Mbape - Zbog čega je trava zelenija van Francuske?

Da je Kilijan Mbape letos zatražio Ajfelovu Kulu, Pari Sen Žermen bi mu, u stilu beogradskih barona rekao "To ti je završeno". Ne, jer je u pitanju novac, to nijednog trenutka nije bila tema, već, jer je letošnja priča bila mnogo više od fudbala.

Pre nego što neuki počnu sa unjkanjem o mešanju politike u sport, poštedite me opštih mesta. Danas ne postoje više nikakve granice između fudbala i politike. Igra je postala toliko značajna da prema njoj danas i meka moć američke pop-kulture izgleda kao srećna istorijska okolnost.

Kako to?

Pa vidite, i ozbiljna društva (francusko to jeste, bez obzira na povremene aperkate kojim im zasipa stvarnost, zgrožena količinom oholosti nagojenog belog domicila) umeju da pod javni interes podvuku donošenje odluka u tuđe ime. 

Ma kako vam to smešno izgledalo, Mbape nije Žan-Pol Sartr, čak ni Uelbek ili, šta znam, Živorad zvani Žak, prvi iz svoje loze, dovoljno obrazovan da se smesti u petom pariskom arondismanu. Ne, Mbape je zastava društva koje se suočilo sa rastućom nejednakošću ili bolje rečeno, krikom potlačenih koji su do pre nekoliko godina ćutali.

I kao takav, on mora da bude most, univerzalni jezik kojim će se dve Francuske sporazumeti. Od gradonačelnika sirotinjskog Bondija, Mbapeovog predgrađ,a do Emanuela Makrona misle iste. Zidani i Mbapei ovog sveta više mogu da učine na brisanju razlika, nego bilo kakvi paneli, debate, projekti, vikoparne reči na papiru. Možda bi neko mogao da primeti, recimo ja, da su dva lika Supermeni, a da iza sve jalovosti društvenog dijaloga stoje ljudi, nesposobni da pregaze bujicu sopstvenih interesa.

Znam da sam vas smorio, ali Mbape nije ostao zbog PSŽ, već zbog Francuske, makar i nesvesno.

Majka, ta centralna figura, večna baklja u životima imigranata je odigrala svoju ulogu. Novac možeš da dobiješ bilo gde, ali najslađe ti se klanjaju tamo gde bi te, da sin nema božanski dar, gledali kao smrdljivi sir.

Pa zbog čega je trava za Mbapea odjednom postala zelenija van Pariza?

Jer, on je ponovo počeo da razmišlja o igri. Niko nije naivan da veruje da će mu iz Dohe, gde novac kupuje i Mundijale, a kamoli nekakav klub, dozvoliti da se pita. Znate, kada kažu da će vas konsultovati, to znači, "aha, pravićemo se da smo zapravo čuli tvoje mišljenje".

Jednom sam napisao da će, Nejmar, dok god bude igrao u Parizu biti čovek za poster. Ima tu nešto i od sambe, i od planetarnog prepoznavanja nekog sličnog tebi, lika sa igrice koga je nemoguće ukrotiti, a može se oponašati. 

Svaki ambiciozni otac koji je spreman da se potuče na utakmici desetogodišnjaka dok mladunac tera loptu, sanja da bude kao Nejmarov tata. Tako i njegov klinac, da može da bira, pre bi da bude Nejmar nego Mbape.

Naravno, to će proći, jer ni Nejmar ne može kao glumci u Beverli Hilsu da glumi tinejdžera u četvrtoj deceniji života, ali Mbape neće da čeka. 

Prijatelji, meteorski usponi rađaju meteorska očekivanja. Kilijanu verovatno nije jasno kako to da već nema "Zlatnu loptu", kako to da trener ima različitu viziju njegove pozicije od injega samog, kako to da kraljevska porodica iz pustinje nema čarobni štapić da ga okruži omiljenim društvom iz obdaništa.

Da, Ser Aleks je uvek poredio svlačionicu sa obdaništem, ponašanje igrača sa kapricom razmaženog todlera, ali kod Mbapea je nešto više, ambicija koju svetla Pariza ne mogu da zadovolje. 

Ma šta vi mlađi, što istorija počinje sa vama mislili, Pariz i Francuska su fudbalska provincija. Tamo ljudi čitaju novine od vesti sa hipodroma, ne od stranica sa fudbalom. Tamo su stadioni puniji što je društvo besprizornije, najluđe je u Marseju i Sent Etjenu, na dva kraja države, tamo je sve moranje jer ne postoji ništa u tim osakaćenim lokalnim ekonomijama što je važnije.

I Mbape to zna, nebrojeno puta je zavideo drugovima iz reprezentacije. Jer, njima se piskarala bave četiri puta godišnje ili koliko već pauza zbog nacionalnih timova nametne UEFA, o Kilijanu pišu svaki dan. I kroz tu lupu, ne vidi se samo klasa, čak se bolje zapaža nesavršenost. Njemu, čoveku kome se svita klanja i kome ponavljaju godinama da je najbolji, šapuću i zavodljivo plešu na njegov mig, to smeta. 

Dodajte na to da igranje vikendom za nekoga sa takvim darom nije izazov, da u najboljem slučaju u Bretanji ili Nici ne mogu da stignu da te udare i jasno je, ovo je samo poruka, "Meni se ovo ne sviđa", ili kako napisao ona gospođa na Fejsu, "Molim vas, želim izaći iz ovoga".

To gde će Mbape igrati nije ni bitno, samo da nije Francuska. Italija je suviše fudbalski odrpana za njegov ukus, pa ostaju samo dve zemlje, Nemačka je varijacija na temu Francuske. U januaru izvesno neće otići nigde, svi strepimo za ugalj i drva, pa niko neće izdvojiti tolike pare na zimu. 

U junu?

Pa, sada to, za razliku od leta zavisi od Pari Sen Žermena. Možda će Mbape, da bi otišao, morati da im obeća Ajfelovu Kulu. 

Ko zna, možda će i prihvatiti...