Magdeburg - KPK, Štazi, “neposlušni” trener i potonuće!

Kada god Magdeburg u Nemačkoj izađe na teren svi se prisete onog podatka koji možete da upotrebite u kvizovima, oni su tim koji iako nikada posle ujedinjenja nije igrao u Bundesligi koji je osvojio KPK i to ni manje ni više dobivši Milan 1974. Tada su iznenadili Trapatonijevu mašinu, bio je to uvod u savršeno leto u kome je komunistička Nemačka na prvenstvu sveta savladala zapadnu braću preko zida. To nije smetalo domaćinu SR Nemačkoj da se okiti titulom prvaka sveta, tog leta, ali je iza gvozdene zavese taj trijumf predstavljen kao dokaz superiornosti komunista nad kapitalistima. 

Ali, da se vratimo Magdeburgu. U Oberligi DDR oni su bili etablirani klub, uglavnom u vrhu, ali su kada je rušen zid imali tu nesreću da imaju lošu sezonu. Tako su ostali bez Bundeslige u ujedinjenoj Nemačkoj (Dinamo Drezden i Hanza su se plasirali u to društvo). Ali, Magdeburg je ostao i van Cvajte, jer su izgubili u plej-ofu za drugu ligu. Tako su se našli u trećoj regionalnog ligi sa izgnanicima iz istočne Nemačke i počeo je mračni period istorije. Oni se do 2018. nisu ni plasirali u drugu ligu, a poslednjih sedam godina posle momentalnog ispadanja 2019. uspeli su opet pre dve sezone da se vrate i prošle prežive.

Ali, hajde da pričamo o uspešnijim danima.

Magdeburg je šezdesetih osvajao kupove, pa su u KPK bilo uglavnom redovni, jednom ih je u četvrtfinalu eliminisao Vest Hem, u Kupu Šampiona su debitovali 1973. ispali su u drugoj rundi od Juventusa. Taj tim je predvodio kao i većinom šezdesetih i sedamdesetih, Jirgen Šparvaser. On je u istoriju ušao golom u pomenutoj pobedi nad SR Nemačkom koja je politički eksploatisana. Pričalo se da je bogato nagrađen od komunističkih vlasti, ali to nije bila istina. On je prebegao pred kraj 1988. u SR Nemačku dok je igrao na nekom turniru veterana. Iako je davao golove iza gvozdene zavese, svet ga je upoznao na OI u Minhenu gde je DDR osvojila bronzu, a on dao pet golova. 

Ta ekipa Magdeburga je bila iskusna, dugo su bili na okupu i interesantno imali su pun stadion, oko 50 000 ljudi se okupljalo na starom "Ernst Grube" stadionu koji su komunisti izgradili 1955. Stadion je bio na levoj obali Elbe, ružan i siv, kao i sve u DDR.

U prvom kolu te sezone u KPK je Magdeburg uspeo da pobedi Bredu kod kuće sa 2:0, a najveće iskušenje bio je jaki čehoslovački Banjik. U Ostravi je bilo 2:0 za domaće i činilo se da istočni Nemci nemaju nikakvu šansu. Ali posle prilično tenzične utakmice, nekako je Hofman u finišu doneo produžetke, da bi pomenuti Šparvaser u produžetku odveo "Plave" u četvrtfinale. Ostali su na istoku i u top osam, rival je bio bugarski osvajač kupa Beroe iz Stare Zagore. Ovoga puta su bili prvo domaćini i činilo se da posle 2:0 iz DDR neće imati probema u Bugarskoj. Ali, tamo ih je dočekao pakao, ogroman pritisak, uvrede, pretnje, kao da nisu u bratskoj komunističkoj zemlji. Povijali su se ali je Herman dao ključni gol, ohladio Bugare i odve u polufibale. Šparvaser je bio rođen za velike mečeve, u polufinalu protiv Sportinga u Lisabonu je dao gol za 1:1, vodili su sa 2:0 u Magdeburgu, Marinjo je dao gol nade, čak je Sporting promašio par šansi u finišu da ode dalje, ali je bitka za pehar bila suđena.

U Roterdamu im niko nije davao šanse, Trapatoni je bio mlad trenera, velika igračka prošlost. Te sezone MIlan je smenio još jednu legendu, Paolovog tatu Ćezarea, pa je Trapatoni uskočio tokom proleća kao privremeni trener. Otišao je i Nereo Roko, najtrofejniji trener Milana, koji je bio tehnički direktor, tim je bio van evropskih pozicija u Seriji A, ovo je bila šansa da se spasi sezona. Do finala "Rosoneri" su izbacili jugoslovenski Dinamo iz Zagreba, bečki Rapid, solunski PAOK i  moćni Gladbah koji je verovatno sa Necerom, Fogstom i ostalima bio najbolji tim u takmičeju. "Rosoneri" su inače branili trofej osvojen u Solunu prethodne sezone protiv Lidsa. 

