"Madrilenjo" - Eh, da nije bilo ovoga...

Pisali smo mnogo puta o "Madrilenju", bez sumnje jednog od najvećih gradskih derbija u svetu, iako je Real neuporediv i ima "El Klasiko" kao meru svog postojanja.

Ali, za Atletiko ovo je sve, oni će uvek istaći zastavu svoje lojalnosti, spremnosti na žrtvu nasuprot zahtevne Realove publike za koju tvrde, i čini se da su u pravu, da je najrazmaženija na svetu.

Ili, kako je rekao jednog Alfredo Di Stefano, uz Kristijana Ronalda verovatno i najveći fudbaler "Los Blankosa" ikada: "Biti drugi, to je da si najbolji od svih poslednjih".

Zbog toga Realova publika ne prašta, navikla je da ne toleriše uspeh, ako je ružan. Obaveza Reala je spektakl, što sa druge strane grada preziru, u krvi navijača Atletika je zavet da kada su vremena najteža oni budu najbolji.

Recimo, kada je Atletiko ispao iz lige početkom veka,  "Visente Kalderon" je bio rasprodat naredne sezone. Kada su slavili vek postojanja, na meniju je bila gigantska paelja za navijače, svirali su "Stonsi". Na "Bernabeu" će za taj jubilej nastupiti neku deceniju ranije tri tenora.

Samo u toj prefinjenosti Reala je namera da prodaju sebe kao brend, ono što je Frankova Španija pedesetih predstavila kao najbolji deo sebe, diktator je samo prisvojio uspeh, nije baš da ga je kao i sve fašiste bilo briga za loptu, osim kao sredstvo promocije. Plašio se masa kao i svi drugi, a  Atletiko čija je većina igrača izginula u građanskom ratu je pripojen avijaciji koja mu je dodala i ime.

No, rivalstvo, iako "Jorgandžije" (po bojama jorgana kojim se pokriva većina Španaca) postoje kao samostalni klub od 1923. je rođeno mnogo ranije, naime baskijski studenti su osnovali klub u Madridu, a rivalstvo Baskijaca i Kastiljanaca u fudbalu je počelo na staru 20. veka, tačnije 1903. godine. I Realovi navijači taj prvi Atletik, pre nego što mu je ime kastiljizovano posmatraju kao logičnog prethodnika svog rivala.

Imaju nameru da potcenjuju Atletiko, pre svega jer su mnogo uspešniji, oni sebe predstavljaju kao narodni klub, dok im rival poručuje da su sramota Španije i da sa nižim klasama nemaju nikakve veze.

Bilo je mnogo velikih mečeva, na kraju krajeva, Real je dva puta u ovoj deceniji sprečio komšije da uzmu jedinu titulu koja im nedostaje, ali sa druge strane, sve velike Atletikove ekipe su nekako imale nesreću da budu takve u vreme dominacije komšija.
Jer, možda bi, samo možda, istorija bila drugačija da je 1959. u tri mitske utakmice fudbaleri Atletika, umesto Reala otišli u finale KEŠ. Jer, da je važilo pravilo gola u gostima, "Kolčonjerosi" bi otišli u finale sa Remsom.

Ali, nije.

Jer, Real je dobio sa 2:1 na svom stadionu, Atletiko uzvratio na svom "Kolaru" golom Kolara. Ovo legendarno krilo kluba, čovek koji je 17 godina igrao za klub je u baražu u Saragosi savladao Rohelija Domingeza, ali su Puškaš i Di Stefano doneli pobedu i plasman u finale "Belima".

Iili da Ramos nije dao onaj gol u Lisabonu u nadoknadi i sprečio Atletiko da postane evropski prvak. Ili da Huanfran nije pogodio stativu u novom finalu pre četiri godine kada je Real sa penala osvojio novu krunu...

Eh, da je...

Ali, ko zna, možda je ovo šansa da Simeone ponovi slavnu 2013. i da osvoji titulu, jer jedna Atletikova, bez obzira na sve vredi pet Realovih....