“Lanterna” u kupu!

 Scene kada je Đenoa ispadala iz lige i procesija iz ligurijske luke u kojima Sampovi navijači sahranjuju gradskog rivala (i obrnuto) su bile kolorit na prelazu vekova. Iako su "rosoblu" u saučesništvu sa Englezima rodonačelnici "kalća" (otuda i krst Svetog Džordža) u grbu kluba, poslednjih nekoliko decenija pripadaju mnogo mlađoj Sampdoriji.

Jer, porodica Mantovani je promenila odnos snaga u gradu, potpomognuta Vujketom Boškovom, Manćinijem, Vijalijem i ostalima. Samp je u osamdesetim i devedesetim terao komšiluk da guta prašinu, domogao se i "Skudeta" i evropskog trofeja, kupove da ne pominjemo. Da najveća nagrada izostane, pobrinuo se Ronald Kuman slobodnjakom u 120. minutu finala na "Vembliju" početkom devedesetih.

Ali, to je sada već davna prošlost, na redu je Đenoa da se podsmeva svom najvećem rivalu koji je pre dve godine skliznuo u Seriju B. Prošlogodišnji eksperiment Dorijana sa Andreom Pirlom je okončan pre nekoliko nedelja. "Maestro" je smenjen posle lošeg početka Serije B, iako su doveli nekoliko prekaljenih igrača kako bi pojurili povratak.

Iako je mnogo mlađa, nastala posle Drugog Svetskog Rata, Sampdorija je uspešnija od Đenoe u derbiju Lanterne. Pod čuvenim svetionikom Dorijani su se radovali 12 puta više, tu računamo i utakmice kupa.

Naime, 6:3 je u pobedama za Sampdoriju koja je od 1985. do 1994. četiri puta slavila u ovom takmičenju (krajem osamdesetih su osvojili počivši KPK i izgubili jedno finale). Čak i u ranim danima rivalstva, Samp je uzimao meru slavnim komšijama, pedesetih i šezdesetih su ih tukli, čak i kada je "Grifo" bio jači tim.

Lanterne nema već tri godine, dve je Sampdorija u Seriji B, a u sezoni kada su ispali Đenoa je bila u nižem rangu, Ko te pita, derbi je derbi makar bio i u ranim fazama kupa.

Mnogo toga ovi klubovi su prošli od 1946. kada su se prvi put sastali. Bilo je toliko važno da je među publikom bio i prvi posleratni italijanski predsednik, čovek pomirenja i poznati advokat De Nikola. Đuzepe Baldini koji je kasnije odlazio u Đenou, ali se vratio i u Samp je dao jedan od najlepših golova u istoriji derbija, eto već na prvom "sastanku".

Tada je derbi nekako imao plemenitije emocije, rivali su mu čestitali na bombi kojom je pocepao mrežu Đenoe, osamdesetih je nasilje postalo redovno na "Marasiju" koji klubovi dele, mada manje nego na drugim gradskim derbijima.

Pomenuti Baldini je najbolji strelac derbija sa pet glova, igrao je za oba kluba, toliko je dao i Baseto, još jedan igrač Sampa iz tog perioda, prvih desetak godina posle rata. Manćini je dao četiri, Vijali tri, kod Đenoe, "Prinćipe" Milito je četiri puta zatresao mrežu Dorije, najefikasniji stranac. Doduše od ta četiri, tri je dao u jednom, još jedan u drugom derbiju 2009-10, pre nego što je otišao u Inter da sa Murinjom kreira "tripletu".

Trenera koji su sedeli na obe klupe nije bilo mnogo, tek četvorica, Delneri i Delio Rosi su oni iz ovog veka.

Igrača je bilo znatno više, nema nekog velikog rivalstva sa te strane, odnosno nije opasno promeniti klubove. Navijači Đenoe su iz centra grada, Sampdorijini iz predgrađa. Ovi stariji za sebe tvrde da su pravi Đenovljani, podsmešljivo nazivajući rivale "biciklistima". Razlog su boje Sampdorije za koje se podrugljivo tvrdi da su toliko ružne da samo neki biciklisti mogu da nose takvo šarenilo. Sa druge strane, Dorijani rivala nazivaju "Ćurkama". To se odnosi na grb za koji tvrde da liči na pomenutu živinu (inače grb je Grifo, mitski zmaj).

Ima i dobrog humora među komšijama. Recimo kada je Đenoa dobila prvi derbi posle gotovo deset godina, u vreme dok je Samp bio mnogo jači, početkom devedesetih, lik Brazilca Branka je završio na Božićnim čestitkama. Ovaj bombarder (stariji ga se sećaju) je razneo Paljukinu mrežu iz slobodnjaka za pobedu u finišu, a navijači njegovog kluba su poznanicima koji navijaju za Samp slali upravo pomenute čestitke za Božić.

Koliko derbi nema veze sa tabelom, upravo svedoče ti dani. Pričamo o godinama kada je Dorija uzela titulu, kup, KPK i igrala finale Lige šampiona na Vembliju.

U tom periodu u pet mečeva, dve godine nisu dobili najvažniji meč. Doduše i Đenoa je bila (kao i svi klubovi Serije A) u tom periodu jaka, predvodio ih je sjajni tandem napadača, češki razbijač Tomas Skuravi i njegov antipod, omaleni Urugvajac Pato Agilera. Bili su četvrti i igrali polufinale Kupa UEFA, što bi danas u recimo LE bilo nezamislivo.

Đenoa je domaćin (ne Đenova kako se obično piše, jer to je ime grada, crveno-plavi ne dele ime, iako će vam njihovi navijači reći da su oni predstavnik luke i simbol fudbala u Liguriji), i jasno je da su favoriti, igraju u višem rangu. Samo, možda malo golova i višak kartona bude kao i obično scenario, česti su remiji u ovom meču. Među kladioničarima se spekulisalo da je to zbog kiše koja često bude kulisa za derbi Lanterne.

Ovo je osmina finala, oni najbolji, top osam se uključuju od naredne runde. U tom žrebu će biti i jedan drugoligaš jer Piza dočekuje Ćezenu. Leće će verovatno izvesti kombinovan sastav protiv Sasuola koji se posle više od deset godina suočava sa Serijom B. Ne bi trebalo da bude mnogo golova u sudaru Torina i Empolija koji deluje začuđujuće dobro, a Udineze koji doživljava renesansu pod Kostom Runjaićem (pisaćemo o ovom treneru uskoro) dočekuje Salernitanu na "Dačija Areni).

Tim koji ima najviše drugoligaških sezona u istoriji, Breša je dobro startovala u Seriji B. Putuju na noge Monci, još jedan drugoligaš Kremoneze, igra u gostima, rival je Kaljari koji je u kupu igrao jednu završnicu i to u slavnim danima krajem šezdesetih. Tim koji je predvodio bombarder Điđi Riva je bio drugi u finalnoj grupi, sledeće sezone su osvojili titulu.

Ovo kolo zatvaraju Napoli i Palermo, Konte u onim godinama sa Juventusom i Interom nije osvojio nacionalni kup kao trener, igrao je jedno finale u prvoj godini na klupi "Bjankonera" i izgubio baš od sadašnjeg kluba, Napolija. Jasno, protiv Sicilijanaca koji su u Seriji B su Vesuvijani apsolutni favoriti, ne igraju Evropu, pa će probati da se bore na dva fronta.

Kup Italije kreće već danas, parove pogledajte OVDE!