Iako su ih pred Roterdam otpisivali, ipak bilo je malo informacija o Magdeburgu. Jer, oni nisu izgubili meč od decembra, četvorica najboljih igrača bili su stub reprezentacije. Kako rekosmo, Milan je iznenadio "ždrebce" iz Menhengladbaha, ali oni u Seriji A ne samo da nisu blistali, već se ništa nije promenilo u rezultatskom smislu od dolaska Trapatonija. On je istina konsolidovao odbranu, nešto što će kasnije postati pravi trademark najtrofejnijeg "mistera" Juventusa svih vremena. Magdeburg je bio odmorniji, ali neko će reći i "zarđao", oni su prvenstvo završili u aprilu da bi reprezentacija imala više vremena da se priprema za Mundijal. Inače te sezone su već osvojili Oberligu jedna od tri titule u prvenstvu u četiri godine.

Sam Trap je ostao šokiran kada je Enriko Lanzi skrenuo loptu u sopstvenu mrežu u finišu prvog poluvremena. Pizabalja golman je bio nemoćan, to je odlučilo, demoralisani Italijani su u poslednjih 15-tak minuta primili još jedan gol i to je bilo to. Na "De Kajpu" je po različitim izvorima bilo nešto manje ili nešto više od 5000 ljudi, najmanji broj gledalaca ikada u finalima. Naravno da građanima DDR nije bilo dozvoljeno da putuju u Holandiju, doduše stigla je delegacija komunista, pojačana špijunima iz ambasade u Amsterdamu. Kako rekosmo pobeda je koriščena u političke svrhe mada su "drugovi" bili malo razočarani činjenicom da titulu ne slave njihova policijska čeka iz Berlina, odnosno Drezdena i da provincijski Magdeburg na koji ni Štazi nije obraćao neku pažnju osvaja prestižni pehar.

Ovaj tim je stvorio legendarni Hajnc Krugel koji je bio trener te večeri. Ova originalna ličnost je naljutio tajnu policiju naredne sezone. Naime, sledeće godine u Kupu Evropskih Šampiona je Štazi ozvučio Bajernovu svlačionicu u drugoj rundi kada su se sastali prvaci dve Nemačke. Prvi meč je izgubljen sa 3:2 u MInhenu, ali je na poluvremenu komunistička policija dostavila treneru Krugelu snimak iz susedne svlačionice. On je odbio to da koristi kao prevaru, Magdeburg je izjednačio u drugom delu, ali je Gerd Miler postigao svoj drugi gol na meču i to je bio kraj.

Krugel je sklonjen te sezone, imao je samo 55 godina, nikoga više nije trenirao, bio je pod prismotrom, nije mu dozvoljeno da izađe iz zemlje. Trenirao je neki fabrički tim. Tek 1996. je rehabilitovan, umro je pre 15-tak godina, trg ispred novog stadiona se zove po njemu, a ima i bistu. Stadion iako ima sponzorsko ime, navijači zovu po treneru koji je napravio najveći uspeh.

Nikada posle njegovog odlaska Magdeburg nije bio prvak DDR, i kasnije se eto izgubio u bespućima ujedinjene Nemačke. Inače, dva tima iz komunističke Nemačke su stigla u finale KPK osamdesetih, Karl Cajs Jena je izgubio od sovjetskog Dinamo Tbilisija 1981. uz standardnu priču da su "morali" da popuste starijem komunističkom bratu. Lokomotiva iz Lajpciga je 1987. poražena od Ajaksa u Atini, srušio ih je, pogađate, Marko Van Basten.

Magdeburg je u prošloj deceniji već igrao u osmini finala, male su im realno šanse protiv Red Bul Lajpciga koji sjajno gura u prvenstvu i ne igra Evropu, pa "Bikovi" mogu na dva domaća fronta. Meč se i igra u Donjoj Saksoniji, čini se da nema dileme. Bajern je nedavno izbegao u finišu poraz u Berlinu od Uniona, eto vraća se u prestonicu. U Berlinu će se odigrati još jedan meč, Herta, "Stara dama" koja čami u Cvajti igra protiv Kajzerslauterna koji ima veliku istoriju i u takmičenju i pre par godina je čak igrao finale protiv Leverkuzena. Bajer samo četiri dana posle prvenstvenog meča protiv Dortmunda, ponovo ide na "Milionere", samo je meč u Ruru pred "Žutim zidom” (Dortmund je za vikend slavio na “Baj Areni”.. Neke mečeve obradićemo u posebnim rubrikama, dodajmo ovde da ni timu koji brani trofej, Štutgartu neće biti lako na "Vonoviji" u Bohumu iako je domaćin ispao prošlog proleća iz lige.