Liverpul – sve ili ništa

Kada je te 2015. godine Jirgen Klop sedeo u fotelji sale za konferencije, sada već bivšeg trening kompleksa „Melvud“, svakom navijaču Liverpula zasijale su oči u nadi da će on biti čovek koji će promeniti sve. Čovek koji će prekinuti patnju i bol. Čovek čija će reč biti jasna i glasna, kako u svlačionici, tako i u kancelariji gde sede rukovodioci. Jirgen Klop je takva persona – direktna, inteligentna i harizmatična. Takav mu je i fudbal.

Kada je te 2015. godine Jirgen Klop sedeo u fotelji sale za konferencije, sada već bivšeg trening kompleksa „Melvud“, svakom navijaču Liverpula je obećao jedno – da će kroz četiri godine barem jedan trofej ući u vitrine „Enfilda“. Istog tog dana, tog 8. oktobra, poslao je jasnu i glasnu poruku: „Želimo da pretvorimo sumnju u veru“, misleći na navijače i sve koji pripadaju klubu. Uspeo je. Liga šampiona, Superkup Evrope, Svetsko klupsko prvenstvo i Premijer liga posle tri decenije uz eklektičan fudbal koji je sve ostavljao bez daha. Dovoljno da u očima navijača postane ikona kluba.

Ali, to nije sve. Ove sezone... Ove sezone mogao bi da postane potpuno jedinstven, baš kao i sam klub, njegovi igrači i svi zaposleni. Ove sezone, Liverpul juri „kvadripl“, odnosno pokušaće da objedine sve moguće trofeje, a ima ih četiri. Jedan su već utefterili, a to je Karabao kup kada su u finalu na „Vembliju“ pobedili Čelsi posle boljeg izvođenja penala kojih je bilo čak 22. 

Istog protivnika imaće i u drugom Kup takmičenju koje Engleska daje, a jedno je od najprestižnijih na svetu. U pitanju je FA kup do čijeg su finala stigli preko, između ostalih, Mančester sitija. „Građani“ su pali u polufinalu, mahom svojim greškama, ali i izuzetnom pritisku Liverpula u prvom poluvremenu i Klop je još jednom nadmudrio Gvardiolu u eliminacionim utakmicama.

Posle 33 utakmice u Premijer ligi stvari su jasne – prosipanja bodova ne sme biti. Mančester siti ima poen prednosti u odnosu na „crvene“ s tim da ekipa Jirgena Klopa ima znatno teži raspored. Čekaju ih dueli sa Njukaslom, Totenhemom, Vilom, Sautemptonom i Vulvsima, dok Siti ima Lids, Njukasl, Vest Hem i Vilu.

Za ova dva tima, između se nalaze i utakmice u Ligi šampiona. Siti će na Real Madrid, dok će Liverpul takođe na španski tim – Viljareal. „Žuta podmornica“ je prešla preko prepreka zvanih Juventus i Bajern što je bilo iznenađujuće, ali kada se oči usmere ka dešavanjima na terenu i nije baš tako. Viljareal je pokazao odličnu igru iz tranzicije, čvrstinu i uz dozu sreće koja je neizostavna imaće priliku da se bore za finale. Prekoputa sebe imaće jedan od trenutno dva najbolja tima današnjice. Liverpul ih je uspešno savladao 2016. godine u pohodu ka Ligi Evrope, takođe u polufinalu. Šest godina kasnije, maltene u dan sastaju se ova dva kluba. Merzisajdskom timu će ovo biti 12. pojavljivanje u polufinalima evropskih klupskih takmičenja, a ono što je impozantno jeste da su u devet navrata bivali ti koji su podizali pehar. Statistika je više nego jasna. Imaju uspešnost od 81.8 odsto što je, posle Milana, najbolja statistika jednog kluba u istoriji Lige šampiona, odnosno elitnog takmičenja koje god ime da nosi. Liverpul je ujedno, uz Mančester junajted, engleski tim koji se najviše puta do sada domogao polufinala prestižnog turnira. Čelsi je to uspeo osam puta, a svi ostali (Lids, Siti, Arsenal, Notinhem, Totenhem, Vila i Derbi) uspeli su to ukupno 14 puta, što je, za samo dva više u odnosu na dva najveća engleska kluba.

