Malme - Nekad u finalu, sad letnje kvalifikacije...

Pomalo je čudno videti Malme u praktično prvim rundama evropskih kvalifikacija jer se radi o klubu koji je samo da je najbolji u istoriji švedskog fudbala već je jedinstven u Skandinaviji.

Navijači "Nebesko-plavih" se ponose činjenicom da su jedini klub sa severa Evrope koji je igrao za evropsku titulu. Bile su to zlatne sedamdeste kada je Bob Haton iz Engleske doneo nove metode rada, profesionalizovao klub i kao rezultat naređao titule. U toj deceniji, Malne je osvojio čak sedam kruna i dominirao u domaćem šampionatu.

Ali, prava potvrda za ovaj tim stigla je u Evropi. 

Do tada, Šveđani su u deset učešća uspeli da eliminišu jedino istoćnonemački Magdeburg, 1975. Istini za volju nikada nisu imali sreže u žrebu, baletali su na Atletiko, Milan, Benfiku, Bajern.

No, sve se promenilo 1978. To je zlatna godina, jasno je da se nikada neće ponoviti, i mada je bilo dobrih sezona (recimo deset godina kasnije su izbacili Trapatonijev Inter, prvaka Italije), a igrali su dve od četiri poslednje sezone u grupnoj fazi LE i čak prezimili, podvig sa kraja sedamdesetih je poseban. 

Malme na žalost u tom finalu nije bio kompletan, nedostajali su veoma uticajni igrači poput Boa Larsona i defanzivca Roja Andresona, a nesrećni Štafan Taper je polomio prst na treningu veče pred finale. 

Ali, kako su se Skandinavci dokopali Minhena, niko ih ni u snu nije video u borbi za titulu. Taj sjajni put je počeo u kneževini, tačnije posle remija bez golova protiv Monaka, Šveđani su iznenadili Francuze u Monte Karlu i minimalnom pobedom otišli dalje. Put se otvarao jer je Notingem Forest eliminisao Liverpul, Gersi su izbacili Juventus, a u drugoj rundi otišao je i Real, zahvaljujući golu u gostima Grashopersa. Tako je takmičenje počelo da dobija čudnu aromu, Malme je savladao sovjetskog šampiona Dinamo iz Kijeva. Pomoglo je što je prvi meč igran u Harkovu, na stadionu Metalista, završen je bez golova, a onda su u revanšu šampioni Švedske opet sačuvali svoju mrežu, Kinval je kao i protiv Francuza dao gol, na kraju je bilo 2:0. Ovaj fudbaler je i danas u Malmeu kao trener u mlađim kategorijama...

U četvrtfinalu je na papiru čekao jači rival, Visla Krakov, poljski prvak i tada je prvi put te sezone u Evropi golman Malmea Jan Meler savladan. Ali, gosti su dali zlatni gol, izgubili sa 2:1, iako izveštaji sa tog meča govore da su se Poljaci ispromašivali. U revanšu eksplodirao je "Puškaš" kako su zvali Andersa Ljungberga. On nije u srodstvu sa Fredijem, ali je legenda Malmea, u sedam sezona je osvojio pregršt trofeja. Dao je tri gola u pobedi od 4:1 i Malme je otišao u polufinale. 

Vratili su se oprobanoj taktici protiv bečke Austrije, sudar Foresta i Kelna u drugom polufinalu je bio mnogo zanimljiviji, ali Šveđani su odoleli na Prateru, a onda je Tomi Hanson dao jedini gol u revanšu za finale. Do završnice najvećeg takmičenja Malme je stigao ne primivši gol u pest od osam mečeva. 

Nije bilo druge, nabili su se u bunker na Olimpiji u Minhenu, Notingem Forest je bio mnogo jači tim, kako rekosmo Šveđani su bili oslabljeni, ali i bez toga, takođe provincijski "Šumari" su bili favoroti. Brajan Klaf je ostavio van tima Arčija Gemila veliku škotsku zvezdu, Martin O'Nil je bio povređen. Sve je rešio Trevor Frensis, to je za njega bio debi iz snova. Jer on je stigao iz Amerike tri meseca ranije i nije mogao da igra u Evropi, sve do tog poslednjeg meča. Postigao je gol na debiju u KEŠ, u finišu prvog dela. 

I to je odlučilo, Forest je slavio, imali su još prilika, a Malme nije ugrozio Šiltona. Sledeće godine Englezi su odbranili titulu, a onda ispali iz lige. Malme je osamdesetih, kada ih je trenirao Roj Hodžson nastavio sa dobrim partijama u Švedskoj, ali kako rekosmo, nikada više nisu bili ni blizu ovakvog uspeha. 

Ono što nije uspeo Malme u Kupu Šampiona jeste Geteborg i to dva puta osamdesetih u Kupu UEFA. ovaj klub je savladao Hamburg, 1982. i pet godina kasnije Dandi Junajted. Inače ovaj tim je igrao par polufinala i četvrtfinala Lige šampiona devedesetih...

Danci? 

Oni imaju krunu u reprezentativnom fudbalu, ali do devedesetih nisu imali profesionalnu ligu. Brondbi je tada igrao polufinale Kupa UEFA, eliminisani su od Rome, kasnije su bili u četvrtfinalu LŠ, ali to je sve. Norvešku zastavu, znate svi, nosio je Rozenborg, verovatno najbolji klub iz Skandinavije u poslednjih 25 godina, ali i oni sem redovnih nastupa u grupi i jednog četvrtfinala Lige šampiona protiv Juventusa nisu učinili ništa ni blizu uspeha Malmea i Geteborga.

O Fincima da i ne pričamo, pa je jasno da uspesi Malmea i Geteborga predstavljaju najviše što su učinili klubovi sa severa Evrope i što se nikada neće ponoviti.

Recimo i na kraju da je na klupi Malmea, slavni Danac Jon Dal Tomason, da su prošle nedelje kod kuće na startu pobedili letonsku Rigu, minimalnim rezultat, ali da su puno bolji tim i da bi bez problema na Baltiku trebalo da overe plasman u narednu rundu. Tamo ih po svemu sudeći čeka skandinavski derbi sa finskim prvakom Helsinkijem.