Kuvanje u Italiji, Milan protiv Juventusa!

Osim što dele najvećeg rivala, Inter, Juventus i Milan u svojim međusobnim susretima prelaze dug put, ovo je najstarija utakmica u Italiji, prva je odigrana 1901. Tačnije, klubovi koi su igrali pre njih ne postoje više, tadašnji protivnici "očeva osnivača" Đenove sa kraja 19. veka su se ugasili.

Ovo je i po broju trofeja najveći meč na Apeninima i pisali smo mnogo puta u Italiji uvek traje debata koji je klub veći.

Juventusovi fanovi navode broj navijača, međusobni skor, ali i titule prvaka Italije gde su "Bjankoneri" mnogo uspešniji, sa druge strane, Milan je dominantan u Evropi, ima čak sedam titula prvaka Starog Kontinenta i kada se saberu međunarodni trofeji, sedam više. Samo, Juventusova dominacija se ogleda u tome što su osvajali i sve evropske trofeje (Milan nema Kup UEFA odnosno LE), dok Juventus ima gotovo duplo više trofeja u Italiji.

Ali i jedni i drugi su najviše poraza doživeli baš u ovom derbiju, trenutni rezultat je 109:98 za Juve (90 remija). U Seriji A je 67:55 za "Bjankonere". Razlika je napravljena u prošloj deceniji. Tada je Juventus uz devet titula prvaka u nizu, od kada je preuzeo dominaciju "Skudeto" 2012. od Milana u narednih osam godina savladao "Đavole" u 19 od 23 utakmice u prvenstvu i u kupu!

Sadašnji treneri zanimljivo imaju prošlost u rivalskim klubovima, Alegri je vodio Milan tri sezone, osvojio i tu poslednju titulu pre ove Piolijeve pre dve sezone. A što se tiče "mistera" Milana, Stefano Pioli je bio član (mada uglavnom kao rezerva) verovatno najveće generacije Juventusa koja je od 1984. do 1986. osvojila KPK, Kup Šampiona, Seriju A i svetsku titulu.

Zanimljivo da je Hoze Altafini legendarni Brazilac najbolji strelac derbija, dao 13 golova Juventusu, vodeći napad Milan, a onda se u finišu karijere, tamo u prvoj polovini sedamdesetih preselio u Torino, ali je za četiri sezone samo jednog savladao golmane "Rosonera".

Kada govorimo o igračima koji su ostavili trag u oba kluba, veliki ih je broj, ne postoji netrpeljivost, recimo da je Milan svojevremeno kada se Bufon povredio na meču predsezone trofeju "Luiđi Berluskoni" (u čast Silviovog tate), Milan besplatno ustupio Kristijana Abijatija Juventusu.

Svakako prvo ime koje vam pada na pamet je Andrea Pirlo. On je promenio tok istorije kada se 2011. preselio u Juventus, iznerviran oklevanjem Milana da mu ponudi višegodišnji ugovor i Alegrijev planom da ga pomeri sa pozicije centralnog veznog igrača. On je olovkom koju mu je poklonio Galijani potpisao kao slobodan igrač za Juventus i poveo "Bjankonere" u strašnu seriju trijumfa nad Milanom, bila je to slatka osveta. 

Inzagi je otišao drugim putem, priča se i zbog sukoba sa Del Pjerom. Ali, "Super Pipo" je posle odličnih godina u Juventusu, sledeći Karla Anćelotija završio u Milanu sa kojim se dva puta okitio evropskom krunom. On ne voli Alegrija koji mu je bio trener u Milanu i ubrzao njegov završetak karijere. Potukli su se kada je Inzagi trenirao klince u Milanu, jer ga je Alegri optužio da ga "buši" kod Berluskonija.

