Midlsboro i Liga kup - teška priča i srećan kraj

Midlsboro je krajem devedesetih godina prošlog veka postao standardni član Premijer lige iz koje je u nekoliko navrata i ispadao u periodu pre toga, iako je 1992. godine bio među osnivačima lige. Klu iz severnog Jorkšira ima bogatu tradiciju dugu sada već 147 godina, a pored rivala Njukasla i Sanderlenda predstavlja najveći klub u svojoj regiji. Vrtoglavi rast kluba počinje dolaskom biznismena Stiva Gibsona 1994. godine koji važi za jednog od najdugovečnijih vlasnika u Engleskoj jer je na čelu Boroa i danas. Gibson je svojim dolaskom doveo i legendarnog fudbalera Mančester junajteda Brajana Robsona koji je odmah preuzeo dvostruku ulogu, pored igračke postao je i menadžer. Bile su to “jo-jo” godine, klub je ispadao i vraćao se u Premijer ligu, ali ono što su navijači posebno upamtili jesu partije svojih ljubimaca u Liga kupu.

Sezona 1996-97 možda nije ostala u dobrom sećanju zbog ispadanja iz Premijer lige, međutim u prilično šizofrenoj godini za Boro, tim predvođen legendarnim Fabriciom Ravanelijem i Žuninjom Paulistom umalo nije uspeo da podgne trofej namenjen najboljem u Liga kupu. Sve je počelo dvomečom protiv niželigaša Hereforda kojem je Ravaneli u prvoj utakmici dao četiri od ukupno sedam golova, dok je revanš bio čista formalnost uz trijumf Bora 3:0. Usledio je novi ubedljiv trijumf, ovoga puta nad Hadersfildom 5:1, da bi ono pravo usledilo u četvrtoj rundi.

Navijači Midlsboroa jedva su dočekali veliki derbi sa Njukaslom, a kapiten Najdžel Pirson sa svojim saigračima uspeo je da preskoči i “svrake” pobedom od 3:1. Ni zadatak u četvrtfinalu nije bio mnogo lakši. Naprotiv, Boro je morao i na kraju uspeo da slavi protiv Liverpula rezultatom 2:1 na domaćem terenu. U polufinalu Liga kupa niko nije očekivao Stokport Kaunti, niželigaš iz okoline Mančestera pružao je sjajan otpor, ali uprkos pobedi u revanšu 1:1 nije mogao da napravi novo iznenađenje, pa su se izabranici Brajana Robsona našli u finalu velikog takmičenja.

Tamo ih je dočekao rival iz Premijer lige, Lester predvođen igračima poput Emila Heskija, Musija Izeta, Nila Lenona, Kejsija Kelera i ostalih koje je sa klupe vodio Martin O’Nil. Spektakl na Vembliju 6. aprila 1997. godine okončan je nerešenim rezultatom ne samo posle regularnih 90 minuta, već i nakon produžetaka u kojima su pogađali Ravaneli i Heski dva minuta pre kraja meča. Tradicija je tada nalagala da se igra ponovljen meč koji je zakazan deset dana kasnije. Nije ova dva tima ništa razdvajalo ni ovoga puta u regularnom toku meča, ali je gol Klaridža u stotom minutu srušio snove Jorškiraca o peharu u svojim vitrinama. Interesantno, Boro je iste sezone stigao i do finala FA kupa, ali mu se na putu do trofeja u finalu isprečio Čelsi koji je slavio sa 2:0.

Ekipa je nakon toga ispala iz Premijer lige, ali Gibson nije želeo da otpusti Robsona koji mu je dao drugu šansu i pogodio. Boro je u sezoni 1997-98 uspeo da se vrati u elitu nakon što je osvojila drugu poziciju u Prvoj diviziji i to bez Ravanelija i Žuninja koji su napustili klub. U isti su stigle neke neverovatno živopisne ličnost poput Pola Gaskojna koji je polako brojao svoje poslednje igračke dane, kao i Pol Merson koji je posle 12 sezona u Arsenalu nakratko oživeo svoju karijeru.

Drugoligaško društvo Midlsborou nije mnogo smetalo da ponovi podvig i u sledećem izdanju Liga kupa. Ovoga puta, to nije bilo tako ubedljivo, ali jeste sigurno posle dve pobede nad Barnetom ukupnim rezultatom 3:0. Ni sada nije moglo bez derbija, pa je umesto Njukasla na red stigao Sanderlend koji je lako savladan na domaćem terenu sa 2:0. U četvrtoj rundi, Boro je naišao na Bolton kojeg je savladao sa 2:1 posle produžetaka, da bi u petoj rundi minimalnim rezultatom dobio Riding.

