Lans i Lil - derbi podeljenog severa!

Mnogo decenija pre nego što će katarski novac stići na „Park prinčeva“ i od Pariz Sen Žermena stvoriti najmoćniji klub u Francuskoj, fudbal je u ovoj zemlji imao daleko veću socijalnu disperziju.

Gotovo da ne postoji klub koji u svom kodu nije imao obeležje društvene klase, a ova pravilnost prenela se i na sever zemlje gde su se nastali Lil i Lans.

Premda se ne nalaze u istom departmanu, spomenuti klubovi su vremenom stekli status ljutih rivala čija suprotnost se temeljila u nizu različitih faktora.

Lil je važio za centar tekstilne industrije, dok je Lans autentičnost gradio na rudarstvu što je vremenom oblikovalo potpuno drugačiji socijalni milje klubova.

U Lilu je jaka srednja klasa imala čvrsto uporište, dok je Lans pretežno važio za radnički grad što je formiralo klasno svojstvo navijačke strukture kluba iz departmana Pa de Kale.

Budući da je udaljenost između gradova svega 40 kilometara, ovaj faktor je odigrao zapaženu ulogu u jednom od specifičnijih rivalstava u Francuskoj.

Lil je uspešniji klub, ali „Doge“ bi bile „Usamljeni severnjak“ da na nekoliko desetina kilometara u svom okruženju nisu imale solidni Lans.

S obzirom na to da je sadašnji Lil osnovan tek 1944. godine, spajanjem dva lokalna kluba, jasno je da se rivalstvo sa Lansom oblikovalo tek u periodu nakon Drugog svetskog rata.

Već prvi obrisi rivalstva koje je vremenom dobilo na široj prepoznatljivosti uočeni su u prvoj posleratnoj godini kada su se klubovi borili za naslov šampiona Francuske.

O ogromnom interesovanju za ovu utakmicu svedoče i dupke popunjene tribine na stadionu u Lilu koje su prouzrokovale delimično urušavanje krovne konstrukcije na stadionu.

„Doge“ su slavile na ovom meču na putu prve od šest titula šampiona Francuske, a već dve godine kasnije rivali su se susreli u antologijskom okršaju za naslov osvajača kupa.

Pred 65.000 gledalaca fudbaleri Lila slavili su te 1948. godine sa 3:2. Bilo je to treće uzastopno osvajanje kupa za klub sa stadiona „Pjer Moro“, a junak trijumfa bio je dvostruki strelac Žan Barat.

Golu Barata u 86. minutu prethodio je nedosuđeni faul što je razbuktalo vatru navijača Lansa koja se nije gasila sve do današnjih dana.

Druga polovina pedesetih godina rasplamsala je rivalstvo budući da su klubovi bili glavni pretendenti za osvajanje šampionske titule.

Jedan od interesantnijih okršaja Lila i Lansa dogodio se u četvrtfinalu Kupa Šarl Drago davne 1960. godine. Meč je nakon produžetaka završen 3:3, a ostaće upamćen po het-triku golgetera Lila Rene Fatoa, najboljeg strelca u istoriji Derbija Severa.

Prelaz iz sedamdesetih u osamdesete godine doneo je Lansu čak četiri uzastopna trijumfa nad Lilom. Bilo je to vreme ubiranja plodova višegodišnjeg sistema koji je uspostavio čuveni Arnold Sovinski, a koji je krunu doživeo u sezoni 1976/77, osvajanjem vicešampionske pozicije.

Bio je to vrhunac najmračnijeg perioda za „Doge“ na gostovanjima Lansu budući da na stadionu „Feliks Bolar“ nisu slavili od 1965. do 1986. godine.

Početak osamdesetih protekao je u znaku Lansa, ali je druga polovina ove decenije pokazala znake kriza koja će doživeti kulminaciju ispadanjaem u niži rang.

Devedesete su od Lansa stvorile stabilnog prvoligaša i šampionsku generaciju u sezoni 1997/98, baš u vreme kada je Lil tražio spas iz druge lige na čelu sa tadašnjim trenerom Vahidom Halihodžićem.

Ulazak u novi milenijum više je prijao Lilu pošto su „Doge“ osvajanjem dve titule potvrdile status jednog od kvalitetnijih francuskih klubova, dok je Lans uglavnom igrao u drugom rangu takmičenja.

Specifičnost rivalstva u ovom periodu dao je golgeter Pjer-Alen Frau koji je postigao četiri gola u derbiju Severa, nastupajući u dresu oba kluba.

Povratkom Lansa u Ligu 1 u sezoni 2020/21 veliko rivalstvo je obnovljeno, a prvi naredni okršaj rivali će imati ove subote od 21 sat u derbiju 9. kola Lige 1.

Meč na stadionu Lansa ekipe dočekuju sa jednakim brojem bodova, a imajući u vidu tradiciju i mali broj golova na stadionu „Feliks Bolar“ verujemo da će tako biti i ovoga puta.