LDU - Bela bajka!

Južna Amerika je čekala novi okršaj brazilskih giganata u finalu. Izgleda da neće biti ništa od toga, treći put u nizu Palmeiras se spotakao u napadu na latinoameričku krunu. Naime, od duplog trijumfa 2020. i 2021. jedan od najboljih timova kontinenta, ispadao je u situacijama kada su ih svi videli u završnici. Dobro, prošle sezone su naleteli na zemljake iz Botafoga u osmini finala, ali su 2022. i 2023. ispadali u polufinalu. Šokatna je bila elininacija od Paranaensea koji je predvodio bivši trener "Zelenih i čovek koji je bio iza njihove jedine titule prvaka kontinenta u prošlom veku, veliki Fil Skolari. Onda ih je izbacila Boka u polufinalu pre dve sezone, a kako rekosmo sva je prilika da treći put u četiri godine padaju na ovoj stepenici, u top četiri. Put pod oblake, na 2800 metara nadmorske visine u Kitu je završen teškim porazom od 3:0, primili su golove u prvom poluvremenu, bukvalno nokaut diva koji se sada suočava sa gotovo nemogućom misijom na svom "Alijanc Parku".

LDU ima ogromnu prednost, nisu oni repa bez korena. "Albosi" koji baš retko gube u svojoj "Kasa Blanki" su pre dve godine protiv Fortaleze u finalu u urugvajskom Maldonadu uzeli Kopa Sudamerikanu. Na tom putu su izbacili i Sao Paulo takođe na penale i još jednom pokazali da su specijalisti za Brazilce.

Naime "beli tim" je i ove sezone prvo nokautirao aktuelnog osvajača Botafogo, pa onda Sao Paulo koji im je redovna mušterija, eto sada su na putu da arhiviraju i Palmeiras.

Ovaj ekvadorski klub ima već titulu kontinentalnog šampiona i to iz 2008. kada su postali prvi klub iz svoje zemlje koji je osvojio krunu u Latinskoj Americi.

EPA-EFE

Hajde da premotamo u tu nestvarnu sezonu...

Taj tim LDU je šokirao sve, na klupi je bio Argentinac Edgardo Bauza, fudbalski tradicionalista i nomad koji je bio igračka legenda Rozarija gde je i počeo trenersku karijeru. Okružio se u Kitu zemljacima Arahuom, Mansom i Bielerom, imao i neumornog Paragvajca Veru koji je bio kao strvoren za njegov fudbal.

Ta generacija LDU je teško gubila mečeve, a obilato su koristili svoj stadion i nadmorsku visinu. U grupi su bili drugi, iza Fluminenzea sa kojim su remizirali u "Beloj Kući" i izgubili na "Marakani". Ko bi rekao da će im nekoliko meseci kasnije baš "Flu" biti rival u borbi za najveći uspeh ekvadorskog fudbala u istoriji.

Onda je krenula serija pobeda u Kitu, izbacili su Veronov Estudijantes, iako su izgubili revanš u La Plati. Taj gol za prolaz je dao Luis Bolanjos koji će zbog tih golova u gostima zaraditi kultni status među navijačima. Koliko su bili jaki "Studenti" iz Argentine neka posvedoči činjenica da će sledeće godine naslediti LDU na tronu.

Usledio je duel sa San Lorencom, još jednim argentinskim velikanom, dva puta po 1:1, upravo su Argentinci Bieler i Manso dali po gol protiv "Svetaca", a onda je na scenu stupio heroj. Ekvadorski veteran, golman Sebaljos koji je te sezone stigao u LDU (legenda rivala Barselone) je odbranio dva penala i tim iz Kita je otišao u polufinale. Tamo ih je čekala meksička Amerika, važilo je, osim u finalu, pravilo gola u gostima. Pogađate, taj zlatni gol dao je opet Bolanjos i odveo svoj tim neočekivano u finale.

Da druge strane je stajao Fluminense, u tadašnjem sistemu (sve do 2018. i nereda u mečevima Boke i Rivers u finalu) igrale su se dve utakmice. Flu je tukao Boku u polufinalu, Brazilci su jurili svoju prvu titulu prvaka Južne Amerike. Predvodio ih je kao i danas Tijago Silva, tada klinac, na klupi (kao i danas) bio Renato Gaučo, a u timu su igrali još Argentinac Dario Kinka, Tijago Neveš...