Dvomeč polufinala bio je zakazan sa Liverpulom, i u tom trenutku jednim od najjačih timova u Engleskoj. Poraz u gostima od 2:1 nije obeshrabrio pulene Brajana Robsona, međutim malo je ko davao šansi drugoligašu da može do preokreta. Tako nisu mislili Merson i Branka koji su svojim golovima u revanšu bacili u trans domaće navijače i na leđa oborili veliki Liverpul.

Finale na Vembliju ipak nije bilo tako neizvesno, ponovo im se na putu ka trofeju isprečio Čelsi koji je tih godina bio pravi “lovac na kupove”. Tim iz Londona slavio je rezultatom 2:0 i tako rastužio čitav Midlsboro, ali povratak u Premijer ligu im je ipak popravio raspoloženje.

Era Brajana Robsona na klupi Bora okončana je uspešno 2001. godine jer je klub ostavio u stabilnom stanju u društvu premijerligaša. Ekipu je nakon njegovog odlaska preuzeo Stiv Meklaren koji je postigao najveći uspeh u klupskoj istoriji i doneo prvi veliki trofej u klub.

Taj famozni Liga kup konačno osvojen 2004. godine.

Ekipa je bila sastavljena od veoma kvalitetnih igrača, od kojih su se Švarcer i Žuninjo zadržali još iz vremena izgubljenih kupova. Sada tim predvode iskusni Geret Sautgejt, Gaiska Mendijeta i Budevajn Zenden, a ova skupina prilično je lako stigla do sredine tabele Premijer lige u kojoj su te sezone završili kao 11. na tabeli. Uporedo sa solidnim partijama u ligi, izabranici Stiva Meklarena zauvek će ostati upamćeni po osvojenom Liga kupu koji su počeli na prilično mučan način. Naime, u duelu sa Brajtonom koji je tada bio niželigaš, Boro je slomio otpor protivnika na domaćem terenu tek nakon produžetaka golom Kristija. U trećoj rundi pojavilo se gostovanje Viganu koji je savladan rezultatom 2:1, što takođe nije širilo euforiju među navijačima Midlsboroa. Tim sa severa Jorkšira je u četvrtoj rundi eliminisao Everton tek nakon boljeg izvođenja penala, a na identičan način posle 1:1 za 120 minuta igre, Boro je na kolena bacio i Totenhem.

Polufinale Liga kupa sa ove vremenske distance bilo je epsko jer je Boro uspeo da u obe utakmice pobedi Arsenal koji je te sezone postao prvi klub u Premijer ligi koji je osvojio titulu bez nijednog poraza u šampionatu. “Tobdžijama” je u Londonu presudio Žuninjo Paulista, da bi na severu Jorkšira Arsenal pao posle pogotka Zendena i autogola Rejesa.

Finale na stadionu Milenijum u Kardifu između Boltona i Midlsboroa bio je okršaj dva tima koja nikada nisu osvojila ovaj prestižni trofej. Vonderersi su bili blagi favoriti jer su tih godina imali i evropske ambicije, međutim Boro nije mario za to, naročito nakon furioznog starta u finalu. Tim Stiva Meklarena je već posle prvih sedam minuta igre stekao veliku prednost od dva gola razlike zahvaljujući golovima Joba i Zendena, da bi u 21. Dejvis smanjio zaostatak Boltona. Usledila je prava lavovska i rovovska bitka dveju ekipa koje se nisu štedele. Bolton je pokušavao da individualnim kvalitetima nadarenih pojedinaca poput Džej-Džeja Okoče i Jurija Đorkaefa slome otpor rivala, međutim u tome nisu uspeli, pa je Midlsboro tako stigao do prvog velikog trofeja u klupskoj istoriji. I ne samo to, Boro je ovim trijumfom obezbedio učešće u Kupu UEFA u kojem su dve godine kasnije stigli do finala u kojem je slavila Sevilja kada su Andalužani i započeli teror u drugom po jačini evropskom takmičenju.

Midlsboro i Liga kup su, izgleda, dobar spoj jer je klub i u situaciji kada tavori u Čempionšipu u mogućnosti da se okiti novom medaljom. Izabranici Majkla Kerika iznenadili su sve u prvom meču polufinala u kojem su minimalnim rezultatom savladali Čelsi. U utorak od 21 sat, Boro ide na noge “plavcima” koji su napravili seriju dobrih rezultata koji su se poklopili sa izborom srpskog golmana Đorđa Petrovića za prvog čuvara mreže u odsustvu Roberta Sančesa. Zadatak nimalo lak, ali ne i nemoguć za Boro koji može da potraži inspiraciju i u izgubljenim finalima kupa od istog rivala krajem devedestih godina 20. veka…