Kada se pomenu polufinale i Liverpul u istoj rečenici, iako je klupska istorija ogromna, prvo što padne na pamet jeste revanš meč sa Barselonom iz 2019. godine. Ponovo je dokazano da „Enfild“ poseduje mitsku moć i da ne postoji sila koju ne uhvati strah kada kroči na taj travnjak bez obzira na to sa kakvom prednošću stižu do Ulice Lajm.

Možda je sama tradicija nešto što je poslednje na umu Unaju Emeriju i njegovim igračima. Španski strateg će svojim momcima prvobitno morati da ukaže na izvanrednu snagu koju poseduje njegov rival. Liverpul konačno ima klupu koja je sposobna da donese razliku. Nezavisno od toga ko je na terenu i ko čeka šansu, svako je opasan na svoj način. Nisu bili previše aktivni u prethodna dva prelazna roka i obezbedili su potpise samo Ibrahime Konatea i Luisa Dijaza. Sa svojom 21 godinom, ali i izvanrednom konstitucijom, francuski fudbaler je prototip štopera kakav je neophodan Liverpulu u narednim godinama.

Nije Klop odmah rešio da ga ubaci u vatru, niti je morao. Žoel Matip i Virdžil van Dajk funkcionišu sjajno, stoga je postepeno pružao priliku Konateu koji je upijao znanje i evidentno je da je mnogo toga "pokupio" pre svega od Van Dajka. Holanđaninov značaj u izgranji Liverpulovih napada često je stavka koja se zapostavlja. Duge i precizne lopte otvaraju mnogo prostora Maneu i Salahu koji deluju po krilima, a Konate u poslednje vreme demonstrira isto. Bolje se kreće, sigurniji je u kontroli lopte i bira bolja rešenja. Njegova fizička dominacija poesbno je došla do izražaja u prethodne dve sedmice kada je dao tri slična gola. Dva puta je posle kornera davao pogotke Benfiki, a juče je isto uradio i protiv Mančester sitija. Statistički podatak koji je impozantan jeste da je on 19 puta startovao za Liverpul ove sezone i ostvario 15 pobeda uz četiri remija.

Možda još bolja kupovina u ovom trenutku jeste Luis Dijaz. On se ne bi dogodio ove zime da Totenhem i Vest Hem nisu ozbiljno „zagrizli". Bio je planiran za leto, ali, Kolumbijčev dolazak mogao bi da ima krucijalnu ulogu u sezoni Liverpula koja može bogato da se okonča. Privlači veliku pažnju protivničkih fudbalera, agilan je, brz i odličan u kontroli lopte, a u igru unosi i zabavu svojim potezima. Sjajan je u napadanju praznog prostora i dubinske lopte koje dobija iz veznog reda ili poslednje linije za njega su poput hrane.

Ibrahima Konate je plaćen 35 miliona evra, Luis Dijaz 40, uz 20 miliona bonusa koji će biti isplaćeni u narednih pet godina - savršeno.

Klop stoga ima širok asortiman u napadu. Sadio Mane i Mohamed Salah međusobno funkcionišu kao nikada pre. Dijogo Žota je fenomenalan, dok Roberto Firmino ima sporednu, ali takođe vrlo bitnu ulogu. Tijago Alkantara tek sada deluje kao onaj pravi koji je plenio u Bajernu, a sve bolje igra i Nabi Kejta. O ostalima ne treba trošiti reči, manje više se sve zna. Ovaj tim je sposoban za sve, ali, kako je moguće da prigrle sva četiri trofeja, podjednake su šanse da bez većine ostanu. Ključnih je mesec dana pred njima, fizički će biti isrcepljujuće, ali psihološki momenat odigraće krucijalnu ulogu.