Najveći italijanski treneri Kapelo. Trapatoni i Anćeloti su trenirali oba kluba, jedino je Kapelo ima uspeha i u Milanu i u Juventusu, "Trap" je kao igrač Milana osvojio sve, dobio šansu i kao trener, ali nije se proslavio, pa je otišao u Juve i postao najtrofejniji italijanski trener svih vremena. Anćeloti je na početku karijere imao dva druga mesta sa Juventusom, nije bilo dovoljno dobro, pa se preselio u Milan i napisao istoriju "Rosonera".

Da ne zaboravimo kada su kontroverzni transferi u pitanju i odlazak Roberta Bađa u Milan. Berluskoni je insistirao na ovom prelasku, ali nije mu se isplatilo, "Il Divino Codino" je već bio načet povredama, ali više od svega nije odgovarao Kapelovoj koncepciji tima. Još gore je prošao Leo Bonući koji je proveo godinu u Milanu, ali se pokajao i vratio među "crno-bele". 

Ibra je naravno igrao za Juve, svoj prvi italijanski klub, ali je do dolaska u Milan gde je završio karijeru u drugom mandatu, igrao i za Inter i Barsu. Navijači Juventusa ga ne vole, ne zbog Milana već jer je otišao direktno u Inter. Ne vole ni Zambrotu koji je napravio velike uspehe sa Juventusom, ali je otišao u Barsu u godini kada je Juve izbačen u Seriju B, da bi se kasnije našao u Milanu. Ovde je problem jer je izjavio da mu je oduvek bila želja da obuče dres "Rosonera" (rođen na obalama Koma u blizini Milana). I to ne bi bio problem, da isto nije rekao kada je iz Koma dolazio u Juve.

Bobo Vijeri je naravno igrao i za Milan i za Juventus, ali što neko reče on je igrao za sve italijanske klubove. Šalu na stranu, sjajni napadač je najveći trag ostavio u Interu. Ali, navijači Juventusa ga vole, jer on navija za njihov klub. Davids i Vieira nisu dobili pravu šansu u Milanu, Holanđanin je bio sjajan u Juventusu kada se preselio iz Lombardije, a Vieira je osvojio dve titule sa Juventusom na zalasku karijere (doduše one su oduzete u aferi Kalćopoli).

I veliki "Pepin" Meaca je igrao za oba kluba, ali je slično Vijeriju najveći trag ostavio u Interu, isto se može reći za Alda Serenu. Kao i Bonući Pipita Iguain nije uspeo u Milanu, a svi su zaboravili da se "Puma" Emerson Brazilac posle godine u Španiji po odlasku iz Juventusa vratio u Seriju A, ali ni on nije baš oduševio u te dve sezone.

I Mandžukić nije dobio šansu u Milanu, ali to su sve igračina zalasku karijere. De Šiljo je dete Milana, kao i sadašnji vezista Juventusa Manuel Lokateli. On je veliki navijač crno-belih to se znalo i kada je igrao za Milan, ali mu to nije smetalo da onom bombom na "San Siru" savlada Bufona i sruši tada favorizovanog rivala za koga danas igra. Matri je osvajao titule sa Juventusom, dete je Milana, Borijelo takođe, pa slobodno možemo da kažemo da "Zebre" bolje prolaze u ovim razmenama. Doduše sa ovim se neće složiti recimo Antonio Noćerino. Ovaj Napolitanac je seniorsku karijeru počeo u Juventusu, ali je posle pozajmica i jedne loše godine otišao na Siciliju, pa u Milan gde je osvojio titulu. Tu šampionsku godinu će pamtiti, dao je pored Ibre deset golova, iako je bio vezni igrač, to mu je sezona karijere.