Videli smo dva neverovatna meča, LDU je na poluvremenu vodio sa 4:1 u Kitu, u nastavku je Neveš dao gol nade za Brazilce. Na "Marakani" je moćnu Flu stigao prednost Ekvadoraca, het-trik Tijaga Neveša, neizbežni Bolanjos je još jednom dao gol na strani. Da je važilo pravilo gola u gostima Brazilci bi se radovali, umesto toga smo gledali produžetke. Ostalo je 3:1, usledili su penali i pogađate, još jednom je Sebaljos bio heroj. Utišao je "Marakanu", odbranio tri penala i doveo LDU na krov Latinske Amerike. Ovo je bio senzacionalan rasplet sezone, gotovo kao onaj iz 2004. o kome smo pisali kada je Onse Kaldaz slavio protiv Boke. Naravno da je LDU veći klub od Kolumbijaca, ali nisu imali nekih uspeha u Kopa Libertadores. To će biti tek početak, ali bez Bauze koji je otišao u Al Nasr da naplati uspeh. Novi trener je bio Urugvajac Fosati, LDU će osvojiti Superkup u dve pobede protiv brazilskog Internasianala. Nisu se popeli na svetsko presto, poraženi su od Junajteda u Jokohami, presudio je Vejn Runi, prethodno su Ekvadorci tukli meksičku Pačuku u polufinalu.

Ali, sledeće 2009. LDU je kompletirao trofeje osvojivši Sudamerikanu. Takmičenje je imalo drugtačiji format, igralo se po pozivu, nokaut sistem, Ekvadorci su izbacili Lanus, Sarsfild, pa River Platu, onu urugvajsku (spakovali su im sedam golova u Kitu) i istorija se ponovila, još jednom je sa druge strane bio Fluminenze. U prvom meču kod kuće rastavili su velikana iz Rija, bilo je 5:1, heroj je bio Edison Mendez koji se te sezone vratio iz PSV Ajndhovena na "Kasa Blanku". On je dao tri gola u prvom meču. Iako je na "Marakani" preživeo Golgotu, gubio sa 3:0 na 20 minuta do kraja, ekvadorski tim je uspeo da sačuva nekako prednost iz Kita i da stigne do Sudamerikane.

Onda se Bauza vratio na klupu, a dve nestvarne godine završene su drugim trofejom u Superkupu. Tukli su u dva meča prvaka Južne Amerike Estudijantes, ključ je bio nama poznati "Pirat" Barkos. Tada je imao tek 26 godina, posle Zvezde je igrao u Urakanu, pa Kini pre dolaska u Ekvador. On je sa dva gola u Kitu potopio Estudijantes, u La Plati je LDU izdržao i osvojio trofej. Barkos je samo tu sezonu igrao na "Kasa Blanki" otišao je u Brazil, u Palmeiras, ali se vratio 2017. I dalje odoleva, u peruanskoj Alijanci, sada je već dobro držeći gospodin od 40 i kusur leta.

Šta je bilo sa junacima naše priče. Titula u Ekvadoru iz 2010. je bila poslednja pre osmogodišnje suše. Igrali su tek par puta u tom razdoblju bez uspeha u Kopa Libertadores, primat u Ekvadoru su preuzeli Barselona i Independiente del Vale. LDU se vratio titulom iz 2018. igrao odmah sledeće godine četvrtfinale, Boka je bila prejaka. Od tada su jednom ispali od Santosa u osmini finala, u ovoj deceniji nemaju neke rezultate u Kopa Libertadores, kako rekosmo, osvojili su Sudamerikanu pre dve sezone.

Sada su na korak od finala koje će biti igrano u Limi krajem novembra. Treba izdržati u Sao Paulu.

U drugom polufinalu Flamengo nosi minimalnih 1:0 na revanš na "Cilindru" u Aveljanedi. Rasing se neće predati, utakmicu na "Marakani" je rešio Kolumbijac Karaskal u samom finišu, možda to bude razlika.