Lepi maniri Madonine - Na redu milanski derbi!

Milan je centar sveta i sasvim jasno fudbal ima dosta veze sa tim. Jer, u centru Lombardije rivalstvo dva kluba je oslobođeno agresije i prostakluka. U dolini reke Po će uvek preovladavati crni humor na račun rivala, ali nikada se u tome neće otići, kod većine dalje od dobrog ukusa. Poznata je priča najčuvenijeg advokata grada Pepina Priska koji je bio potrpredsednik Intera i planirao da se učlani u Milan pred kraj života, kako bi jedan "Milanista" manje bio na svetu. Ipak, navijači Inter neuporedivo više mrze Juventus, nego što ne vole Milan. Jeste, senka je narasla tokom devedesetih, tačnije u Berluskonijevoj eri, kada su crno-plavi gledali kako "cugini" (rođaci) pokoravaju Italiju i svet, ali zanimljiva je priča po kojoj je tvorac najvećih uspeha "Milanista" u stvari navijač Intera.

Iako je "Il Cavaliere" Berluskoni uspeo da falsifikuje biografiju i da napiše kako je nedelja podrazumevala porodični ručak i odlazak na stadion sva je prilika da je on na stadion odlazio da gleda "bene" ili "bauscia" kako na lokalnom dijalektu zovu navijače Intera-

Zbog čega?

Pa, samo "bene" znači da dobro finansijski stojite, da možete pomodnom vespom u to vreme na utakmicu, dok su oni drugi, crno-crveni morali da se guraju u tramvajima. "Casciavid" su radnici, ime je izvedeno iz jedne vrste šrašcigera koji je bio simbol za milanske niže slojeve. To danas nije tako, ali činjenica je da je Berluskoni želeo da kupi Inter (što negira, mada je dokazano), i na kraju ugrabio Milan, čiji je predsednik u strahu od robije, te 1986. pobegao u Južnu Afriku.

Tu već počinje nova priča, do tih dana, Inter je bio uspešniji od komšija, pogotovo na osnovu Ererinih velikih "šezdesetih" odnosno Grande Intera, ali se u poslednjih 35 godina promenilo bukvalno sve.

Stadion je mitski, dograđivan, prerađivan, šminkan, ali i dalje stoji od 1926. napravio ga je Milan, njihov predsednik Pireli, a pred rat je prodao zdanje lokalnim vlastima. Ovo je stadion netipičan za fašističko vreme, bez atletske staze, doslovno hram fudbala. Od "San Sira" je prerastao u "Meacu" kada je legendarni fudbaler umro osamdesetih. Igrao je za oba kluba, ali navijači Milana će stadion i dalje nazvati "San Siro". Jer, "Pepin" Meaca je simbol Intera, i kada je dao gol u "Madonini" za Milan, legenda kaže da je plakao u svlačionici. Jasno, njegov kultni status najboljeg fudbalera Italije, Evrope, mnogi kažu i sveta u periodu između dva rata je nadrastao rivalstvo dva simbola Pijemonta.

Milion je priča o ovom sudaru, ne bismo da se vraćamo daleko u prošlost, niti da vas davimo brojevima. Jer, ovo je zdravo rivalstvo, bar ono na bočnim tribinama, mada se i oni iza gola ne mrze, iako animozitet postoji. Zbog toga ćete na tribinama u "Madonini" lagodno sedeti pored navijača drugog kluba, ćaskati o fudbalu i složiti da se ne slažete. Dešavalo se da igrač direktno iz autobusa jednog ode u vozilo drugog kluba, kao Mauricio Ganz kada mu je jedne zime menadžer javio da prelazi iz Intera u Milan. Ili dešavalo se jasno da braća Barezi igraju jedan protiv drugog, a da je onaj poznatiji Franko, prvo odbijen u Interu, pa je na kraju postao najbolji libero sveta.

Jasno da je ovo izvor nebrojenih zadirkivanja i prozivki po milanskim barovima, jer je Inter pravio katastrofalne poslove sa Milanom. Dali su im Pirla, Krespa, Sedorf i još neki igrači kao neuspešni u Interu su postali legende u Milanu. Ibra je takođe posle sezone u Barseloni, nakon odlaska iz Intera, stigao u Milano. Ali, zanimljivo da je dosta igrača Intera imalo takozvanu "Labudovu" pesmu u Milanu, recimo Brazilac Ronaldo, pa Bobo Vijeri, Baloteli, Taribo Vest. Aldo Serena je menjao milanske timove praktično kad god je želeo, ali je stigao da zaigra za Juventus. Neke italijanske legende kao svetski prvaka Kolovati i golman Toldo su ponikli u Milanu, ali su svetske karijere napravili u Interu.

Kako rekosmo, nije baš da je bilo neke zle krvi, niti je Milan podeljen grad kao recimo Rim.

Ono što je novina u derbijima u prethodnih par sezona je da je Inter, a delom i Milan ugledao svetlo na kraju tunela. Završen je teror Juventusa, Inter je preoteo titulu, a Milan posle silnih promašaja nakon odlaska Berluskonija, ali i u poslednjih nekoliko godina njegove ere, konačno ima šansu da se bori za titulu. Ponovo je "Madonina" utakmica koja se pita o vrhu tabele, za oba kluba i navijače to je bilo praktično pitanje svih pitanja i hleb nasušni.

Klubovi su promenili vlasnike po dva puta, od odlaska tandema Berluskoni-Morati, ali i kada su bili u italijanskim rukama, praktično igračke najbogatijih ljudi Italije, nije bilo odsustva ukusa u prepucavanjima dva vlasnika, čak su bili u korektnim odnosima, iako se pričalo da se nalaze na dve potpuno različite strane političkog spektra, i da Moratijevi preziru “skorojevića” Berluskonija. A opet, Don Silvio je želeo da Maksovu sestru Bedi Morati podrži za gradonačelnika Milana.

U subotnji derbi Inter ulazi sa +4 i utakmicom manje, sjajan jesenji utisak Milan je pokvario u par kola. Iskreno rečeno, čini se da je Liga šampiona njihov krajnji domet, ali da ih ne otpisujemo. Prošle godine je Konte na putu ka kruni dobio kada je bio nominalno gost, ali izgubio u prvom delu. Milan je dobio tek taj jedan derbi od poslednjih deset, računajući i kup, jesenas je bilo 1:1.

Što se timova tiče, u Milanu se nadaju da će Ibrahimović uspeti da se oporavi, vlada umereni optimizam, ali teško ga je očekivati od početka, verovatno Žiru bude u timu od starta. Za našeg Lazetića rezervisana je klupa, videćemo hoće li dobiti šansu u svojoj prvoj “Madonini”.

Kesi, Balo-Ture su se vratili povređeni sa prvenstva Afrike, Tomori je i dalje van terena, Kjaer je završio sezonu, Milanova uža odbrana je praktično desetkovana, a pojačanje na toj poziciji nisu doveli.

Inter je bez novog pojačanja, Gosens je stigao povređen, a Korea je dugo van stroja i to se nije odrazilo na rezultate. Lautaro i Džeko će predvoditi napad, Sančez čeka šansu, Kaisedo, još jedno pojačanje debituje sa klupe.

U svakom slučaju, Inter je bolji tim, možda to neće odlučiti derbi, ali čini se da su favoriti i da bi trijumfom verovatno ugasili nadu Milana u “skudeto” koji čekaju više od decenije.