Nekoga smo zaboravili, u svakom slučaju, čeka nas sjajna utakmica na San Siru. Milan je svakako favorit, posle gorkih pilula iz prošle decenije, oni su od poraza u januaru 2021. na San Siru, u narednih pet mečeva sa Juventusom zabeležili tri pobede i dva remija, prošle godine su dobili obe utakmice. Milan je lider, ima dva boda više od Intera, četiri od Juventusa koji ipak nekako gura. Gosti će biti žestoko oslabljeni, ne samo zbog Vlahovića (moguće da se oporavi, ali Alegri verovatno neće rizikovati) i Kjeze, povredio se i Danilo koji je lider tima. Na drugoj strani izostaje Teo Ernandez, kao i golman Menjon, obojica su suspendovani, Loftus-Čik, Benaser i Krunić su povređeni. Ali, Pioli čini se ima više igrača na raspolaganju, Milan je pokazao više.

Videćemo još jedan derbi, doduše ovaj je mnogo manje poznat, toskanski između Fiorentine i Empolija. Nije baš da ovde ima puno istorije, Empoli je svojevremeno igrao velike derbije sa Pratom ("Platom" kako su im se rugali kada su ih kupili Kinezi), ali svejedno, ova dva tima se često u ovom veku, ili bolje da kažemo poslednjih tridesetak godina sastaju u Seriji A.

Jasno je i da Fiorentina ima više uspeha, ali Empoli pamti pobede iz 1997. kada je Martušelo zaledio Batistutu i "Ljubičaste", a još jedan Toskanac je imao glavnu reč. Pogađate, Mauricio Sari, kao trener Empolija uspeo da par godina u nizu ostane neporažen na "Frankiju", dva remija. On je otišao u Napoli, a onda isti Martušelo kao koji je kao igrač doneo trijumf Empolesima je sedeo na klupi 2017. kada je taj tim dobio Viole 2:1 u prvenstvu!

Od tada je prošlo šest i po godina, Empoli je gubio na ovom gostovanju dve sezone, prošle su remizirali. Dakle, ne prolaze generalno loše, ali sada je Fiorentina mnogo bolja, gosti se dave. Ako Fiorentina pobedi "Plave" to će biti najbolji start u istoriji kluba!

U prvih osam kola su osvojili 17 bodova, jedino je Trapatoni 1998. i Paulo Sousa 2015. bio uspešniji, ali oba ova trenera su izgubila u devetom kolu. Sada Italijano ima neverovatnu šansu da ako slavi u ponedeljak ispiše novu stranicu istorije. 

Šta nas još čeka za vikend u Italiji?

Napoli će bez povređenog Osimena u Veronu, Garsija "visi", ako ne pobedi mogao bi već u subotu uveče da bude smenjen. Ipak, postavlja se pitanje alternative, Konte je odbio De Laurentisa, pisaćemo o tome u nekom od sledećih brojeva. Inter će u Torino, obično dobro prolate na tom gostovanju, dok Murinjova Roma čeka odličnu Moncu. Potcenili smo "Dečake" iz Lombardije, Rafaele Paladino radi odličan posao i u drugoj sezoni. Davljenici Salernitana i Kaljari se bore za vazduh na "Arekiju", po nama je Salernitana bolji tim, Paulo Sousa je dobio otkaz, videćemo kako će napred pomenuti Pipo Inzagi startovati. Ako pobedi, na Sardiniji bi mogli da promene Ranijerija. Atalanta je favorit protiv Đenove, samo Ligurijani igraju bolje protiv jačih timova, a Laciju neće biti lako na gostovanju Sasuolu. Tu bi moglo da bude golova. 

Leće pada posle sjajnog starta, ali Udineze nema nijednu pobedu, ako ne slave na Friuliju, i Sotil je pred otkazom. Ne treba ovo da vas čudi, treneri padaju kao lišće u Italiji tokom jeseni. Na kraju, Bolonja dočekuje Frozinone, Di Frančesko je među Lacijalima rehabilitovao trenersku karijeru makar na startu, njegov tim je solidan, "Kanarinci" imaju 12 bodova, svi su ih videli kao jednog od glavnih kandidata za ispadanje. Bolonja Tijaga Mote ima samo jedan poraz, igra tvrdo, čak pet remija, ali ovde bi ih pobeda lansirala u top sedam. Težak meč za tipovanje, bolje izbegnite.