Meksički “Joven Clasico” - “Milioneri” protiv “Zidara”

Kada ova dva tima igraju, Meksiko Siti staje. Jer, ovi timovi predstavljaju bukvalno različite polove vrednosnih ideologija u širem društvu i mada je ovo "Mladi El Klasiko" jer je počeo tek pre posla veka, radi se o jednom od najvažnijih mečeva ne samo u Meksiku, već u regionu.

Bez obzira na tabelu, uspehe (nije da ih je bilo puno za timove u poslednje vreme), fudbal je puls grada, a "Clasico Joven" odslikava često stanje u društvu. Klub Amerika je uspešnija i sa više navijača. Ali, oni su dugo gledali u leđa, "La Maquini" kako su zvali "Plavi Krst", odnosno Kruz Azul sedamdesetih. Ovaj tim iz južnog dela grada se iz Haliska poćetkom sedamdesetih doselio u prestonicu i počeo da dominira. Tada su i dobili nadimak jer su od 1970. do početka sledeće decenije osvojili čak šest titula. Legendarni Raul Kardenjas je uz četiri krune, bio i tri puta prvak CONCACAF Zone (ukupno imaju šest titula prvaka Severne i Srednje Amerike). Posle Kardenasa, Injasio Treljes je dodao još dva naslova do 1980. i posle toga je Amerika preuzela dominaciju u sledećoj deceniji.

To je zaoštrilo derbi, ali ovo su timovi koji su najuspešniji u prošlom veku u profesionalnoj meksičkoj ligi.

Posebne poslastice bile su finala za titulu, počev od onog 1972. kada je "Mašina" prizemljila "Orlove" pobedom od 4:1. Tada je nastalo ogromno rivalstvo. Iako se Amerika osvetila naredne godine pobedom od 3:2 u dvomeču, do osamdesetih ih je Kruz Azul redovno pobeđivao. Kako rekosmo osamdesetih su "Žuti" uzvratili, a 1989. su u mitskom meču na "Asteki" dobili 5:4 ukupnim rezultatom. Gol koji je odlučio finale postigao je Karlos Hermosilji, dete Kruz Azula koji je prešao u Ameriku. Kasnije je devesetih ovaj legendarni Meksikanac igrao i za "Plave", pa se vratio u Ameriku.

Navijači danas kažu, očigledno nezadovoljni, da malo igrača koji poniknu u akademijama zaigra za prvi tim, da su dosta češći prelasci iz jednog u drugi klub i da to utiče na rivalstvo.

U ovom veku pre deceniju je Amerika dobila finale na penale i to pošto su u finišu sa dva gola uspeli da se vrate iz mrtvih.

inače osim Herosiljo koji je dao 15 golova u gradskim derbijima, za oba tima igrali su "El Matador" Luis Ernandez, Havijer "Maca" Rodrigez, "El Loko" Abreu, "Ćaćo" Himenez. Amerika je deset godina starija, ima i više pobeda u derbiju. Oni su nazvani i "Milioneri" jer su imali više novca od ostalih, podržavaju ih više i srednje klase. "Orlovi" su nastali kao ideja studenata, uz to, uvek su se ponašali kao aristokratija i iza sebe već više od šest decenija imaju "Televisu" TV kompaniju koja se proslavila čuvenim sapunicama. Kruz Azul ima podrugljiv nadimak "Zidari", aludira se na to što su za vlasnike imali građevinsku kompaniju i što su uvek okupljali radnike. Meksiko Siti ima stariji derbi, duel Amerike i Gvadalahare, ali navijači "Orlova" više ne ne vole Kruz Azul, odnosno baš ih preziru što manje veze ima sa fudbalom, a više sa socijalnim razlikama. Amerika ima više nego duplo navijača od Kruz Azula u gradu što je normalno pošto su se ovi drugi doselili pre pola veka. Ali, Ameriku više mrze širom Meksika, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. U nekim pričama porede ih sa Realom i Juventusom, najpopularnijima, ai i najomraženijim klubovima u Španiji, odnosno Italiji. Čak jedan od slogana navijača Amerike je "Odiame mas", "Mrzi me više", upravo zbog prezira prema ostalima i činjenice da su najtrofejniji. Postoji pravilo da najveće zvezde meksičkog fudbala uvek moraju da igraju za Ameriku i sada je to slučaj, mada imaju dosta stranaca.

Očoa, Tena, Pardo, Blanko, Raul Himenez, Borha, Jalin (i sada igra), Ugo Sančez nastupali su za ovaj tim. Ali, Amerika je je deset godina tri puta bila prvak, od Klauzure 2018. godine nisu uspeli da se domognu trona. Od 2016. nisu uspeli da trijumfu u CONCACAF Ligi šampiona, a pojavili su se moćni MLS timovi koji su bacili rukavicu rivalima sa druge strane granice.

Posle Migela Herere koji je u drugoj polovini prošle decenije vodio klub, u decembu 2020. stigao je Santjago Solari bivši trener Real Madrida. Ali izgubili su finale Lige šampiona i to od Montereja, što je posebno zabolelo navijače. Argentinac je nasledio Fernando Ortiz, ali početni polet nije nastavlje, pa je doveden Brazilac Andre Žardin bivši selektor mlade reprezentacije svoje zemlje. On je treći trener iz Brazila koji je na klupi Amerike. Titula je veliki cilj, ali je na startu usledila šamarčina od Huareza. Pre letnje pauze dobili su Pueblu, a prvenstvo je nastavljeno pre desetak dana, pobeda i dva remija, nije kao da su na "Asteki" zadovoljni, ali dug je šampionat i plej-of je važniji.

Kruz Azul?

Brazilac Fereti je smenjen u avgustu, prethofno je izgubio sve mečeve u julu, od Atlasa, Toluke i Tihuane. Ni njegov pomoćnik, sada prvi trener Moreno, ne blista, remi protiv Santos Lagune, pa poraz od Pačuke. Valjda ne postoji gore vreme da se igra protiv Amerike. Inače, Kruz Azul je pustio nakon loše sezone nekoliko igrača, najzvučnije ime je Funes Mori, Argentinac. Doveli su nove strance, no nema pomaka. Navijači se čak plaše da im za vikend Amerika ne reprizira horor iz prošlog avgusta kada su ih dobili 7:0.

Na tabeli inače vode Atletiko San Luis koji je nakon poraza i remija na startu naređao četiri pobede i Gvadalahara. Treći tim iz Meksiko Sitija posle otrežnjućeg poraza od Santos Lagune dočekuje Monterej. Prošle godine su oba puta tukli La Pandilju odnosno "Gang" kako zovu njihovog rivala. Za Gvadalaharu odnosno "Čivas" ili što će reći "Koze" igraju uglavnom Meksikanci, imaju jaku školu, na klupi je naš Veljko Paunović, mogli bi da dobiju ovaj meč.

Od ostalih duela, iznenađujuće dobri Huarez bi trebalo da dobije Mazatlan, ali plašimo se tereta favorita, pa su golovi na granici sa SAD najbolja opcija. Pokušajte i sa tvrdom utakmicom između Pueble i Tihuane, domaći su rigidna ekipa. Odbrana u kojoj dominiraju stranci je bolji deo tima.