La Liga - Sosijedad se ne plaši Reala!

Sosijedad je bio oduvek osuđen da Bilbau gleda u leđa. Nagutali su se prašine kroz decenije, a jedini trofej koji su osvojili bio je onaj u godini osnivanja, 1909. su bili najbolji u kupu.

Klub iz San Sebastijana nekada mondenskog letovališta Evrope, iako jedan od osnivača La Lige nikada nije do sedamdesetih bio ni među prva tri u Španiji. I oni su, zanimljivo, kao i najveći rival bili oslonjeni na svoju "Kanteru", odnosno igrali su samo Baski i kao takvi su u doba četiri godine velike vladavine baskijskog fudbala osvojili dve titule prvaka, u prvoj polovini osamdesetih.

Praksu je prekinuo Džon Oldridž, prvi stranac u istoriji koji je krajem osamdesetih stigao iz Liverpuka. No, osnova tog uspeha "ćuri-urdina" odnosno "plavo-belih" bili su domaći igrači, Ignasio Kortabarija, plejmejker Hesus Zamora, reprezentativci Lopez Ufarte i najboli strelac u istoriji Sosijedada Hezus Marija Satrustegi. Članovi tog neverovatnog tima bili su i sadašnji direktor Sitija, Ćiki Begristajn i vezista Hoze Marija Bakero koji su se posle titula u Baskiji, preselili u Barselonu. Svih tih godina Sosijedad je bio u vrhu, oni i dalje drže jedan rekord. Naime na prelazu iz sedamdesetih u osamdeset pod palicom klupskog čoveka, trener Alberta Ormačee, klub je 1980. završio na drugom mestu, bod iza Reala na čijoj je klupi sedeo Vujadin Boškov.

Nisu bili prvaci, ali su bili neporaženi 38 mečeva. Naredne godine su baš protiv Reala osvojili svoju prvu titulu. Madriđani su im disali za vrat, imali bod manje, Sosijedad je gubio u Hihonu. U poslednjim sekundama Zamora je doneo bod i otada nikada više ništa nije platio u San Sebastijanu.gde je i danas. Nikada nije igrao ni za jedan drugi klub, u gradu ima status sveca. Ostaci te generacije su protiv Reala izgubili bitku ali Madriđani su se prošetali. Ono što je teže palo Baskima je poraz u finalu kupa te godine protiv Barselone u Madridu. Zanimljivo oni su izbacili šampiona Real u polufinalu, a drugi meč u Madridu su dobili 4:0 što je i dan-danas njihova najveća pobeda protiv Los Blankosa.

Čekali su desetak godina za velike stvari, velika generacija koju je predvodio naš Darko Kovačević bila je treća te godine (4:2 protiv Reala na Anoeti) a 2003. je ispisano verovatno najteže poglavlje u istoriji. Bili su nadomak titule, Kaveči i Kovačević su davali golove kao posednuti, tim je vodio do februara, onda su se raspali, pa vratili pobedom protiv Reala 4:2, ali u finišu nisu izdržali. Nisu dobili Valensiju, izgubili su od moćne Selte. U poslednjem kolu, pobeda protiv Atletika nije bila dovoljna, Realovi "Galaktikosi" su poslednjeg dana tukli Bilbao uz dva gola Ronalda.

Mlađi će vam ipak reći da je ta generacija u kojoj su te sezone Kovačević i Kaveči dali zajedno 43 gola najbolja u istoriji, u ovom veku svakako.

Od tada je prošlo dvadesetak godina, SosijedAd je tavorio, ispao u Segundu, vratio se 2010. i otada opstaju. Uspeli su 2013. da se dokopaju četvrtog mesta. Na klupi je bio Francuz Filip Montanije, Meksikanac Vela je vodio napad, naravno prva zvezda Antoan Grizman, koji je eksplodirao naredne godine. Inače, u kvalifikacijama za LŠ su eliminisali lako Lion, nisu prezimi, ali svejedno to je bio najveći uspeh u Evropi u novijem dobu.

Kruna novih napora kluba stigla je 2021. u pitanju je finale kupa iz 2020. koje je "kasnilo" godinu dana zbog korone. U finalu, na La Kartuhi bez gledalaca, Ojarzabal je golom sa penala posle sat doneo pobedu protiv najvećeg rivala Bilbaoa i prekinuo post trofejom nakon 34 godine. Sredinom nedelje su ispali iz kupa od Barse, presudio im je Dembele, ali treba reći da su igrali više od poluvremena bez isključenog Braisa Mendeza.

U  Primeri, Sosijedad je odličan treći, u najboljoj formi u ligi, vezali su pet pobeda, nemaju čega da se plaše u Madridu. Imaju dve pobede na "Bernabeu", jednu u prvenstvu, jednu pomenute godine u kupu u poslednjih četiri sezone. Mogli bi da ostanu neporaženi.

Od ostalih mečeva, Barsa bi trebalo da dobije Đironu u malom katalonskom derbiju, malo golova u duelima između Almerije i Espanjola i Kadiza i Majorke je baš očekivano.