Lampard, Maša i "medved je delovao tako miroljubivo"

Ne možeš da ugrizeš sopstveni lakat, tvrde Rusi koji nekako kroz istoriju uvek beže od vukova a nalete na medveda. Tako je i sa okolnim narodima kada je Moskva u pitanju. Ove izreke Frank Lampard ne zna, činilo mu se da je blizu prethodno pomenutog lakta, ali prosto, bačen je kao i devetorica trenera pre njega sa one jahte koju mu je Roman rado pozajmljivao u vreme dok je igrao za njega.

Šta se promenilo?

Prvo, Lampard nije dovoljno dobar da hoda po piratskoj dasci Abramovičevog broda.

I to je bilo jasno već letos kada je Marina Granovskaja izbrojala silan novac za pojačanja. U tim trenucima dok su Rusi ispisivali čekove, verovatno je neki mudri službenik pravio templejt za otkaz treneru. Oni naivniji su verovali da mesto u istoriji Čelsija štiti Lamparda bolje od bilo kakve magije, ali za to se dobije sat i slika, kada pređete u kancelariju važe nova pravila.

Prvo i osnovno, zavisite od milosti vladara, ili da vas prebacim u korporativni svet od onih sa gornjih spratova. Ako ste gledali "Platformu", jasno vam je zbog čega moraš da pojedeš otpatke za kratko vreme. Današnji svet nema vremena za velike ideje, filmove koji traju više od dva sata, knjige o kojima se mora razmišljati. Tu negde dolazimo do one Romanove ideje iz prošle decenije, da se novac mora trošiti brzo u takvom svetu, jer Rusija te nauči da ništa nije ni okamenjeno i da nikada ne znaš koliko ćeš trajati.

Pa sad, bila to prvobitna akumulacija kapitala ili sistemska korupcija starih parlamentarnih demokratija svodi se na isto, Lamps je kao oni telefoni što nam uvaljuju i pokvare se nekako baš kad im istekne garancija.

Napravio je dobar rezultat prošle godine bez pritiska, lakše je sa klincima, tu cena još nije nalepljena na dres i postoji milion razloga zbog čega će njihova glad povući i trenera napred, imao ili nemao iskustva. On je mogao da ih provede kroz Kobham, impresionira ih gledajući sa zidova kao možda i najbolji igrač u istoriji kluba, samo taj autoritet se mnogo brže troši od autoriteta znanja. Kada napune stomake ti isti klinci će tražiti desert, kada na njihova mesta dovedeš ljude za koje nisu sigurni da su bolji od njih samih, već si među pirane ubacio oglodane kosti. Zbog čega bi Ejbraham verovao da je Verner bolji, ili Mejson Maunt ili Pulišić da Kai Haverc nije hajp? Nema razloga, što se pokazalo ove sezone.

Nije alibi za Lamparda, moraš da pojedeš ono što ti je servirano i da se smešiš, tako je u klubovima kakav je Čelsi. Sigurno je da bi radije uzeo Deklana Rajsa nego Haverca, ali kada su krenuli u kupovinu, Rusi su poneli i njegov spisak. I to je ključ, nešto od tog bakaluka je završilo na "Stamford Bridžu". Uz poruku, da od onoga što Murinjo naziva "jaja prve klase" (pominjao sam to, sviđa mi se metafora) moraš da spremiš najbolji obrok. To da li ćeš iz tiganja koji se lagano zagreva odmah skočiti u vatru na kraći period ne čini razliku. Lampard je bio osuđen da se opeče, bilo je pitanje vremena.

Vremena koje nema, jer svako ko je očekivao da se Čelsi prošeta, čak i sa Liverpulovim nevoljama, Sitijevim filozofskim pristupom stvarima, Junajtedovim lutanjima koja izgleda dobijaju neki smisao (izvinjavam se Ole što sam te zvao profesorom fizičkog vaspitanja) ne razume, ne fudbal, nego život.

Sad možemo da uđemo u detalje, da li je pametno kupiti Čilvela, ako imate dva leva beka, ili je li komandant odbrane koji u 36. godini uči engleski rešenje, da li je Kepa baš kriv za sve loše stvari u zapadnom Londonu, od porasta stanarina do rastuće stope kriminala, zalutali bismo. Jer, mnogo bolji treneri od Lamparda, a bilo ih je najmanje šest ili sedam od deset koliko je Abramovič otpustio uz bogatu otpremninu nisu uspeli jedno, da ujedu sebe za lakat, to jest da budi brži od proteka vremena.

Ni sledeći neće, mada Tomas Tuhel ume da se nosi sa pritiskom, ali mu mnogo slabije ide sa ljudima. A u Čelsiju, to je uvek problem, dođeš, medeni mesec traje neko vreme, a onda shvatiš da je neko sklonio ležaljke i suncobrane i da je plaža zatvorena. Ili što je još gore, da više nisi gost, već čuvar u zimskom periodu.

Kako to da se principi funkcionisanja Čelsija ne menjaju?

Pisao sam svojevremeno o "Zelenoj milji" u ovom klubu, prvi je krenuo Ranijeri, izgledao je kao lik iz filma "Mrtav čovek hoda", sve posle Murinjovog prvog mandata bila je kombinacija situacije u kojoj maziš medveda i poslednja misao ti je "Pa, šta mu bi, delovao je tako miroljubivo.
Gledao sam u crtanom sa devojčicom Mašom"

Ili što u Romanovom kraju kažu "Đavo pliva u mirnoj vodi".