u odnosu na Real. Igrali su protiv O'Konelovog bivšeg kluba Santandera. Noć pred meč "Don Patrisio" je posetio svoje bivše igrače, oni su mu otkrili da je predsednik Santandera Madridista i da je igračima ponudio bogatstvo da pobede Betis u poslednjem kolu i donesu Realu titulu.

Odbili su, mada navijači Betisa nikada neće priznati da su pustili njihov bivši klub iz poštovanja prema Ircu. Bilo kako bilo "Verdes" su samleli Kantabrijce sa 5:0 i postali prvaci Španije, prvi i jedini put.

Samo četiri godine posle toga ispali su iz lige i počelo je ono što navijači nazivaju "crnom erom". Igrali su čak u regionalnom takmičenju u sezoni kada je Sevilja osvojila krunu što je bilo pravo poniženje. I tako sve do sredine pedesetih kada je legendarni Benito Viljamarin kupio klub (stadion je nazvan po njemu), oni su 1954. završili kao treći. Najveći posleratni uspeh je stigao 1977. kada je klub uspeo da osvoji na "Kalderonu" kup, posle penala protiv Atletiko Bilbaoa. To finale ostaće zapamćeno kao prvo koje su rešavali penali (pravilo je tek uvedeno) timovi su izveli, verovali ili ne 21 udarac sa bele tačke, bilo je šest promašaja, na kraju 8:7 i slavlje Betisa. Taj tim sa Del Pocom, Sorijanom, Alabandom, Kardenosom je čak sledeće sezone u KPK izbacio Milan u prvoj rundi, stigao do četvrtfinala evropskog takmičenja (prejak je bio moskovski Dinamo), ali, verovali ili ne, ispali su iz lige.

Betis je već ranije stekao epitet kluba koji totalno zavisi od inspiracije, nikada nisu bili konstanta, a navijači tvrde da se na taj način izvežbala odanost i upiru prstom u komšije koje, kada nemaju rezultate "nedeljom idu u teretanu". Betisova publika je uvek negde između depresije i ushićenja, i osamdesetih su par puta igrali u Kupu UEFA, pa ponovo zapao u krizu koja je rešena dovođenjem prebogatog Ruiza de Lopere koji je praktično kupovao uspeh.

Sećate se verovatno da je Betis u jednom trenutku imao najskupljeg igrača na svetu (do odlaska Figa u Real iz Barselone) Denilsona, predsednik je menjao trenere kao čarape ulažući u ekipu. Kada je Sera Ferer otišao u Barselonu, ređali su se Luis Aragones, Klemente, Viktor Fernandez (koji je osvojio KPK sa Saragosom) da bi na kraju Sera Ferer okrenuo krug.

Betis je uspeo par godina pred proslavu veka postojanja da osvoji drugi kup. Bilo je to pre 17 godina, rival je bila Osasuna, Dani, dete kluba je golom u produžetku zakazao veliko slavlje na "Heliopolisu". Betis je ponovo na putu do pehara eliminisao Bilbao, ovoga puta izvedeno je devet penala u polufinalu.

Pogađate, kao u uvek, samo četiri godine kasnije je usledilo ispadanje i rat navijača protiv Lopere koji je vodio klub dekretima...

Vratili su se i ispali posle dve godine, 2014. ali su već šest godina standardni. Ukupno 56 godina u Primeri, 25 u Segundi, igrali su čak jednom u Ligi šampiona pre nešto manje od dvadeset godina posle trećeg mesta u ligi, ukupno 10 godina proveli su u Evropi.

Ove godine je nova šansa, finale kupa protiv Valensije značiće šansu posle dvadesetak godina, zanimljivo u ovo finale u odnosu na sve prikazano ove sezone ulaze kao favoriti. Betis će probati uz kup da se plasira u Ligu šampiona, po drugi put u istoriji.

Betis je ove sezone otpočeo put protiv Alikantea, a namučili su se protiv nižerazredne Tavaljere gde su morali da igraju produžetke, a penale su izbegli u poslednja četiri minuta golovima Laineza i Kanjalesa.

Usledio je laki trijumf protiv "Pulsela" u Valjadolidu, a najslađa je bila pobeda protiv Sevilje u osmini finala. Ponovo je Kanaljes bio čovek odluke, a Pelegrinijev tim je pregazio Sosijedad u verovatno partiji sezone na "Anoeti" i onda dva meča protiv Valjekana u kojima je odlučila pobeda u predgrađu Madrida.

Valensija koja igra mirnu sezonu u sredini tabele i čeka kup već par meseci je u prva četiri kola igrala sa tri nižerazredna tima, Utriljasom, Arenteirom i Atletiko Balearima, a slavili su i na gostovanju Kartaheni, pre pobede na "Mestalji" nad Kadizom. U polufinalu su izbacili Bilbao posle remija u prvom meču, minimalcem na "Mestalji", Gonzalo Guedes je presudio. Portugalac je sa 12 golova najbolji strelac ekipe koja teško daje golove.

Betis i Valensija su ove sezone igrali jednom, u Sevilji, bilo je 4:1 za domaće, oni će biti praktično domaćini jer se igra na "La Kartuhi" u Sevilji, ali karte su deljene na ravnopravnoj osnovi, pa će najmanje 25000 gostujućih navijača stići sa Levanta.

Po nama Betis je favorit, ali u obzir dolazi i mali broj golova.