Legenda o Kajzeslauternu - Između sna i košmara

Kajzerslautern ove godine ne blista u Cvajti gde će se, po svemu sudeći, boriti za opstanak, ali klub legendarnog Frica Valtera ima impresivnu sezonu u Kupu Nemačke gde će se u okviru četvrtfinala sastati sa ekipom Herte iz Berlina. 

Izabranici grčkog trenera Dimitriosa Gramozisa su na putu do duela sa rivalom iz Cvajte eliminisali redom Koblenc, Keln i Nirnberg i podgrejali nade navijača da mogu i treći put do prestižnog trofeja. To je i više nego dovoljan povod da se prisetimo legendarne sezone 1995-96 u kojoj su “Crveni đavoli” osvojili čuveni DFB Pokal samo nedelju dana nakon što su posle 33 godine ispali iz Bundeslige.

Pod vođstvom Fridela Rauša, Kajzerslautern je dve godine pre šizofrene sezone postao vicešampion Nemačke, a koliko je ta godina bila čudna pokazuje i podatak da je izgubio 10 ligaških utakmica, isto kao i Bajern koji je bio drugi na kraju sezone. Ipak, razliku su napravili nerešeni rezultati jer je Kajzerslautern dobio samo šest od preostala 24 meča, pa je na kraju sezone zauzeo 16. poziciju koja je označila i ispadanje iz elite posle više od tri decenije. Podsetimo, “Crveni đavoli” su bili jedni od osnivača Bundeslige i veoma respektabilan tim u nemačkim okvirima.

Kajzerslautern je polako, ali sigurno eliminisao jednog po jednog rivala iz Kupa Nemačke. Odmah na početku se namučio protiv niželigaša Fortune iz Kelna kojeg je dobio tek posle produžetaka i to sa 4:3. Usledila je druga runda i prilično lak zadatak protiv Vatenšajda kojeg je Kajzer dobio sa 3:0, da bi u osmini finala eliminisan Šalke što je i privuklo pažnju nemačke javnosti. Četvrtfinale je donelo okršaj sa Homburgom kojeg je dobio posle velike drame u gostima gde je bilo 4:3, dok je u polufinalu minimalnim rezultatom slavio protiv Bajera iz Leverkuzena. Interesantno, upravo će “farmaceuti” nekoliko nedelja kasnije i “gurnuti” Kajzerslautern u Cvajtu, a nakon meča nastala je legendarna fotografija dvojice prvaka sveta u kojoj Rudi Feler teši Andreasa Bremena u suzama zbog ispadanja iz elite.

Samo nedelju dana nakon te scene, Kajzerslautern se u ne naročito idealnom raspoloženju borio za trofej protiv Karlsruea, tima koji je devedesetih bio redovni član Bundeslige, a te je sezone obezbedio i plasman u Intertoto kup. Za klub iz pokrajine Baden-Virtemberg nastupali su igrači poput Tomasa Heslera, Mihaela Tarnata, Torstena Finka i Jensa Novotnog koji su u tim trenucima bili ili u godinama nakon toga postali reprezentativci Nemačke. Sa druge strane, Kajzerslautern se uzdao u kapitena Bremea koji je činio sjajan tandem sa češkim napadačem Pavelom Kukom.

Ekipu je u međuvremenu od Rauša preuzeo Ekard Kraucun koji je i vodio ovo epsko finale na Olimpijskom stadion u Berlinu pred više od 75.000 ljudi. Bio je to prilično tvrd, svedoci kažu u nekim trenucima i negledljiv fudbal, ali kada je ulog veliki trofej, onda to i nije tako neuobičajeno. Levi spoljni Kajzerslauterna Martin Vagner postigao je jedini gol na ovom meču u 42. minutu iz slobodnog udarca, da bi nakon toga usledila totalna ofanziva izabranika Vinfrida Šefera. Imao je Kajzerslautern dovoljno sreće i pameti da sačuva vođstvo i tako osvoji svoj drugi pehar Kupa Nemačke u trenucima kada je ispao iz Bundeslige. Narednog dana osvanula je sada već čuvena naslovnica Kikera pod nazivom “Između sna i košmara” koja je idealno opisala trenutak u kojem se našao Kajzerslautern.

Upravo je ovo finale i bilo presudno da Andreas Breme i ostane u klubu. Da je to bio pravi potez pokazaće dve neverovatne sezone pod kormilom Ota Rehagela koji je načinio nemoguće osvojivši godinu za godinom Cvajtu, a potom i Bundesligu čime je ispisao istoriju evropskog fudbala koji tako nešto još nije video.

Hoće li ova generacija igrača Kajzerslauterna ponoviti uspeh iz 1996. teško je reći, ali ovakve Herte se ne treba plašiti…