Mersisajd - "Karamele" odavno nisu bile ukusnije!

Još od kada je posle prve sezone i duple krune u Čelsiju, nakon druge u kojoj je ostao praznih šaka, dobio otkaz, Karlo Anćeloti je sanjao povratak u PL. Iako je vodio PSŽ, Real, Minhen i Napoli, izuzev domaćih trofeja u Francuskoj i svoje treće Lige šampione, jedine u Realu, nekako se činilo da gubi konce u odnosu na vreme kada je gotovo deceniju pacifikovao Berluskonija u Milanu.

Čuvena je priča kada je Don Silvio tražio da „Rosoneri“ igraju sa dva napadača, lukavi Anćeloti bi se dogovorio sa Kakom da prvih desetak minuta igra ofanzivnije, dok gazdi ne popusti pažnja, a onda zauzme poziciju u popularnoj „Božićnoj jelci“, 4-2-3-1 formaciji koju je Karleto uspešno primenjivao sezonama.

U Bajernu nije uspeo da promeni igrače posle Gvardiole, u Napoliju nije imao šansu, tim je bio nezadovoljan De Laurentisom, ne Anćelotijem. Ni, Napulj nije mesto za njega, kako kaže on nije tip koji će ubiti igrače i ponašati se kao narednik.

Everton nije bio u prvih sedam od 2014. praktično posle Mojesa nisu napravili ništa. Iako su vlasnici uložili ogroman novac proteklih sezona nije bilo napretka. Ono što je privuklo Italijana je projekat, mogućnost da igrače oslobodi pritiska i usadi im pobednički mentalitet, on je najveća zvezda u timu.

Upalilo je, iako je zatekao tim u koji je iranski vlasnik Moširi uložio od 2016. blizu pola milijardi evra i izgleda promašio sa gotovo svakim igračem. Pazite na ovaj niz, Volkot, Lenon, Šnajderlin, Sigurdson, Delf, Ivobi, Tosun, Nijase, Mina, Klasen, Sandro, Bernard, niko od njih nije bio ni blizu partija iz prethodnih klubova.

U Evertonu su znali da je nemoguće da svi ovi igrači ne vrede, ali Anćeloti je tražio ljude od poverenja. Sa sobom je doveo Alana iz Napolija, tačnije Brazilac ga je sledio, zatim Rodrigeza koji je pod Italijanom igrao u Realu najbolji fudbal karijere, kao i Dukurea koji se činio kao uvrnut letnji potez. Ali, Italijan nije pogrešio, oformio je moćan vezni red, eksplodirao je Kalvert-Luin otkrovenje sezone.

Ovog leta oslobodili su se Keana i Volkota, ali igrači koji su do dolaska Anćelotija bili uglavnom prosečni, sada deluju mnogo bolje. Izuzev golmana Pikforda koji pravi jeftine greške, pitanje je koliko će trener imati strpljenja.

Ali, čak i sa nekim jeftinim golovima, Everton je perfektan, lider sa četiri pobede, dali su 12 golova, moraće da ojačaju odbranu za vikend, kada će preko Stenli Parka, došetati komšije iz Liverpula.

Odavno u Evertonu nije vladala ovakva euforija, „Karamele“ ne samo da žele Evropu, već Ligu šampiona. Oni su svoju poslednju titulu uzeli 1987. ona i sada deluje kao misaona imenica, ali posle Lestera, nikad ne reci nikad.

I sa slabijim timovima, poslednjih godina odolevali su kod kuće, obično je „Gudison“ teška misija za Klopa i često se završi bez golova. Sada verovatno to neće biti slučaj, odbrane gradskih rivala su prilično propustljive, a svakako da sedam primljenih golova u Birmingemu šampiona ne može da ohrabri pred „Mersisajd“.

Pisali smo o ovom gradskom derbiju, crveni protiv plavih, derbi dobrih emocija jer iako postoji rivalstvo, nema nasilja, niti ga je bilo, često članovi istih porodica navijaju za različite timove.

Liverpul je veći i uspešniji, ali još od Mojesovih vremena, Everton nije imao ovakvo samopouzdanje. Kada je to slučaj „Karamele“ su obično veoma ukusne...