Kup Portugala - Braga tvrdi da joj je pobeda suđena!?

Tradicionalno, sezona u Portugalu završava se na Žamoru, nacionalnom stadionu, finalnom utakmicom kupa. To je takmičenje koje je počelo 1938. kada je stvorena nacionalna liga, a dotadašnji "Campeonato Portugal" koji je igran po nokaut sistemu je prerastao u kup takmičenje. Zanimljivo da je prvi pobednik bio sadašnji trećeligaš Akademika iz poznatog univerzitetskog centra Koimbre, savladali su Benfiku u finalu. "Orlovi" su ipak najuspešniji, 26 pobeda, igrali su 38 finala.

Za razliku od šampionata, gde su uz veliku trojku titulu osvajali jedino Belenenses pedesetih i Boavista početkom našeg veka, u kupu ima više pobednika. Osim giganata, trofej su podizali Akademika koja je slavila i 2012. Boavista pet puta, Belenenenses, Vitorija Setubal i Braga po tri puta, Vitorija Gimaraeš, Leišoes, Beira Mar, Estrelja da Amadora, sezonacionalni Aveš 2018, godine.

Titulu brani Porto, oni su prošle godine savladali Tondelu i stigli do finala kupa, a rival će im biti Braga koja ima šansu da na fantastičan način završi sezonu u kojoj im Sporting gleda u leđa i posle koje će igrati kvalifikacije za Ligu šampiona. "Arsenalistas" iz Minja su se srodili sa četvrtom pozicijom, ali su ove godine eto iskoristili krizu "Lavova". Porto ne vole, protiv njih su doživeli poraz u najvažnijem meču kluba, finalu LE početkom prošle decenije. "Tigar" Falkao je srušio tada Bragu koja je posle toga dobila finale protiv Portoa, ali u nacionalnom kupu, 2016. na penale, posle 2:2 u 120 minuta. Iako je ovo vek Brage, kada govorimo o rivalstvu sa susednim "Konkvistadorima" iz Gimaraeša, manje je poznato da oni imaju jedan kup, to im je jedini trofej u 20. veku, 1966. su tukli Vitoriju Setubal u godinama najveće dominacije Benfike sa Eusebijom.

Zanimljivo da su "Zmajevi" iz Porta čekali 17 godina od osnivanja kupa da pobede u ovom takmičenju, a kada su 1976. pobedili Bragu golom legendarnog Gomeša (tada je bio u uvodnim danima karijere) to je bio tek četvrti trofej za tim sa severa države. Benfika je u tom trenutku imala 14, Sporting 9 trofeja. No, verovatno znate, Porto je osamdesetih počeo da baca rukavicu lisabonskim klubovima, od tada ne samo da ima najviše trofeja, već i dve evropske titule.

Osim pomenutog finala, Porto je preko Brage stizao do trofeja 1998. godine, u tom finalu su igrala dvojica Srba, Drulović za Porto, Srđan Bajčetić (otac sadašnjeg fudbalera Liverpula) u redovima poraženih.

Kako rekosmo, Braga se revanširala 2016. treći kup je osvojila pre dve godine kada su slavili u istorijskom duelu protiv Benfike. Istorijski je, jer su prvi i jedini put tukli "Orlove" u jednom finalu. Braga je uzimala meru Portou dva puta i u manje značajnom Liga kupu (zanimljivo, to takmičenje postoji tek od 2008.), a nikada ni u jednom finalu, bitno ili manje bitnom do tada nisu pobedili Benfiku. Ostaje im još Sporting protiv koga redono izvlače deblji kraj u finalima nacionalnih kupova.

Porto će biti favorit, za njih je ovo šansa i da odbrane trofej, ali i da posle Liga kupa, eto osvoje i značajniji trofej u ovoj sezoni. Izgubili su titulu od Benfike, svejedno, ovo je prilika da Konseisao uveća zbirku trofeja. Dobili su Aruku, Viseu, na startu prošlogodišnjeg polufinalistu Mafru, u polufinalu smo videli dramu. Iako su dobili Famalikao u prvoj utakmici (polufinale je dvomeč), autsajder je slavio sa 2:1 i odveo meč u produžetak u kome su Otavio i Evanilson u nadoknadi produžetaka okrenuli. I Braga je imala svoje drame na putu do "Žamora". Protiv Felgeiraša na startu su slavili tek u nadoknadi, isto se desilo protiv Moreirenšea u četvrtom kolu. U petom su dobili derbi Minja postigavši tri gola u poslednjih 10 minuta (gubili su sa 0:2). Benfiku su izbacili na penale i tu su prvi primili gol. Najlakše je bilo protiv drugoligaša Nasionala koji su na Madeiri u prvom meču dobili aa 5:0, pa je 2:2 u revanšu bilo revijalni meč. U Bragi kažu da je posle svih preokreta suđeno da osvoje trofej, mada su to više želje.

Teško je videti konačan ishod, možda su golovi u obe mreže najbolja opcija. Ni ovo finale neće proći bez Srba, Uroš Račić na jednoj, odnosno Marko Grujić na drugoj strani.