Lučesku - Legenda ili izdajica?

Kada se pomene Mirčea Lučesku, možda je najbolji pridev da je neuništiv. Postao je ove sezone sa 75 godina i nešto dana najstariji čovek koji je vodio jedan tim u Ligi šampiona. Dinamo Kijev je izgubio od Juventusa, ali nema problema, niko mu to neće zameriti.

Njegov dolazak u Kijev pratila je kontroverza, dao je ostavku posle samo četiri dana jer je dobio smrtne pretnje navijača. Naime, Lučesku je u ovom veku sinonim za Šahtjor, on je prekinuo dominaciju Kijevljanja i za 12 godina od "Rudasa" iz blatnjavog Donjecka, praćen novcem Rinata Ahmetova napravio apsolutnog vladara Ukrajine. Uzeo je i UEFA kup, negde u to vreme počeli su krajem prošle decenije problemi sa srcem, lekari su ga savetovali da ostavi fudbal, ništa od toga. I dalje traje, iz Šahtjora je prošetao do Rusije, preuzeo Zenit sa kojim nije uspeo da osvoji titulu, a onda se vratio u Tursku, na klupu reprezentacije.

Njegov dolazak u Kijev nije prva kontroverza u karijeri slavnog trenera. Naime, svojevremeno je zamenio Terima na klupi Galatasaraja posle velikog trijumfa u Kupu UEFA 2000. godine, kada je "Imperator" otišao u Italiju.

Osvojio je Superkup Evrope protiv Reala, dodao na to i titulu u drugoj sezoni, ali Galata ga je smenila kako bi se vratio Terim. 

Osveta?

Jasno, otišao je sledeće godine u Bešiktaš, uzeo ligu na vek postojanja crno-belih. Sledeće sezone su bili na putu odbrane titule, a onda su se delom i zbog čudnih sudijskih odluka raspali u finišu, izgubii prvo mesto.

Lučesku je izjavio da je šampionat režiran i otišao u nepoznato, u Šahtjor. Iako je Ahmetov tih dana bio potpredsednik, vodio je klub, a njegov šef je ubijen u eksploziji bombe na stadionu u Donjecku. Lučesku je ostao, pisao istoriju u Šahtjoru, pa ipak odlazak kod Surkisa, višedecenijskog predsednika i gazde Dinama svakako izaziva čuđenje. Ali, on ne mari, uzeo je Superkup Ukrajine i vodi na tabeli u šampionatu, pred derbi za vikend imaju šest bodova prednosti u odnosu na Šahtjor. Poslednju titulu su osvojili pre šest godina.

Lučesku je sa Dinamom iz Bukurešta osvajao titule kao igrač, ali je kao trener mnogo uspešniji. Osim što je Rumune osamdesetih odveo na veliko takmičenje, on je preuzeo svoj Dinamo, osvojio duplu krunu ispred tada moćne Steaue koja je igrala dva finala Lige šampiona. Tih sezona policijski Dinamo je stigao daleko u Evropi igrali su polufinale KPK, u četvrtfinalu izbacili Partizan, da bi ih zaustavio Anderleht. Lučesku je lansirao Radučojua, to mu je bila karta za Italiju, prvo Pizu, pa Brešu gde je sa uspehom radio pet godina. Toliko dugo se u Italiji nije održao nijedan strani trener, a da nije imao prethodno iskustvo igranja u Seriji A. Vrhunac njegove karijere bila je klupa Intera krajem veka, ali ni on nije Gandalf. Zamenio je Điđija Simonija posle slabog starta sezone, taj tim sa Ronaldom, Bađom, Simeoneom, Zanetijem, Đorkaefom je dobijao kući, na strani su delovali neubedljivo. Lučesku je debitovao ispadanje iz kupa od Lacija, doveo ih je do četvrtfinala LŠ gde su izbačeni od Junajteda. Ispostavilo se da je to njegov poslednji posao u Italiji, zamenio ga je pre kraja Kastelini, sezonu je završio Roj Hodžson, a pre toga se već Morati dogovorio da ekipu preuzme Marćelo Lipi od leta.

Lučesku je poznat po izjavi da Šahtjorovi Brazilci igraju odlično dok ne odu na pauzu, posle dođu njihova braća koja ne znaju da igraju fudbal. Lansirao je Andreu Pirla sa 15 godina uz ljubomoru ostalih igrača u Breši, kasnije su se našli u Interu, doduše Lučesku je trajao samo 14 mečeva, otišao je brzo, dao je par šansi Pirlu kao rezervi, ali mediji su bili protiv i kritikovali ga zbog toga.

Jesenas je pred duel Dinama i Juventusa, Pirlo rekao da ga je Lučesku naučio mnogim stvarima i da mu je prvi rekao da se ne obazire na gunđanje starijih saigrača jer zna fudbal više od svih zajedno. U Breši je inače Lučesku otišao te sezone kada je zaigrao Pirlo, bilo je nade u opstanak, iako rezultati nisu bili dobri, ali posle odlaska Rumuna, Breša je izgubila gotovo sve mečeve do kraja.

Ipak, kada je bio trener, organizovao je meč sa Interovim rezervama, dao je šansu Pirlu, tu ga je video Morati i kupio par godina kasnije.

Zanimljivo da je godinu dana pre nego što je preuzeo Dinamo, kako je rekao u slavu Lobanovskog, pominjana mogućnost da se vrati u Šahtjor. Ali, tada je rekao da je napravio sistem, da "Zoro" Fonseka sjajno radi, na kraju krajeva posle njegovog odlaska osvojene su četiri titule.

Ali, samo godinu dana kasnije stigao je u Kijev, gde sada i Šahtjor igra, ali umesto na klupu "Rudara" vodi najvećeg rivala. Navijači Dinama ga mrze i zbog izjave kada je otišao u Zenit da su za njega Rusi i Ukrajinci isto i da ih je istorija razdvojila, da je za njegovu generaciju to jednostavno Sovjetski Savez. Možete zamisliti na kakav je to prijem naišlo kod navijača Dinama koji su tvrdi nacionalistu. Oni su izdali saopštenje da trener koji je uvek bio neprijatelj Dinama i ukrajinskog naroda ne može da vodi klub.

Šahtjor ne smatraju ukrajinskim klubom, već veštačkom tvorevinom sa istoka zemlje, ceo Donbas je tradicionalno naklonjen Rusia. 

Surkis se nije dao, rekao je da navijači ne upravljaju klubom, a sam Lučesku odmah po sletanju u Kijev odneo cveće na grob Lobanovskog koji je sa Dinamom napravio najveće uspehe, uključujući i dve titule u KPK.

On je Šahtjor dobio u Superkupu, ali to nije impresiniralo navijača, protesti su nastavljeni, međutim kako je sezona odmicala ta energija je izgubljena, iako je Šahtjor dobio prvi meč jesenas sa 3:0. No, protiv manjih klubova Dinamo skuplja bodove, "Rudari" ih rasipaju i to je razlog što Dinamo ima prednost. Na kraju krajeva, to je jedina utakmica koju su izgubili u prvenstvu, imaju poraz manje i dva remija manje. Zbog toga je ovo ključ, Šahtjor je domaćin na papiru, igra se u Kijevu na "Olimpijskom stadionu", na klupi kluba koji je izbeglica iz svog Donjecka je Luis Kastro koji je nasledio Fonseku, uzeo titulu prošle godine, izgubio kup, ali igrao i polufinale LE gde ih je rasturio Inter.

Sada je na velikom ispitu, čak i bod u ovom meču mu ne znači ništa zbog prednosti Dinama...