Le Classique – Utakmica jakih emocija!

Bernar Tapi je u svojoj autobigrafiji napisao da je PSŽ njegov najbolji neprijatelj, u stvari on je to ponovio u jednom napisu o rivalstvu dva najveća francuska kluba. Pisali smo o „Le Classique“.

Osramoćeni predsednik Marseja je tvrdio da je dozvolio rivalstvo sa PSŽ kako bi svoj tim zvezda držao u stanju pripravnosti da ne pomisle da im niko ništa ne može i da se ne opuste.

Naravno, iz Pariza, pre svega od Kanal Plus koji je bio sponzor i vlasnik prestoničkog kluba, stigle su uvrede i podsećanje na lopovluk zbog koga je Marsej izbačen iz lige početkom devedesetih, kada je u prvoj polovini osvojio i titulu prvaka Evrope.

To Marsej ima, Pariz nema i na jugu smatraju da je to najvažnije kada se povede rasprava o tome koji je klub veći. Marsej ima i više navijača, mada je PSŽ drugi, ili se to čak, kako oni tvrde promenile u ovoj deceniji njihove dominacije.

Ono što je sigurno, sem Pariza i Nice, kada se igra ovaj derbi, Francuzi navijaju za Marsej, jer glavni grad niko ne voli i smatra ga uzrokom svih problema. Kada je Azurna obala u pitanju, stvari su komplikovanije u kneževini, jer je Marsej vs Nica najvatreniji derbi juga, a i jedni i drugi preziru Monako.

Sudar ovih klubova ima i političku konotaciju, Marsej je naravno centar imigracije, neki će reći i očaja, jer propadanjem luke i grada na Mediteranu kapiral se preselio drugde što je među imigrantima razvilo strašan osećaj beznađa, ali sa druge strane i solidarnosti.

To je rodilo i ekstremizam navijača Pari Sen Žermena, oni najopasniji su prilično radikalni i desno nastrojeni, mada deluje uvrnuto u klubu koji je praktično ispostava države Katar. Ipak, Parižani gaje veoma dobre odnose sa Katoličkom crkvom u Francuskoj i pokušavaju da naprave melting pot, lonac u kome će pomiriti sve pariske interese.

Ovi klubovi su između sebe podelili mnogo trofeja, ali tek u ovoj deceniji PSŽ je uspeo da serijom stigne do mesta u vrhu, u provinciji je sve lakše. Zato je Lion vladao u prvoj deceniji veka, zato je Sent Etjen dominirao sedamdesetih, zato razni projekti poput Lagardijerove Rasing Matre nisu uspevali u glavnom gradu.

Marsej je promenio sve pod Tapijem, tada su ogromnim ulaganjem stigli do krova Evrope.

Jedna od najvažnijih utakmica koja je odigrana bila je 1989. Tada su se dva kluba trkala za titulu i iako je Marsej slovio za favorita u tom prvenstvu, PSŽ je bacio rukavicu.

To je, verovatno jedan od najznačajnijih mečeva u novijoj istoriji francuskog fudbala.

Jer, PSŽ je osvojio prvu titulu 1986. u godini kada je Tapi kupio Marsej. Te sezone 1988-89, Olimpik je kupio Frančeskolija, Karlosa Mozera, Tiganu, Roša, Amorosa i Krisa Vodla koji je postao najplaćeniji igrač Engleske, tačnije izjednačen je britanski rekord od 4.5 miliona funti koliko je plaćeno Totenhemu.

Tokom sezone pljuštale su optužbe od strane predsednika Parižana Borelija na račun Tapija i kupovine utakmica. Ispostaviće se kasnije da je tačno, ali cela ta sezona je stala i meč za titulu na krcatom „Velodromu“. Marsej je pobedio, Frank Soze je postigao jedini gol i tu je krenula serija od četiri titule, peta je oduzeta, nije nikome dodeljena posle skandala i kupovine utakmice protiv Valensijena, posle čega je kao prvak Evrope, Marsej izbačen u drugu ligu.

Rivalstvo je opstalo, i dalje se mnogo ne vole, ali je Marsej ove godine konkurentan i probaće da uzme Superkup u sredu.